Layers of Fear

[Ekiman]

Layers of Fear





Psihodelicna horror avantura,gde ste u ulozi poludelog slikara(o jeah baby) u njegovom poduhvatu da zavrsi svoj ''magnus opus''.
Ispirisano dogadjajima slikama i dekorom iz 19veka

Yes pls

Igra je u early access fazi tako da se jos puno moze popraviti ali i odigrati za sada..

[Ekiman]

Spoiler za slike:

:O

[panta80]

Odigro nekih pola sata vise ne smem jako jeziva atmosfera i grafika efekti ipak ne bih da mi stane cuka

[Marko Radonjic]

!

[filpan]

Jel odigrao neko prvi deo, moze li neki utisak o igri?

[Cracked But Whole]

Ja sam odigrao prvi pre par godina, bila je okej igra. Ima zanimljivih momenata, par jumpscareova ali posle nekog vremena postanu predvidivi i pomalo dosadni. Puzzle deo je okej ali nekada zaista neintuitivan. Atmosfera i muzika su super.
Ne treba dugo da se pređe, par sati rekao bih, tako da vredi odigrati, why not.
Kad je bila free na steamu uzeo sam uz to i Inheritance DLC al to ne stigoh da odigram.

[Zuti Bar]

Mene je igra oduševila. Zato ću dozvoliti sebi da budem subjektivan, nahvalim igru,... ali se potruditi i da pružim objasnjenje.

Kao prvo treba shvatiti da ovo nije survival horror. Igra ima elemente horora ali vas neće "na smrt isprepadati". Nema ni čestih umiranja niti karakondžula koje pokušavaju da vas nađu i ubiju. Ovo je "walking simulator" u horor okruženju. Po meni najbolje "walking simulator" iskustvo koje možete da doživite. Iako za Dear Esther važi pravilo da slobono može da se stavi "cigla na tastaturu" kako bi se igra prešla, Layers of Fear je po tom pitanju drugačiji. Možda malo pretjerujem kada kažem da je ovde bitan svaki korak. Igra će vas čitavo vrijeme bombardovati bizarnim pojavma, prizorima i zvukovima. Pri tom ništa od toga tu nije slučajno. Sve ima neki svoj dublji razlog zašto je tu.

U ulozi ste izuzetnog umjetnika. Slikara koji je odavno prošao zenit svojih najboljih dana. U početku ne znate šta se dešava ali vam brzo postaje jasno da čovjek ima želju da nešto što je započeo konačno završi... Djeluje da će se čitava radnja odvijati u njegovoj velikoj kući. No brzo shvatate da se 90% igre vrti u njegovoj glavi... Mislim da vam je iz napisanog jasno o kakvom naslovu se radi.

Međutim ovo nije klasičan "mindfuck". Igra nije linearno iskustvo. Sve što se dešava sa vama i oko vas uticaće na vaše odluke. Način na koji proživaljavate stres, na koji vidite vaše putovanje uticaće na odluke koje ćete donositi. Igra na kraju nudi tri različita kraja. Svaki kraj je vaša slika u ogledalu,... ono što vi jeste... ili bar ono što ste postali tokom relativno kratke sesije igranja. Priča je (kao što samo ime kaže) slojevita. Nije jednostavna. Mračna je i teška za praćenje. Neki od krajeva su izuzetno tužni i surovi... do mjere da se možemo isključiti iz lične tragedije i sagledati jednu širu sliku stradanja nemoćnog pojedinca pred neizbježnim naletima sudbine.

Ponoviću da ovo nije punkrvni horor. Postoje jumpscare scene koje će tu i tamo pokušati da vas uplaše. Ali akcenat nije na njima. Igru čini atmosfera. Od nje igra živi. A atmosfera je neprevaziđena. Postoje različite vrste horora. Više ili manje eksplicitne. Psihološke ili horori u kojima vas ludaci klidaju na komade. Ova igra je po tom pitanju najsuptilnije ostvarenje koje sam igrao. Postoji jeza, osjećaj da nešto nije kako treba. Samo što nema načina da se to racionalno objasni. Ovo ostvarenje je jedina igra na tržištu koja u svojim slojevima (ne zaboravite da se zove Layers of Fear,prema tome sadrži različite "slojeve" straha) krije strah od samoće. Možda se i neke druge igre bave ovom temom ali nijedna ovako dobro kao ova. Dođe ti prosto da se zapitaš kako jedna video igra može da se bavi tako komplikovanim temama koje nisu naivne ni za vrhunske pisce... Ko je imao sreću ili nesreću da jedno duže vrijeme živi sam shvatiće o čemu pričam.

[ogisha]

Očekivao sam da je drugi deo bolji ali baš suprotno. Nisam ga ni završio, stigao na 2/3 i odustao. Igra je previše "umetnička", puno nekih monologa kao i pisanije koji su za tumačenje. Prvi deo mi je nekako bio konkretniji. Vremenom sam skontao glavnu priču i počeo da je pratim ali džaba, nedovoljno sadržaja za ovoliko dugu igru. Nije me ni zanimalo da pogledam na yt šta se ne kraju desilo...


A što se tiče Bloober Team-a, nakon ove dve igre i objave da sarađuju sa Konamijem... nekako sam ubeđen da oni rade na novoj Silent Hill igri. Ima puno tripova koji mogu da se povežu sa SH igrama i deluju mi kao tim koji bi mogao da se nosi sa razvojem nove SH igre. Iako mi se nije dopao Layers of Fear 2, mislim da je dobar potez raditi sa njima...

[Malik Tintilinic]

Nije moj tip igara, ali sam je presao i bilo je lepo. Fina horor atmosfera bez praznog hoda osim par izlazenja iz ritma kod zadrzavanja na nekim zagonetkama.