Sekiro: Shadows Die Twice

[Cracked But Whole]

Da, posle malo više vremena, vidim sve manje sličnosti sa DS-om
Još sam u početku bio u fazonu - opa, ili je FromSoft izgubio oštricu ili sam ja hardkor souls igrač.

Međutim
Ebiga, fora je što i dalje imam feeling da se borim protiv souls neprijatelja te tako i reagujem. To je isto kao kad sam posle sporijih souls igara otišao u Bloodborne, pokidali su me. DS3 je posle već preuzeo pomalo te brzine od BB-a.
A ovo je već drugi nivo, i obični neprijatelji znaju da skinu po pola helta, od ovih estusa (kako već da se zovu ovde) imaš samo jedan-dva na početku. Ona resurection opcija je korisna, al džaba kad posle svakako umreš jer si gurao više nego što možeš xD
Začudo, priča je vrlo eksplicitno prikazana, dakle nema onih suptilnih narativa koji se provlače kroz opise predmeta. Ne odgovara mi ovo, hahah. Mada svakako mi setting nije nešto previše privlačan, iz istog razloga i Nioh nisam mogao da odigram, smara me.
Svakako najviše vuče "the need to git gud" B-)