The Witcher 3

[player1]

Pa pazi, i meni je nekako Witcher 2 drazi, baz zato sto nema tog open worlda, koji je toliko moderan u danasnje vreme, a zna da ubije u monotonsti.

Stavise najbolji delovi u W3 su mi bila kvestovanja u Nogovradu, jer je sve tu na dohvat ruke.

A utipinike u Skelegi pretrazuje samo mazohista...


P.S.
Licno, ako bi morao da biram u RPGu izmedju ogromne isprazne/jednolicne open world mape ili manje zatvorene mape sa mnogo backtrackinga, uvek bi uzeo ovo drugo (mada idelana igra ne bi trebalo da ima ni jedno).

[Andross]

Witcher 3 nije pravi open world (koji je btw lose odradjen) i tako mu i treba pristupiti. Dakle /ignore na nebulozne i krajnje nebitne upitnike, istrazivanje ispraznog ne-open worlda i resavanje gomile pleb fetch questova. U sustini igrati ga kao keca i dvojku i milina. Sto se pisanja tice tu se takodje moram sloziti sa helenom, osim zavrsnica bitnijih questova i one svinjarije sa kozama, nista drugo mi nije ostalo urezano u secanju, za razliku od keca i dvojke koje maltene znam napamet.

[nicpid]

Sokokonj kaže:

E ljudi,

Već dugo lurkujem na forumu sveta kompjutera i u prethodnih 3-4 godine bio sam svedok (i sam žrtva) velikog hajpa oko Witchera 3 i na posletku opšteg oduševljenja završnim proizvodom. Pre par meseci konačno sam uzeo jaku konfiguraciju koja tera W3 izuzetno dobro i odlučio da vidim o čemu je reč. Imam posle tog iskustva potrebu da podelim svoje nezadovoljstvo sa vama. Inače bio sam veliki fan obe prethodne igre.

Odustao sam da igram W3 negde pri 30 nivou igre na ostrvu skelliga, prosto monotonost sadržaja igre me je ubila. Igra nema nikakav osećaj otkrića, nikakvo istraživanje, osećaj igranja je monoton, mini mapa posreduje igrom na nivou na kojem poenkad imam osećaj da uopšte i ne igram igru, osim gventa ne postoji ni jedan element gejmpleja koji nalazim zabavnim, borba je u najboljem slučaju ok, dizajn sveta je monoton i jednoličan (ne mislim npr razliku u dizajnu između skelige i velena nego unutar velena ili skelige npr ogromne celine liče previše jedna na drugu). Na nivou gejmpleja igra je prosto isporedovana mapama,minimapama,menijima,repetativnim sadržajem, monotonim open worldom, lažnim sendboksom itd kao i assasins creed.

Ovako bih mogao do prekosutra, ušao sam u W3 sa izuzetno dobrim namerama izašao duboko razoračan. Jel imao neko slična iskustva, ili sam ja pogrešno pristupio igri.

Ja te u potpunosti razumem. Jednostavno igra nije za svakog, tj. nije svakome namenjena, kao sto roman klasicne knjizevnosti nije za nekog ko preferira grand show, pink i informer.

[Dreamfall]

Pa sve OW igre moraju da budu malo repetativne, i uglavnom su sve zamisljene da se malo istrazuje pa kada to smori malo main kvest, pa se prica seli u drugaciju regiju itd. Moze i odmah da se oljusti main kvest, niko vas ne tera da secete banditske kampove.

Ja sam npr. samo lovio cudovista i istrazivao okolinu jer je, da se ne lazemo,predobro dizajnirana igra, ona gnezda i bandite samo kada me ne mrzi da parkiram Roach-a.Isto tako odradim neki poslic sa strane ako mi se ucini da je interesantan kvest, kao sa onim trolom npr. takodje krenem i u lov na neki ekstra oklop ili mac i tako to. Poenta je da kada dosadi igra batalis, odigras neki novi naslov, nigde ne pise da mora da se ima 100% completion , ali to ne menja cinjenicu da je Witcher 3 jedna od najboljih RPG igara u skorije vreme.

Misljenja se naravno razlikuju, neka su legitimna(nema ih puno), neka su cist hejt, eto da se neko primi i da se pokrene flejm rasprava. Ako vam se ne svidja igra i to je Ok, ja recimo ne mogu da smislim GTA pa ne govorim da je losa igra.

[Ocelot]

nicpid kaže:

Ja te u potpunosti razumem. Jednostavno igra nije za svakog, tj. nije svakome namenjena, kao sto roman klasicne knjizevnosti nije za nekog ko preferira grand show, pink i informer.

Bravo. Dečko je lepo napisao zašto mu se ne sviđa igra a ti mu odmah objasni kako on nema kapacitet da shvati to čudo neviđeno koje je rezervisano samo za najuzdignutije intelektualce.

[Iceman_37]

A ovako to sad rade ovi sto su jedva docekali da neko pljuje pa da krenu da se izdvajaju iz gomile. Jelte oni su ipak pametniji i bolje znaju. Nedo bog kud svi tu i mali mujo...

Nemojte mnogo ozbiljno da me shvatite, ne shvatam ni ja ovu totalnu pljuvacinu od posta, lepo objasnio covek da ima stravicnu nameru da isprovocira nas jadne sto prejzuju cd projekt ko da smo ih mi pravili.

Ako je to w3, onda su svi drugi rpg-ovi sto su danas izasli dno dna i najgore smece, apsolutno u svakom pogledu.

[Cracked But Whole]

Meni je drago da se makar pokrenula živa diskusija, mada je opet tu problematično to što se iskazi koji se daju kao negativna kritika igre svode na "dizajn sveta je monoton", "osećaj igranja monoton", bez konkretnih primera šta te stvari zaista čini monotonim, pošto bih ja imao listu dokaza koji opovrgavaju takve izjave.
Na primer: ako uzmemo samo dizajn sveta u obzir, tu možemo videti da igra nudi širok spektar lokacija koje su uslovljene svojim geografskim položajem, koji dalje uslovljava socio-ekonomske razlike, različite staleže, različite načine govora/dijalekte kod ljudi, različita uverenja i samim tim i questove, kao i reakcije na rešavanje tih questova. Dizajn time uslovljava način igranja, i po tome se pravi dizajn i vidi, između ostalog. Ako idemo u tehničke detalje - za svaku od lokacija iskorišćena je drugačija paleta boja koja tim lokacijama odgovara, vremenski uslovi su takođe prilagođeni, ambijentalna muzika se razlikuje od mesta do mesta itd itd.

Previše je kasno da bih koherentno obrazložio sve što imam na umu, a pogotovo posle tročasovnog igranja Nier-a (isto odličan RPG, potpuno netipičan, šteta što malo ljudi kod nas igra).

[Sava Stankovic]

Meni je ovo "game of the decade", najbolja igra koju sam igrao ikada i posle nje mi vise nista nije dovoljno dobro. Naravno da igra nije savrsena i da ima stvari koje su mogle biti bolje odradjene.

Npr za mene najveci problem je sto imam osecaj da Geralt i ostali likovi nemaju tezinu (masu), takodje i lose odradjeni user interface. Looting nije na zavidnom nivou i moze to bolje. Main story nije sjajan ali nije ni tako los (nije sjajan u odnosu na pricu iz knjiga o Witcheru ali je dobar u odnosu na pojedine igre), monster hunt i side kvestovi su npr odlicni.

Za maximalni uzitak u igri preporucujem:

1. Procitajte knjige i
2. Odigrajte TW 1 i 2

The Witcher svet ima ogroman lore i mnogo je zanimljivije poznavati ga. Lep je osecaj kad sretnete lika iz knjige u ovoj igri.

3. Obezbedite hardver za ugodno igranje i instalirajte igru.

4. Od modova preporucujem: "Friendly HUD" i "All quests on the map"

Po meni jedina dva moda koja su vam potrebna.

5. Igru obavezno igrajte na "Death March" tezini i bez minimape.
6. Ako ste bas hard core, ogranicite sebi broj zivota.

Na ovaj nacin ce sve postati 100x zanimljivije, 3x cete razmisliti pre nego sto uskocite u tucu sa coporom vukova ili gulova. Moracete da koristite alhemiju, magiju, bombe, i td. Sve mehanike u igri ce dobiti smisao. Minimapa je ubica imerzije, dok buljite u nju propustate prelep svet koji su napravili i sve vam se cini jednolicnim. Upravljate se prema suncu i prema detaljima (koje ne biste ni primetili sa uljucenom mapom). Znakove pitanja i fetch kvestove resavajte samo ako su usput. Ako pocnete da "cistite" mapu sistematski od njih, dosadice vam (i normalno je da dosadi). Video sam da ih neki igraci iskljuce sa mape. Ne koristite fast travel, ne ucitavajte igru zbog losih odluka i ne preskacite dijaloge.

Meni je na ovaj nacin ova igra pruzila sve svo sam ikada zeleo od jedne igre i nije mi dosadila. Nemam puno vremena da je igram i srecan sam ako odigram 2 sata dnevno, tim tempom ima da je igram godinu dana i uopste nemam potrebu da igram bilo sta drugo. Pocinjem drugi prelaz sa svim dlc-ovima za koji dan. Na slican nacin sam igrao TES igre. Pokusao sam Fallout 4 na ovaj nacin, survival mode, bez kompasa... ali nije uspelo, ta igra ima previse problema da bi mi se dopala.

Razumem i da se nekom igra ne dopadne a posebno ako je tek sada odigrao i ocekivao bog zna sta posle hiper hajpa i dizanje igre u nebesa. Sve u svemu moje misljenje je da se do sada nije pojavila kompletnija igra od ove i da je ovo pravi pretstavnik next gen gaminga. Takodje i pohvale za Developera koji je pravio besplatan sadrzaj, popravljao bagove i odrzavao igru dve godine, ipak je to retkost danas.

[DespotSD]

helen kaže:

[...]

Takođe sam zamerio tu monotonost i ispraznost, mada su mi se knjige mnogo više svidele nego sama igra, pa otuda i taj loš utisak. Gomila prostora, a nigde sadržaja.

[...]

Mislim da poređenje igre i knjige nije najrelevantnije za donošenje suda o kvalitetu jednog ili drugog. Zapravo, mislim da bi svaka igra, a utoliko i film, izgubila u duelu sa "svojom" knjigom. Iako smo kod takvih slučajeva prosto upućeni i na izvor i na adaptaciju, ipak vrednost knjige treba meriti u odnosu na druge knjige, a vrednost igre u odnosu na druge igre. Recimo, "Gospodar prstenova" je odlična knjiga (Tolkin je 1961. bio glavni konkurent Andriću za Nobelovu nagradu), ali je i film "Gospodar prstenova" odličan film.

Potom se ne slažem da je svet monoton i jednoličan, to stoji jedino za White Orchard. Uostalom, u White Orchard-u se mi kao novi igrači adaptiramo na okruženje u igri. Priča ozbiljno počinje da se razvija tek kada stupimo na tlo Velen-a. Ovakav prigovor više pristaje prvoj igri The Witcher. Tamo sam jedva čekao da završim posao u onoj močvari. Velen mi je zaista odlično odrađen, pogotovo to što se nadovezuje na Novigrad iako su na world mapi prikazani odvojeno. Na Skellige takođe nemam zamerke, nije raznovrstan kao Velen, ali tu se vidi namera da se ostrvljani predstave u vikinškom stilu i mislim da se sve uklapa u tu svrhu.

Što se tiče quest-ova, očigledno je da tu postoji izvestan obrazac u izvođenju - Geralt ode na određeno mesto, odatle prati trag i na kraju reši zagonetku. Ali to je samo što se forme tiče, u suštini, tj. sadržinski svaki je drugačiji i nikada se ne zna na šta će ceo taj poduhvat da izađe i to je ono što je mene vuklo kroz svaki quest koji sam radio.

U vezi sa ovim je i uvođenje Contract-a kao kategorije. U prve dve igre nije toliko dolazio do izražaja taj deo witcher-skog esnafa. Tamo su ugovore za glave čudovišta uglavnom nudile "glavonje" - kapetani, majori i slični, pa ih i nije bilo u tolikom broju. Utvrđivanje sa kakvom zverkom imaš posla i prilagođavanje taktike (napici, ulja, bombe), zaista je davalo osećaj da obavljaš posao jednog witcher-a.

E sad, meni je ovo prva Role play igra koju sam igrao (kada kažem igra računam sve tri The Witcher igre). Za igru The Witcher sam znao odavno, ali moj stav je bio da zbog čudovišta, magija i nekih epskofantastičnih elemenata to nije igra za mene. Ja sam uvek više bio za nešto što se oslanja na istoriju, ali sam rešio da probam. Krenuo sam sa prvom igrom i nisam ni slutio da ću nekoliko dana kasnije, u nekoj pećini, da bežim od Kikimore queen. Tu je Geralt stradao dvocifren broj puta jer od izbezumljenosti nisam bio u stanju da shvatim šta i kako treba da radim. Međutim, igra me je ščepala i nije puštala.

Kvalitetne etičke dileme i slovenska mitologija (ispostavilo se da istorije ima više nego što sam očekivao) je ono što je mene definitivno vezalo za igru i učinilo me fanom serijala. A ova dva elementa igre zaista briljiraju u trećoj igri. Neke od ovih dilema bi mogle da nađu mesto u knjizi harvardskog profesora Sandel-a "Justice: What's the right thing to do" i ne bi joj umanjile filozofskopravnu vrednost. Isto tako, za mene je bilo mind blowning iskustvo svaki put kada sam sreo neku zver i uvideo paralele sa mitološkim bićima iz slovenske mitologije.

Da ne govorim o dijalozima u igri i o karakterima samih likova. Dva lika koja su na mene ostavila veoma jak utisak su Baron i Olgierd von Everec. Prvi pogotovo, jer kod njega nema ničeg neobičnog, on je sasvim običan čovek i upravo je to maestralno predstavljeno. A od dijaloga mi je upečatljiv onaj trenutak kada Geralt i Avallac'h razgovaraju u prisustvu Ciri, pa Geralt da neku sarkastičnu opasku, a Avallac'h sav onako ozbiljan počne da odgovara na to, a Ciri i Geralt se pogledaju na sebi svojstven način i onda Ciri objasni ovome da je Geralt u stvari bio sarkastičan.

Kao što rekoh, meni je ovo prva Role play igra tako da nisam naročito kompetentan da u tom smislu ocenjujem, ali sam zaista imao utisak da igram nešto vanserijsko. Meni čak odgovara to što je u odnosu na prve dve ova urađena kao open world. Vidim mane i prednosti toga, ali su kod mene primat odnele prednosti. Takođe, The Witcher mi otvara vrata u jedan novi svet, pa sam počeo da merkam neke druge igre tog žanra. Mada prelistavajući forume stiče se utisak da su najbolje igre tog tipa izašle u davnoj prošlosti, pa se čini da je Sava u pravu kada kaže da je ovo igra decenije.

Postoji još jedna stvar. Kod čitanja knjige postoji taj efekat različitog doživljaja svakog čitaoca, pa čak i kada ista osoba posle izvesnog vremena čita istu knjigu doživljava je na drugačiji način. Ranije je neko pisao kako je dobio najlošiji mogući kraj a da je u toku igre pravio izbore za koje je zaista osećao da su oni pravi. Uveren sam da smo svi sa istim osećanjem pravili svoje izbore, baš kao što sam siguran da je taj skup izbora na kraju bio različit kod svakoga od nas. Upravo tu je veličina ove igre, svako od nas je u toj igri doživeo svoje neponovljivo iskustvo, koje je vrlo slično onom iskustvu čitanja knjige. Možda je i to, pored toga što je igra utemeljena na knjizi, jedan od razloga zašto je Helen prosuđivao igru u odnosu na knjigu.

[darkowozzd]

Sokokonj kaže:

E ljudi,

Već dugo lurkujem na forumu sveta kompjutera i u prethodnih 3-4 godine bio sam svedok (i sam žrtva) velikog hajpa oko Witchera 3 i na posletku opšteg oduševljenja završnim proizvodom. Pre par meseci konačno sam uzeo jaku konfiguraciju koja tera W3 izuzetno dobro i odlučio da vidim o čemu je reč. Imam posle tog iskustva potrebu da podelim svoje nezadovoljstvo sa vama. Inače bio sam veliki fan obe prethodne igre.

Odustao sam da igram W3 negde pri 30 nivou igre na ostrvu skelliga, prosto monotonost sadržaja igre me je ubila. Igra nema nikakav osećaj otkrića, nikakvo istraživanje, osećaj igranja je monoton, mini mapa posreduje igrom na nivou na kojem poenkad imam osećaj da uopšte i ne igram igru, osim gventa ne postoji ni jedan element gejmpleja koji nalazim zabavnim, borba je u najboljem slučaju ok, dizajn sveta je monoton i jednoličan (ne mislim npr razliku u dizajnu između skelige i velena nego unutar velena ili skelige npr ogromne celine liče previše jedna na drugu). Na nivou gejmpleja igra je prosto isporedovana mapama,minimapama,menijima,repetativnim sadržajem, monotonim open worldom, lažnim sendboksom itd kao i assasins creed.

Ovako bih mogao do prekosutra, ušao sam u W3 sa izuzetno dobrim namerama izašao duboko razoračan. Jel imao neko slična iskustva, ili sam ja pogrešno pristupio igri.

skoro nikad ne osetim potrebu da napisem bilo sta u temama o singleplayer igrama.. ali sad moram... .. jel si siguran da si igrao witcher 3?

[Cracked But Whole]

Kao što Despot reče, ne vredi porediti knjigu i igru, ali opet iako se vodim tom logikom, moraću da kažem da je meni igra neuporedivo bolja od knjiga koje mi često deluju kao konfuzni fantasy pulp sa neumesnim seks scenama i preteranim odlaženjem u sferu intrige i politike koja je mnogo bolje rešena u igrama. Knjigama takođe fali i momenat odluke koji donose igre, što dodatno kontekstualizuje siva moralna područja kojima se bave i igre i knjige. Lik Geralta je u knjigama osobeniji, ali mu je narav mračnija i manja je mogućnost saosećanja s njim za razliku od lika u igrama (što nužno nije dobra stvar ali meni je ipak gotivniji Geralt iz igara baš zato što nije tvrdoglavi namćor - makar ne u tolikoj meri).

Zbirke priča su zapravo odlične, i više volim kad se Sapkovski fokusira na manje događaje i dogodovštine samog posla koji Witcheri obavljaju. Likovi su mnogo upečatljiviji u igrama, mnogo življi. Opet, dajem sud a nisam pročitao sve knjige (ostaju mi poslednje dve), ali na osnovu ovoga što sam do sada pročitao smatram da su igre bolje po pitanju narativa.

[Paladin]

Cracked But Whole kaže:

pogotovo posle tročasovnog igranja Nier-a (isto odličan RPG, potpuno netipičan, šteta što malo ljudi kod nas igra)

Zainteresovan ali preskupo.

[Laserstorm]

Cracked But Whole kaže:

Zbirke priča su zapravo odlične, i više volim kad se Sapkovski fokusira na manje događaje i dogodovštine samog posla koji Witcheri obavljaju. Likovi su mnogo upečatljiviji u igrama, mnogo življi. Opet, dajem sud a nisam pročitao sve knjige (ostaju mi poslednje dve), ali na osnovu ovoga što sam do sada pročitao smatram da su igre bolje po pitanju narativa.

Slazem se, sami romani nisu toliko fokusirani na Geralta koliko sluze za predstavljanje samog sveta u kome Geralt zivi, zbog toga dosta ljudi i kaze da romani nisu o Geraltu, vec o Ciri. Isto se i meni vise dopadaju zbirke prica, jer bolje oslikavaju nacin rezonovanja koji Geralt ima u odredjenim situacijama, imam utisak da se Geralt ponasa aktivnije.

[Cracked But Whole]

Laserstorm kaže:

Slazem se, sami romani nisu toliko fokusirani na Geralta koliko sluze za predstavljanje samog sveta u kome Geralt zivi, zbog toga dosta ljudi i kaze da romani nisu o Geraltu, vec o Ciri. Isto se i meni vise dopadaju zbirke prica, jer bolje oslikavaju nacin rezonovanja koji Geralt ima u odredjenim situacijama, imam utisak da se Geralt ponasa aktivnije.

Pa da, u suštini Sapkovski jeste pisac epske fantastike, a epika podrazumeva događaj većih srazmera . Ja opet nisam veliki ljubitelj ovog žanra (I Džordž Martin mi je odgovarao zbog dobre izgradnje likova i njihovih međuodnosa a ne izgrađenosti sveta, nekad on tek preteruje), i zato možda moj sud nije validan za one koji zaista vole taj žanr

Možda mi je zato i Witcher 2 najgori u serijalu jer je tu tek Geralt ostavljen po strani i upliće se u intrige kraljeva, čarobnica i ratova. Prvi deo je imao to izbalansirano, a zapravo i treći, u kojem je to najbolje odrađeno. To svedoči sam početak igre koji ima lepotu u svojoj skromnosti - dva Witchera, Geralt i Vesemir, love životinju za koju će biti nagrađeni. Meni je iskreno ovo jedan od najlepših početaka igre, baš zato što nije nabijen spektakularnim obrtima i akcijom kakve neke igre znaju da forsiraju radi bombastičnog efekta, da bi posle zgasnuo ton kojim je početak obojen.

Paladin kaže:

Zainteresovan ali preskupo.

Vredi svake pare, ne bih dao punu cenu ni za jednu drugu igru ovog kalibra, ali ime "Yoko Taro" je meni bilo dovoljno da uštekam upravo za ovu svrhu Čim dođe neki sale uzmi obavezno, igra je remek-delo koje zasigurno nije za svakog ali opet - ima vrlo osoben šmek.

[DespotSD]

Još uvek nisam pročitao knjige, ali sećam se opisa igre u "Svetu kompjutera" koji je potpisao Miodrag Kuzmanović kada se na kraju osvrnuo i na samo književno delo. On je počeo da čita prevod na srpskom i nije mu išlo, pa je probao verziju na engleskom ali mu ni ona nije legla, tako da je odustao.

Prevod zaista može značajno da utiče na percepciju književnog dela. Doduše, bacio sam pogled na jednom sajtu koji se bavi prodajom knjiga na odlomak iz jedne knjige o vešcu i moj utisak je ne samo da je čitljivo već i da je stilski prilično dobro. Nisam književni kritičar, ali imam dovoljno čitalačkog iskustva da mogu da procenim šta valja a šta ne. Imam na rasporedu neke druge stvari, pa čim to završim uzeću "Sagu o vešcu" da pročitam.

I meni je druga igra najslabija. Ali pretpostavljam da je to i zato što je u sredini. Mada, kad malo razmislim setim se nekih jako dobrih trenutaka iz druge igre. Kod prve mi se nije svideo finiš, oni mutanti i kiborzi su bili previše za moj ukus. U trećoj igri mi je sve nekako bilo potaman.

Nisam još uvek odigrao "Blood and Wine" ekspanziju. Bio sam počeo ali prosto nisam bio toliko uvučen u svet, još uvek sam bio pod utiskom "Heart of stone"-a, pa sam odlučio da odložim to. Sad razmišljam da ponovo započnem celu igru iz početka. To bi značilo da neću imati prostora za igranje nečeg većeg tamo negde do Nove godine.

[Sokokonj]

Nisam imao nameru da napišem provokatorski post, kao što rekoh bio sam zaista ogroman fan prve dve igre, u periodu pre nego što sam uzeo valjanu konfiguraciju non stop sam proveravao o w3 čekajuću da skupim keš i da ga odigram. Poenta ušao sam u igru sa dobrim namerama, ali postoje objektivne manjkavosti gejm dizajna.

Komentari većine ovde uglavnom upućuju u kvalitet narativnog dela igre, ali ako je deo u kome ne igraš igru njen najbolji element onda imamo značajnih problema.

Da ne budem nepošten kritika w3 u mnogome može biti kritika celokupne gejm-dizajn filozofije koju bi odokativno odredio da počinje sa assasins creedom. Način na koji je open-world implementiran u takvim igrama čist je primer kvaniteta na uštrb kvaliteta, ukratko premalo sadržaja po metru kvadratnom. Drugo sadržaj koji postoji u tom tipu igara jako je repetativan, uz to on je već unapred kategorizovan (banditski kampovi, kovćezi itd), . Ne samo da sadržaja ima malo, da se ponavlja itd, on je već unapred određen tako da je iz igre isključen svaki osećaj otkrića. Da pojasnim u igri se može naleteti samo na već određen set stvari i taj određen set stvari je unapred poznat.

Dalje pristup igri u mnogome je skučen. Jedini smislen gejmplej izbor je u odabiru znakova koje će igrač unapređivati. Taj sistem je okej, ali je nedovoljan za veličinu igre. Drugo igra je prelaka, čak i na najteže (na šta bez poteškoća igrao igru već posle 12-13 levela) igra prosto nije dovoljno izazovna da bi nametala neko veće eksperimentisanje sa pristupom igri. Opet ne samo da je igra repetativna, kategorizovana i da ima premalo sadržaja, sam gejmplej nije dovoljno dobar da duže održi pažnju igrača.

Mene je w3 više podsetio na mad max ili na assasin-s creed nego na npr gothic 2. Sve ove kritike mogu se manje više nalepiti i na andromedu ili inqusition od kojih je w3 drastično bolji, ali to nije preveliki kompliemnt ako imamo u vidu hladnu kalkulativnost gejm dizajna koji oće da prevari igrača da ima sadržaja kojeg realno nema.

Ja ovu kritiku nikada ne bi uputio nekoj Telltale igri jer su mi jasne pretenzije takvih igara, w3 pretenduje na više, da bude "vast open world rpg", i u tome ne uspeva. Priča može biti 10/10 ali to nije dovoljno za jedan opet-world rpg.

[Cracked But Whole]

Opet vrtiš isto u krug a ne reaguješ na ono već napisano, opet pominješ banditske kampove kao da su oni jedini elemenat igre.
Svaka igra, pogotovo ako je open-world, imaće filler sadržaja i to je prosto to. Ima ljudi koji gotive da rade takve stvari, to im dođe kao odmor od ostalog sadržaja, ali nije ono što je ključno za samu igru.

Nisi nijednom pomenuo prave side questove (koji i stoje pod tom kategorijom kada uđeš u listu questova) koji su odlično napisani, uvek imaju neki obrt koji ruši očekivanja i dodatno kontekstualizuju svet.
Što se tiče težine, tu se jedino slažem s tobom, igra je posle nekog vremena i na najvećoj težini laka, ali opet ne sprečava me da uživam u njoj. Ako hoću izazov, uključiću Dark Souls.
I ne znam čemu kukanje za dužinu igre koja nudi baarem 100 sati kvalitetnog sadržaja, i ko zna koliko još ako uzmemo u obzir sve ostalo. Ja sam potrošio skoro 200 na nju sveukupno, i i dalje mi se igra.

Porediš ovu igru sa AC serijalom što je gotovo sramotno, ja sam igrao skoro sve AC igre i znam koliko je tu sadržaj repetativan da mi je muka. Svaka igra ima svoj obrazac, u Witcheru je to često detektivski režim istraživanja, ali iako on nema mnogo varijacija ipak jeste opravdan, i primenjen uvek na svež način iz misije u misiju.

Pokušaj da pređeš celu igru sa ekspanzijama i sporednim misijama (batali banditske kampove zarad svih nas ovde ) i onda vidi da li ćeš ostati istog mišljenja - ovo je moj dobronameran savet da eventualno iskusiš nešto što smo svi iskusili i u čemu smo izuzetno uživali.
Naravno, postoji mogućnost da ovakva igra nije za tebe, čudi me zaista kako su ti se svidela prva dva dela, ali opet, eto, razmenjujemo iskustva

[mvasic]

Meni, jedino, smeta dizajn kvestova. "Uradi ovo, da bi dobio ono". Ok, ima smisla. Medjutim, u W3 ide ovako: "Uradi ovo, pa ono, pa jos ono, uh jos ovo i ono, ma samo jos ono, i jos ono". U par glavnih kvestova, pa jos koliko toliko i da svarim, medjutim ovo se stalno ponavlja.

Za razliku od vecine RPG, ovde vodimo (jos od prve igre) vec formiranog lika. I to je ono sto se meni svidja. Zato sto je drugacije od ustaljenog pristupa, evo ti lik, pa budzi sta ti prija. Po meni, Fallout 2 i Morrowind su tu dostigli vrhunac, I niko im se jos nije priblizio. (New Vegas, mozda). Geralt je witcher, i to ga automatski ogranicava. Mislim da su odlicno implementirali slobodu u razvoju lika, iako je ista "klasa". Nekako mi nema logike da imam mogucnost da od Geralta napravim nevidljivog assassin-a, koji sve sukobe resava s ledja i 100% sansom za critical hit. Ili, da mu nabijem personality i charisma na 10 i da celu igru zavrsim bez borbe. Geralt i charming?

[NastyB]

Sokokonj kaže:

...w3 pretenduje na više, da bude "vast open world rpg", i u tome ne uspeva. Priča može biti 10/10 ali to nije dovoljno za jedan opet-world rpg.

Gledajući samo RPG igre ja ne znam postoji li igra koja ima makar približno "realističan" i raznovrstan svet:
1) White Orchard taman veliki za početno upoznavanje mehanike igranja.
2) Velen prepun močvara, brda, livada i pustara, šarolikih naselja...
3) Oksenfurt i Novigrad danju živahni, dok noću samo pijanci, banditi, koorve i patrole šetaju gradom, dok se u poslednjoj trećini igre Novigradom otvoreno šepure razne bande, sekte i kojekakve vojske.
4) Skellige je savršen prikaz grupe ostrva, dovoljno raznolik za nešto što je samo delić mnogo većeg sveta.
5) Toussaint sušta suprotnost svemu, vinogradi i livade okupane suncem, mediteranska arhitektura i sveprisutan osećaj Španije...
Jednostavno, ne postoji svet koji je makar približno toliko imerzivan i, zašto da ne, toliko lepo predstavljen kao što je u ovoj igri. Baš pruža pravi osećaj mešavine fantasy/real word alternative. Skyrim? Assassin`s Creed? HA! To je smešno porediti.
Naravno, narativ jedne igre ne može da se poredi sa knjigom, ali je u ovoj igri toliko dobro razrađen da me je jedino priča prvog "Knights of the Old Republic" i prve "Mafia" (uz ovo moje dve najomiljenije igre) toliko oduševila kao ova. Ukoliko se opustiš i prepustiš se dijalozima, pročitaš svako pismo i bilo šta vezano uz kvestove dobija se slika jednog fenomenalno živog sveta, da je po tom pitanju bilo koje poređenje sa nekom drugom igrom (izuzimajući prvi "Torment") prilično neumesno. Još kad se shvati da pojedine odluke u igri bitno utiču na neka dešavanja (da li će Baron ostati živ, da li će Radovid biti mrtav) onda se CDPR-u mora "skinuti kapa" za trud.
Ja ne znam šta bi to trebalo više da bude da bi ovo bilo "OPEN WORLD" igra iz neke alternativne prošlosti?? Sasvim dovoljno naselja, gradova, pećina i mnogo čega drugog rasutog po mapi da bude zanimljivo. Repetitivno?? Pa, jel`igrao neko sporedne kvestove u Skyrim-u, naprimer?? Diablo?? Svaki drugi sporedni kvest je "idi tamo, ubij nekog, donesi nešto". U ovoj igri je to urađeno na jedan drugačiji i bolji način - svaki "fetch quest" ili donosi neku novu misiju, novu nagradu i, naravno, uvek zanimljivu kratku priču (samo pročitati pismo Smeagol Serkis-a je dovoljno...ako se zna da je glumac Endi Serkis igrao Goluma (Smeagol) u "Gospodarima Prstenova"). O tome da su "Witcher contracts" ponekad veoma zanimljivi ne treba trošiti reči. Svaki ima neku zanimljivu pozadinsku priču ("Lady o` the Woods" ili "Beast of Oretron") koja još više uvlači u uživanje u ovaj tmurni svet.
Uglavnom, ovo je igra koju sam LIČNO svrstao u SVOJE tri najbolje igre svih vremena. O, da, ima mana, nijednu "gamebreaking", ali ono dobro je BAŠ, BAŠ dobro odrađeno.
I to moje oduševljenje je toliko da sam prodao svoju GOG verziju za 10-ak evrića kako bi je uzeo na Steam-u (na sniženju, naravno), jer su mi najdraže igre tu, a ne na GOG. I u zadnjih deset godina nisam odigrao ništa približno dobro kao što je ovo, tako da se potpuno slažem sa onima koji tvrde da je ovo najbolja igra decenije. Nije za svakoga i svakako nije igra za decu.
A kad pomislim da sam je prodao ortaku koji u GTA V ne igra misije "jer ne razume šta tu pričaju" nego samo gazi ljude i ljušti se sa policijom jer se "tako oslobađa stresa". Žao mi je što ne mogu da vidim njegovo lice kad bude pokrenuo igru i shvati da ne može da leši šta stigne...znam da će reći da je igra skroz bezveze...

[Maylo]

Sava Stankovic kaže:

5. Igru obavezno igrajte na "Death March" tezini i bez minimape.

Počeo sam drugi prelaz pre neki dan i baš razmišljam da se ratosiljam mape i one putanje, jesi u pravu za ubijanje imerzije, ali bre trebaće mi 500h da završim igru tako