Ko stari? Mi ili igre?

[Reborn]

Ne racunajuci prve godine arkadnih aparata i kucne Sege, od 1994 igram se na kompu. Uvek sam bio SP igrac do pre 5-6 godina kada vise nisam nasao zadovoljstvo u single playeru i presao na dotu.
Nikad nisam obracao paznju kada je poceo da me umara single player. Sad kad razmislim bilo je to tamo negde od 2011, poslednje igre koje su me prikovale za sto bile su Batman Ac, Deus Ex Hm, bio je tu negde i Portal2.
Bilo je manje vremena, ali nikada nisam izgubio volju za igrom. Ne znam da li je do nas ili do igara? Da li posle toliko vremena se promenimo mi ili igre, da nam vise ne pruze onaj osecaj zadovoljstva.
Da li posle svega sto sam odigrao, nista vise ne moze da mi probudi neke duboke emocije, koje se oseta kao posle nekog dobrog filma ili knjige. Osecaj kada prvi put ukljucite bulet time u Max Paynu, sarm Kate Archer, juris na Crveni trg u CoD-u, prolazak Mysta bez walktrougha, Glados iz Portala, svet Bioschoka, trilogija vremena Princa, prelazak Hitmana samo sa klavirskom zicom, atmosfera Mafije bolja nego filma Skorsezea, promukli glas Ridica koji ti porucuje da nema za*****cije, fizika Gp Legendsa i Ricard Burns Rally-ja, celicni zivci za Comandose, cak je i Nfs MW arkadna razbibriga bio doboljno tezak i zabavan na duze staze.
Igrao sam i dalje od te 2011 ali jednostavno mi vise nije bilo to to. Za nekog celavog lika u Brazilu su mi rekli da je Max Payne, Hitman Apsolution je bio sve samo ne Hitman, nisu se ni Thief i SC proslavili, poslednja dva Batmana su mi bila onako meh. Prvi put mi se desilo da prekinem igre na pola (Bioschock Infiniti, Ac Black Flag, itd). Jedina svetla tacka u tom periodu mi je bio Talos P.
Deluje mi da je sve to godinama otislo u nekom drugom pravcu. Da se sad igre prave za malog Johna iz Chikaga koji hoce da za svojih 60$ dobije sve i odmah. Tezina u igrama postaje misaona imenica, ako sam dao 60$ necu da zakucam na drugoj misiji, daj mi open world u kome mogu da radim sta hocu i koji ce mi pruziti 50h igre. A to sto su 35h neki repetativni sadrzaj trci od tacke A do tacke B nema veze, vazno da je tu.

[filpan]

Sto si stariji teze te nesto odusevljava i iznenadjuje, barem ne tako cesto, a i cela zabavna industrija je odavno u zestokom talogu

[DeCoy]

Šta ste se uhvatili za AAA igre k'o pijan plota. Postoje stotine indie igara koje ne titraju jajca prosečnom konzumentu, dovoljno da među njima nađete bisere vredne igranja.

Sa svojih preko 30 godina igračkog "staža" uopšte nemam želju da se vraćam u period pre 10, 15, 20... godina u tzv. zlatno doba video igara kada i danas ima itekako šta da se odigra samo treba gledati malo šire od onoga što vam mainstream servira.

E sad, to što se nema vremena za video igre, to je neka sasvim druga priča

[water wizard]

dok su postojale samo tunel igre kukalo se za open world, sad kad imaš kakav takav open world open ne valja
Strpi se još 10 god pa će da budu zanimljivije, e sad što kaže DeCoy dal ćemo da imamo vremena za igrice.. kad pređeš 40 malo više ceniš vreme...

[doctor]

Meni je problem sledeće:

1) AAA industriju je strah da pravi krupne korake i pravi igre koje ne koriste proverene formule za titranje igračima jer žele da zarade svaki cent koji može da se zaradi. Primera radi: Ubisoft je urnisao/ubio Splinter Cell, Ghost Recon i Rainbow Six iz tog razloga. Zato je AAA u kanalu i prave forgettable igre treuntno.

2) Nemam vremena da igram sve što želim.

3) Izbor igara danas je toliko veliki da se osećam isto kao kad uđem u kafanu koja ima meni na 50 strana pa ne znam šta da naručim. I ima stotine naslova koje bih želeo da odigram ali zbog količine izbora prosto ne znam šta ću, umorim se i odustanem. Kvalitetnih igara na sve strane, realno.

[Reborn]

Ne kukam ja, a i u naslovu pise da je mozda vise do nas nego do igara 😃.

Ovo sa vremenom sto kazete apsolutno stoji. To je moj problem, imam ja vreme da odigram 2 do 3 igre mesecno, ali nemam vise vremena da instaliram sve i svasta. Da izdvojim po 2-3h da ucim mehaniku, podesavam grafiku i kontrole da bih nakon toga odbacio igru. Jednostavno godinama umara sve to. Sad mi je lakse da pokrenem dotu odigram dva meca nego da “rizikujem” da za to vreme probam sve sto mislim da je dobro.

Nekada su AAA igre bile proverene, znao sam sta me ceka i retko je bilo razocarenja. Danas kao da ih je uhvatio sindrom Holivuda, snima se i daju se pare samo za ono sto je provereno. Dobiti budzet od 100miliona i odresene ruke reditelja dobija se bas tesko. Kad smo vec kod toga ja nemam pojma ni ko su reditelji Avengersa, Transformersa i ostalih 300miliona budzet filmova.

[Luka Filipovic]

doctor kaže:

3) Izbor igara danas je toliko veliki da se osećam isto kao kad uđem u kafanu koja ima meni na 50 strana pa ne znam šta da naručim. I ima stotine naslova koje bih želeo da odigram ali zbog količine izbora prosto ne znam šta ću, umorim se i odustanem. Kvalitetnih igara na sve strane, realno.

I narucis zajecarca

Meni je ovo glavni problem. Dugo nisam imao odgovarajuci hardver za igre, a sad kad imam toliko se svacega nagomilalo da nemam pojma sta da igram. I najgore je sto na kraju dohvatim neke stare naslove koje sam vec obrnuo par puta.

[buraz]

doctor kaže:

Meni je problem sledeće:

3) Izbor igara danas je toliko veliki da se osećam isto kao kad uđem u kafanu koja ima meni na 50 strana pa ne znam šta da naručim. I ima stotine naslova koje bih želeo da odigram ali zbog količine izbora prosto ne znam šta ću, umorim se i odustanem. Kvalitetnih igara na sve strane, realno.

Ja ovo zovem Netflix sindrom. Dok odlucis sta ces da gledas, prodje sat vremena a i volja za filmom. Tako je i sa igrama.

[Acanen]

Mislio sam na vecinu filmova koji su snimljeni prethodne dve decenije. Tesko da Alien i The Silence of the Lambs izgledaju jeftino danas.
Samo The Silence of the Lambs (1991) nije snimljen 70ih ili 80ih a nasao se na listi 10 najboljih horor filmova.
Meni Blade Runner, Indiana Jones, Back to the Future, Saving Private Ryan, Toy story, The Shawshank Redemption i jos dosta drugih filmova izgleda mnogo bolje od ovog sto se danas snima.
Pogledaj True Romance (1993) ili jos stariji film Papillon (1973) pa ce ti biti jasno koliko su filmovi bili zanimljiviji/zabavniji za gledanje i kvalitetniji.

[wario]

Acanen kaže:

Mislio sam na vecinu filmova koji su snimljeni prethodne dve decenije. Tesko da Alien i The Silence of the Lambs izgledaju jeftino danas.
Samo The Silence of the Lambs (1991) nije snimljen 70ih ili 80ih a nasao se na listi 10 najboljih horor filmova.
Meni Blade Runner, Indiana Jones, Back to the Future, Saving Private Ryan, Toy story, The Shawshank Redemption i jos dosta drugih filmova izgleda mnogo bolje od ovog sto se danas snima.
Pogledaj True Romance (1993) ili jos stariji film Papillon (1973) pa ce ti biti jasno koliko su filmovi bili zanimljiviji/zabavniji za gledanje i kvalitetniji.

Kad jaganjci utihnu je triler.

Meni je odlican i novi Papilon. Snimaju i dalje dobre filmove na primer ovaj zadnji sa Rasel Krovom "Unhinged". Ima dobrih novih filmova da ti ne nabrajam sad.

[m1aden]

Novi Mortal Kombat je meni mnooogo bolji od originalnog.Interstellar mi je najbolji film ikad.Tim Barton, zajedno sa Majkl Kitonom i Dzek Nikolsonom , uradio vrhunski posao ali ni blizu kao Nolan sa Bejlom, Ledzerom... Novi Joker... Kad se samo setim onih Batman-a sa Klunijem i Kilmerom .Koliko god sam voleo te stare horore pre bih sada pogledao Conjuring po ko zna koji put nego neki stari.Videcemo kakav ce biti novi Hi-Men u odnosu na starog. Djubreta svakako ima, ali ga je bilo i tada.Bas svakakvog djubreta.Losi su primerci koji se razvlace od onog vremena do dan danas.Krave odavno crkle al se muzu i dalje.Novi reziseri skupljaju prividne poene obescascavanjem starih legendi, praveci ih za danasnje pahuljice (da Mracna Sudbino, na tebe mislim!) Lose je sto ce crni Superman zameniti belog.I tako dalje, i tako dalje...

O igrama sam vec pricao.Ja sam jedan od tih koji je sa Komodora presao na PC ali me itekako odusevljava dosta igara sa danasnjom grafikom.

[Aibo]

Iz mog iskustva, kad igra legne baš kako treba ja sam stvaram vreme za igranje i nije mi teško. Kad je baš baš dobra i izazovna kao npr. Dark Souls ili They are Billions što su mi bili, onda uđem u mod "challenge accepted!" i slatko spucam sate, a na kraju bih još.

E kad je nešto đene-đene, onda se kao razvučem i gnjavim mesecima. Zato sada pamet uglavu i igram samo ono što me baš vuče u trenutku, a ne libim se ni da batalim čim počne da se oseća kao obaveza.

Inače mi želja za igranjem fluktuira, nekad bih svaki dan nešto vrteo a nekad danima ne pipnem. Trenutno mi se npr. igra svašta.

[m1aden]

Definitivno je u problemu svako ko očekuje da ga na isti način radi nešto kao pre 20, 30, 40 godina.

Za mene je čast i zadovoljstvo što sam tu od nekog samog starta da kažem, od komodora na ovamo.Što sam imao priliku da vidim sve, od tekstualne avanture do "fenomena" poput star citizena i cyberpunka.Od perioda kada su igre pravili igrači za igrače do perioda kada igre prave proizvođači za potrošače.Nekada smo bili težak andergraund sada smo među najkomercijalnijim.Stvari se menjanju, pogotovo posle toliko vremena i nakon kompletnog ovog razvojnog puta.Otac sam evo 13 godina i igram se uglavnom noću, kad svi zaspu (deca sada prave veliki problem, porasla su, pa ne idu više tako rano na spavanje )Imam dugo posao koji mi dozvoljava da radim to što radim i na način koji to radim, na sreću ili nesreću.Igara ima zaista za svakog i ja, iskreno, jedva čekam da vidim gde će sve ovo otići.Ok, nemam više dovoljno koncentracije za heavy izometrijske rpg-e sa puno teksta, treba to sve pročitati, zapamtiti, a s obzirom koliko mi je mozak svež u tom momentu, kada sutra uveče nastavim da igram, ne sećam se uopšte šta sam igrao noć pre toga.Tu su sada soulslike igre, tu su indie igre da me vrate u detinjstvo, tu je gomila vrhunksih arkadnih avantura iz tećeg lica, otvorenog sveta ili linearne.Iako me cela priča oko novih komponenti konzola i njihovog postojanja samo na papiru užasno nervira, planiram i da si kupim još jednom neku grafiku iz ove generacije, itekako ću kupiti sony 5 i zaista sebe ne mogu da zamislim kao nekog ko je nekada igrao igre.

[Akumu]

Ja nemam živce za predugačke sinematike, gomile podešavanja, trilion nekakvih achievementa, side misije, alternativne krajeve, ogromne inventorije... Više zabave su mi doneli Cuphead, Hollow Knight i Ori nego sve ostale AAA igre koje sam igrao u poslednjih 10 godina. Radije ću po ko zna koji put da izvrtim Vice City ili Call of Duty 2 nego nešto novo.

[ogisha]

Više mi nego igre. U početku je bilo super zanimljivo kada svo sve igrali po prvi put. Taj osećaj neke dobre igre (ushićenje, radost, ne znam ni ja kako da opišem), u toj količini se, makar kod mene, više nikada neće ponoviti. Jednostavno, prešli smo desetine i desetine igara nakon toga. Sa godinama dolazi i svedeniji ukus, tako da danas igram daleko manje žanrova nego ranije. Ovo sada pričam nevezano za to ko koliko ima vremena - ja sa 34 trenutno imam luksuz da posvetim igri koliko hoću vremena i zato kažem - nije isto kao ranije. Nije do kvaliteta igre, već do mene (moje godine i pređena kilometraža). Verujem da neki klinac koji igra igre tek par godina, "balavi" na sve i svašta, sve mu je novo i uzbudljivo.



A igre kao igre mi se nisu značajno promenile (u smislu da su danas lošije nego nekad) - onaj ko je znao da je napravi pre 20 godina, zna (manje-više) da je napravi i danas. Što se tiče težine, jesu lakše (Hard/Nightmare mod je postao neki Normal+ od pre 15 godina) ali i mi smo nabacili "veštinu" za sve ove godine, pa retko šta može da nas iznenadi.


U svakom slučaju, sve ide svojim tokom, igre nisu "propale" niti propadaju, niti će propasti. Uglavnom se naše potrebe menjaju.

[Aibo]

Možda se ja uklapam u to što pominješ. 36 god, nisam se ženio i nemam decu, živim sa devojkom koja i sama igra (mahom strategije) i radim od kuće sa vrlo laganim i fleksibilnim radnim vremenom.

U vreme kad sam bio tinejdžer sam igrao po 4+ sati svakog dana, akcije, avanture, pucačine, trke, pa čak i fudbal. U to vreme sam igrao većinu stvari sa bratom ali je bilo potpuno normalno da mi na gajbu bane brat od tetke, komšija, školski... I da se otkinemo od igranja. Moj jedini problem je bio zašto mora da se spava i rade ostale smorne stvari koje nisu gejming. Story driven Igre su mi tad delovale neverovatno magično i uvek zanimljivije od svake realne alternative.

Danas realno imam vremena da svakog dana cepam 4 sata ako želim, a i više ako zatreba. Ali 30 god. kasnije od kada sam prvi put zaigrao i par stotina igara iza mene valjda čine da se ne oduševljavam tako lako. Šablonski i tek prosečni naslovi nemaju šanse da me lako privuku, odmah ih valjda porediš sa 15 takvih koji su bili bolji i originalniji. Takođe nemam više fizički prisutnih saigrača kao nekada, deli nas prostor, vreme, obaveze... A nove kroz život nisam upoznavao. Ali nisam ni nešto ostario u mrzovolji, smatram da ima puno baš dobrih igara svake godine. Naslovi kojima nemam šta da zamerim i imaju vrhunski gameplay me vuku da igram sat dnevno ili dva ako sam baš u formi. A ni to me ne vuče baš svaki dan. Nekada radije bindžujem serije (nešto što nije postojalo kao mogućnost pre 10-20 god.) ili slušam muziku (mada mi je HiFi prerastao u posao pa je tu linija nejasna).

Tako da, nekada sam mnogo više igrao i više filmova gledao. Sada filmove tek ponekad pustim, igram manje, a gledam serija više i raznih zabavnih i informativnih stvari na YT. Za to ne krivim loše igre, jer iako su se neki žanrovi ofucali odličnih igara uvek ima. Ne krivim ni životne obaveze koje su umerene i mahom prijatne. Ne krivim ni devojku, ona i sama ponešto igra, kupuje mi PS4 za rođendan i sada me evo za idući ispituje koji gejmerski monitor je dobar... Prosto se tako osećam, prija mi igranje ali u kraćim intervalima negu nekada i uz malo više probirljivosti.

Zanimljivo je da su mi vesti o igrama i hardveru i dalje omiljene vesti. Volim sve da ispratim, ako može i isprobam, ali ne nužno i uložim stotine sati u igranje, pogotovo ne u trke, sportove i bilo kakav vid grindanja.

[maxx]

Blago tebi...ne znam sta bih dao da mogu i ja imati takvu situaciju (gde bih se mnogo vise igrao)...ili bar da znam gde se takve devojke/zene u Srbiji mogu "iskopati"...

Ja sam klasicano(dosadno) porodicno poslovan covek,radim 8 sati dnevno u firmi,ode mi jos bar sat vremena na odlazak i dolazak sa posla,i cesto kad dodjem kuci,toliko budem umoran da bih se samo skljokao u krevet i spavao do sutra kad me ceka isti onaj posao...jedno dete,standardno sa svojim obavezama,zeljama,potrebama itd....zenu uopste ne zanimaju igre,nikada je nisu ni zanimale,i kao i svaka "normalna" zena samo misli sta treba da se popravi po kuci,kupi,namesti,uradi,gde treba da se ide itd,itd...

Mada,primecujem da su zene 30-40 god (starije i da ne pominjem) uglavnom takve...npr na poslu medju koleginicama tih godina kada bi rekao da volim da igram igre,99% njih bi pomislile da mi fali neka daska ili da ih zezam

[DeCoy]

I supruga i ja radimo od kuće, nemamo dece, tako da u suštini imam slobodnog vremena, ali kako nemam fiksno radno vreme posao je iscepkan po intervalima od ujutru do uveče, tako da me bukvalno mrzi da igram nešto, pre ću da gledam YT ili Netflix.

Zbog toga sam maltene i prestao da igram igre koje imaju neku priču jer mi se ne da da je pratim, uglavnom igram nešto na pickup&play foru, što mogu u svakom trenutku da prekinem i nastavim posle xy vremena bez razmišljanja a gde sam ono stao.

Stoji da je "igračka populacija" danas mnogo šira nego pre 20-30 godina i da se mainstream igre prilagođavaju "prosečnom" igraču, ali daleko od toga da među današnjim naslovima nema šta da se odigra. Ostarili smo i mi i gejming industrija, svako na svoj način...

[ETR1]

A ja ne mogu da nadjem decka koji igra igre Kazu da mi fali daska

[water wizard]

Ja obrnuo 2 wolfenstaina ne mogu da se oporavim poremetio spavanje načisto, dnevne obaveze...