Aktivni & pasivni zvucnici i njihove karakteristike

[AstraLogos]

Da bismo unapredili forum o zvuku i razjasnili neke nedoumice i pojmove, opisacu ukratko ono osnovno sto treba da se zna o zvuku i zvucnicima.
Kako se na forumu daju subjektivne ocene u smislu razvaljuje, otkida prozore, izuva iz carapa.... ideja mi je da, objasnjavajuci osnovne pojmove, zavirimo ispod haube svakog aktivnog i pasivnog zvucnika i otkrijemo sta se to tamo nalazi i cemu sluzi. Uz tehnicke karakteristike koje daju proizvodjaci steci cemo realniju sliku o mogucnostima svakog zvucnog sistema ponaosob.
Kako su aktivni zvucnici stekli popularnost zahvaljujuci pre svega PC-u, prvo cu nesto o njima napisati.
Svaki komplet aktivnih zvucnika mora imati tri osnovne komponente: zvucne jedinice - zvucnike, pojacivac i stereo filtersku skretnicu za razdvajanje zvukova po karakteristikama zvucnih jedinica. U praksi to znaci da se unutar frekventnog raspona koji se krece recimo od 45 do 20.000 Hz vrsi prigusivanje ili rezna frekvencija za bas na recimo 45-180 Hz. Dakle, bas reprodukuje samo tonove unutar navedenog spektra. Visokotonci imaju mnogo tezu ulogu jer moraju pokriti raspon od 180-20000 Hz i taj opseg moraju reprodukovati sa sto manje izoblicenja.
Navedene frekvencije sam uzeo proizvoljno za dvosistemske zvucnike (bas + visokotonac) jer svaki proizvodjac sam odredjuje gde ce seci opseg frekvencija u zavisnosti od karakteristika zvucnika koje ugradjuje.
Naravno, i kod aktivnih zvucnika ima kategorija, ali ne onih po ceni jer to nisu prave kategorije, vec se zasnivaju na onome za sta zvučnici sluze.
Najkvalitetniji aktivni zvucnici su studijski ili monitorski u sobama za miksovanje i snimanje muzickog materijala.
Postoje i aktivni zvucnici za razglasne sisteme (za koferencijske sale, crkve, operske sale ili manje razglase za koncerte uzivo) sto ih cini veoma prakticnim i laksim za rukovanje.
Najbrojniji su kompjuterski aktivni zvucnici sa varijetetima 2.0, 2.1, 4.1... 7.1.
U zavisnosti od navedenih kombinacija, razlikuje se i slozenost izrade kako samih kutija tako i elektronike u njima.
O manama i prednostima aktivnih komjuterskih zvucnika - u nastavku price.

PS. Ako smatrate da je ovo pisanje korisno, dajte svoju sugestiju ili komentar. Ako pak mislite da nema potrebe za detaljnim pisanjem o ovoj temi, svaka sugestija je dobro dosla.

[Sasa90]

Pošto se ja malo razumem u ovo (idem za elektrotehničara radio i video tehnike pa se podrazumeva) ja bi dodao da i običan smrtnih može da ima kod sebe kući profesionalnu opremu za slusanje muzike a to bi bili Logitech Z-5500 zvučnici. Inače ovo šta si napisao je sasvim tačno. Nisi samo naveo jednu sitnicu. Da za kvalitetne bass zvučnike treba što veća membrana a da za visokotonce tj. srednjotonce veličina i nije toliko bitna. Trenutno najkvalitetniji ton daju kristalni zvučnici ali pošto su oni relativno skupi njih zamenjuju elektrodinamički koji su odma za njima. To bi bilo to od mene. Pozz...

[nikola87]

ja mislim da bi odlicno bilo da nastavis jer verujem da jako malo forumasa ima minimum nekog znanja o zvucnicima.

[AstraLogos]

Pre svega da se zahvalim svima na podrsci i razumevanju.
Sto se pravopisa tice nista cudno ako se uzme u obzir pod kakvim uslovima pisem tekstove. Trudi cu se ubuduce da to bude vise u duhu pravopisa koliko se moze.
@Sasa90 tacno je to sto si napisao o kvalitetu zvucnih jedinica. Namera mi nije bila da pisem o materijalim za proizvodnju zvucnika, ali kad si se vec dotakao ove teme idealno je da jedan zvucnik reprodukuje celokupan frekventni raspon od 20-20000Hz. Osnovni princip u akustici je da od izvora zvuka ( LP, CD audio disk, DAT... ) signal prolazi kroz sto manje filtera i pasivnih elemenata. Na taj se nacin postize realnija reprodukcija izvornog zvucnog materijala.
Tako su nastali elektrostatski zvucnici koji rade na naizmenicnu struju i u mogucnosti su da jedna zvucna jedinica reprodukuje celokupan frekventni raspon a da ne dodje do izoblicenja zvuka. Kako su takvi zvucnici glomazni, opasni jer se radi o mogucnosti strujnog udara, nisu nasli put u komercijalne vode. Ostalo se na oprobanom receptu sa skretnicama i vise specijalizovanih zvucnika koji ce pokriti celokupan frekventni raspon.
Uvodjenjem naprednih tehnologija, prosecan korisnik ima mogucnost da u svom stanu za relativno skromnu cifru novca dobije dobar i kvalitetan zvuk.

Sigurno je da su poluprovodnici doneli revoluciju i u zvuku ali i nesto sto je negativna prateca pojava. Radi se o sumu kao i faktoru izoblicenja sto zbog samih poluprovodnika sto zbog nemogucnosti da se ostvari dovoljan radni napon za celokupan frekventni opseg. Nije nepoznato da je neka gornja granica istosmernog napona koje pojacalo moze isporuciti zvucnicima negde oko 100V. Cevasta ili lampaska pojacala imaju daleko manje problema sa faktorom izoblicenja sto zbog same konstrukcije sto zbo radnog napona od 220-230V naizmenicni struje. I jos jedna cinjenica ide na ruku lampasima a to je da nemaju faktor shuma.

Ovo moze biti dobar slagort ili ti uvod o onome sto sam vec postovao a odnosi se na prednosti i mane aktivnih zvucnika.
Nastavice se u sledecem postu.

[Mario Pavićević]

Samo da napomenem jednu stvar vezanu za lampase i same lampe.Lampa ima jednu manu a to je slabljenje iste tokom vremena.Upravo zato su poluprovodnicki elementi postali toliko popularni.Naravno oni su daleko od onoga sto je pricano da ce biti.Kada su se prvi put pojavili postojala je prica da oni rade isti posao kao i lampe ali ne slabe tokom vremena i ne kvare se.Naravno o sumu nije bilo nikakve price i sto se tice audio tehnike lampaska pojacala su uvek bila na ceni.Naravno daljim razvojem poluprovodnicke tehnologije dobili su se savrseniji uredjaji sa puno manje suma tako da danas proizvodnja lampaskih pojacala maltene i ne postoji prvo zato sto je jeftinije korisititi poluprovodnike a drugo zato sto je i tesko naci lampe usled preorjentacije proizvodjaca elektronskih komponenti na poluprovodnicku tehnologiju.

[Sasa90]

Da a pored toga su Lampe i veoma osetljive na udarce. Jako se lako lome i treba im odredjeno vreme da se zagreju i da prorade. A sa poluprovodnickim elementima (traznistorima, diodama) ne treba vreme za zagrevanje sta prinosi veoma efikasnijem radu.