Ubuntu 9.10 review [od strane Windows korisnika]

[Djordje Turjacanin]

Vjerovatno ste se do sada u svom Windows životu susreli sa "nekim" linuxom. Gledali ste ga, načuvši nešto da treba pisati nešto tekstom, da nemu se igrati igre, da je jako težak za učenje, ali nikad niste to vidjeli i isrobali. Možda bi trebalo da probate i da vidite. Ko zna, možda uz njega nađete OS koji će te koristiti? U ovome tekstu pokušavaću da vam recenziram ovu novu verziju Ubuntua.

Da odmah razjasnimo na početku, Ubuntu ( i Linux distribucije uopšte) nije bauk, nije težak, nije komplikovan. Naprotiv, u mnogim stvarima je ispred Windows porodice OS-ova. Osnovna filozofija linux-a je sloboda. Linux je besplatan, slobodan (otvorenog koda), možete ga mijenjati po svojoj želji i pomagati drugima. Windows je sa druge strane skup (i to puno), neslobodan (zatvorenog koda), ne može se mijenjati legalno. Linux je sve ono što Windows nije.

Ubuntu je naravno besplatan, može se besplatno preuzeti sa njihove internet prezentacije. Veličine je jednog CD-a (za razliku od naprimjer Viste ili Windowsa 7 kojima treba DVD) što automatski znači mogućnost instalacije i na starijim kompjuterima. Nakon što ga preuzmete jednostavno ga narežete svojim omiljenim programom, ubacite u kompjuter, restartujete ga i počnete instalaciju.

Ono što prvo upada u oko je veliki broj različitih jezika, čak postoje i bosanski, hrvatski i srpskki jezik kao i pripadajući rasporede tastatura. Instalacija je laka (mnogo lakša od instalacije XP-a) i osim odabiranje particije i formatiranja je sve lako. Takođe, zapamtite vašu lozinku koju ste upisali jer bez nje nećete moći ništa uraditi. Kada sve podesite kliknite na install i možete da napustite kompjuter neki 10-15 minuta. Kada se instalacija završi izvadite CD iz drajva, zatvorite ga i pritisnete ENTER.

Kada se sistem podigne vidjećete ekran za prijavljivanje. Vi samo trebate da upišete lozinku koju ste zadali u instalaciji i Ubuntu je spreman za rad.
Prvi utisak može možda biti zbunjujući jer ima dva panela, jedan gore i jedan dolje. Prva stvar koju treba da uradite je da podesite mrežu (tj. internet). U 99% slučajeva mrežni hardver će biti prepoznat i na vama će biti samo da unesete podatke kao lozinke, IP adrese (za wireless npr.) i bićete automatski povezani na internet. Podrazumijevani browser je Firefox u (skoro) najnovijem izdanju.

Kada se malo upoznate sa interfejsom shvatićete da je većina programa dolazi u paketu i da praktično ništa dodatno ne morate da instalirate. Tu je OpenOffice.org office paket, web browser, media plejer, program za narezivanje, GIMP program za obradu fotografija, IM klijent i ostale programe koje biste trebali u Windowsu preuzeti sa interneta (ili u krajnjem slučajevu imati instalacione fajlove) i posebno instalirati svaki od njih.

Nakon toga shvatite da morate "mountovati" NTFS particiju na kojoj su vam primjera radi, filmovi. To može da iritira ali ukoliko malo pretražite internet možete vidjeti da se to može podesiti. Takođe, može se primjetiti koliko je Ubuntu brži Windowsa, posebno u vremenima za podizanje i gašenje. Poželjeli ste instalirati neki program? Ne morate ići na sajt proizvođača. Jednostavno pokrenete aplikaciju Ubuntu Software Center i pomoću pretrage nađete program ili igru i samo kliknete na dugme install. Tako jednostavno!

Još jedna dobra stvar Ubuntu Linuxa je ta što ima update manager. "Pa šta, i Windows ima Windows Update", reći ćete. Međutim, šta je sa programima kao na primjer Firefox, Thunderbird koje ćete instalirati u Windowsu, njih morate posebno. Ubuntu ima update manager koji osvježava sav sistem uključujući sve programe koji su instalirani.

Ono što vjerovatno odbija mnogo korisnika od Linuxa je nemogućnost igranja igara. Ovo je samo djelimično tačno. Naime, grupa programera je napavila WINE, aplikaciju koja omogućava rad Windows programa i igara pod Linuxom. Naprimjer, Call of Duty 4 ili neki program kao Photoshop. Naravno, pojedine programe i igre nije moguće pokrenuti. Zato neki korisnici koriste dual-boot, dva sistema na jednom kompjuteru. Windows za igre, a Ubuntu (ili neki drugi Linux) za svakodnevan rad.

Šta na kraju možemo da kažemo? Ukoliko ste prosječan korisnik kompjutera kojemu ne trebaju programi poput Photoshopa i ako igrate starije igre koje vjerovatno rade pod WINE-om možete bez problema preći na Ubuntu (ili neku drugu distribuciju). Ukoliko ste pak igrač, profesionalno se bavite nekim poslom koji zahtiejva određene programe poput Photoshopa, 3DS Maxa i slično ostanite na Windowsu, ili napravite dual-boot.

OS je testiran na konfiguraciji sa procesorom Intel E5300 overklokovan na 3,4 Ghz, 2GB RAM-a i Nvidia 9500GT 1GB DDR2 grafičkoj kartici.

Korisni linkovi:
Ubuntu
Ubuntu Srbija
Ubuntu Srbija forum
Podforum o Linuxu na Forumu Sveta Kompjutera

Slike:


P.S. Ukoliko ovo nije mjesto za ovu temu, premjestite ju u Ubuntu temu.

[Jack In The Box]

Ne bih da mnogo hvalim Ubuntu, jer si dosta toga ovde već rekao. Međutim, moram da skrenem pažnju svima na neke probleme koje Ubuntu/Kubuntu mogu da naprave korisnicima.

Ono što su moja (loša) iskustva (iako me to nije navelo da odustanem) i što mi je uzelo mnogo vremena da podesim je sledeće:

- Loša podrška za veliki broj wifi adaptera i problemi oko njihove konfiguracije
- Instaliranje običnog štampača može biti prava glavobolja
- Podešavanje mreže i deljenje fajlova u mreži je pakao (kod mene u kubuntu mreži i posle nekoliko dana tumaranja netom i čitanja bezbroj tekstova, muljanja po GUI podešavanjima, kucanja u konzoli... još uvek nisam uspeo da podesim file sharing)
- ozbiljno korišćenje ubuntua bez stalne internet veze treba zaboraviti...

[Djordje Turjacanin]

1. Za wi-fi adaptere nisam siguran ali znam da TP-Link WN551G radi savršeno Ubuntu.
2. Za korisnik HP-a postoji program HPLip koji se instalira klasično

sh hplip.run

, za ostale ne znam.
3. Mrežu i dijeljenje fajlova nisam probao niti me zanima.
4. Djelimično, zavisi od toga zašto koristiš Ubuntu. Najvažnije je da updatuješ na početku korišćenja. Trenutno nekih 100 i kusur megabajta. Onda instalirati kodeke i za multimediju nije potrebno ništa više i za office.

[Jack In The Box]

1. U redu je, neki rade bez problema, ali zato neki drugi ne.
2. HP je u redu, ali treba okušati sreću sa npr. nekim svežim modelom iz Canona. Ili konfigurisati npr. mrežni Canon...

Hoću da kažem i za jedno i za drugo da nije dobro da ti OS diktira izbor hardvera, ali ja imam strpljenje i uporan sam pa nadjem rešenje. Medjutim, veliki broj korisnika nema ni vremena ni volje ni znanja da se time bakće. To nije dobro za širu afirmaciju...

[Djordje Turjacanin]

Ako ćemo pravo, 99% stvari na Windowsu ne radi bez drivera koje moraš instalirati. Uostalom, to nije problem Ubuntua, to je problem proizvođača koji neće da prave drivere za Linux.

[Jack In The Box]

Naravno, nemoj da shvatiš to kao da ja kažem da ubuntu ne valja. Naprotiv. Uostalom i ja radim na njemu. Međutim, nije savršen. Kao što ništa nije savršeno...