Zasto su avanturisti u PC svetu manjina???

[Dimo]

backy73 kaže:

A da vas pitam da li ste ikad obratili pažnju na crteže koji se nalaze u avanturama. Nijedna pucačina, vožnja ili čak strategija nikada neće imati taj prikaz kao avanture.

Max Payne 2, negdje pri kraju igre, ima level gdje se u jednom trenutku nalazis u velikoj prostoriji, sa svih strana ukrasenoj velikim slikama na zidovima, odlicno docaranim (plus upotpunjenim sjajnom muzikom koja prati igru u tom dijelu). Slazem se da su avanture po pitanju umjetnickog dozivljaja i suptilnosti neprevazidjene, samo pominjem da se slicni primjeri mogu naci s vremena na vrijeme i u ostalim zanrovima.
Doduse,Max Payne pripada samom vrhu svog zanra, predstavlja neponovljivi dozivljaj, izmedju ostalog i po ovim stvarima.

[Atena Palada]

Dimo kaže:

Max Payne 2, negdje pri kraju igre, ima level gdje se u jednom trenutku nalazis u velikoj prostoriji, sa svih strana ukrasenoj velikim slikama na zidovima, odlicno docaranim (plus upotpunjenim sjajnom muzikom koja prati igru u tom dijelu). Slazem se da su avanture po pitanju umjetnickog dozivljaja i suptilnosti neprevazidjene, samo pominjem da se slicni primjeri mogu naci s vremena na vrijeme i u ostalim zanrovima.
Doduse,Max Payne pripada samom vrhu svog zanra, predstavlja neponovljivi dozivljaj, izmedju ostalog i po ovim stvarima.

offtopi: imam OST za max payne oba dela, ako nekom treba nek se javi

[lucifer]

Well you need brain for adventures!

[Ulmawen]

lucifer kaže:

Well you need brain for adventures!

Tužno, ali istinito. Imam prijatelja koji je večito igrao pucačine samo zato što one ne zahtevaju razmišljanje (Glupog li izgovora!).
A avanture zahtevaju i dosta slobodnog vremena i malo više posvećenosti nego bilo koji drugi žanr.

[DeCoy]

Ulmawen kaže:

A avanture zahtevaju i dosta slobodnog vremena i malo više posvećenosti nego bilo koji drugi žanr.

Pre bih rekao da u ovome leži odgovor na pitanje iz naslova teme jer u vremenu kome živimo svi traže neku quick fix vrstu zabave i većinu "smara" da se duže vremena posvete jednoj stvari(u ovom slučaju jednoj igri), što avanturističke igre svakako zahtevaju...

[Dusan Maksimovic]

DeCoy kaže:

Pre bih rekao da u ovome leži odgovor na pitanje iz naslova teme jer u vremenu kome živimo svi traže neku quick fix vrstu zabave i većinu "smara" da se duže vremena posvete jednoj stvari(u ovom slučaju jednoj igri), što avanturističke igre svakako zahtevaju...

u pravu si... recimo... ali kako objasnjavas onda WoW!? ta igra uzima vishe vremena nego sve avanture zajedno koje sam igrao u zadnjih 10 godina.

[lucifer]

Pa da niko nece da se zamara na duze staze svi hoce nesto na brzinu, a ja bas volim taj osecaj kad se mucis sa nekom zagonetkom 5 sati i onda kad ukapiras kao da si osvojio Mount Everest apsolutni osecaj blazenstva.Dok su pucacine sture ma kolio dobru pricu imale.

A sto se tice WOW-a to ni meni nije jasna ali ima necega u svom tom jurcanju i ubijanju do besvesti.

[HELL-O]

lucifer kaže:

...a ja bas volim taj osecaj kad se mucis sa nekom zagonetkom 5 sati i onda kad ukapiras kao da si osvojio Mount Everest apsolutni osecaj blazenstva.

Jeste, ali zato kad slucajno resis neku zagonetku i shvatis da je bila neka teska glupost (a ti sve vreme trazio neko logicno resenje) nacisto popi*dis.To mnogo mrzim kod avantura.

[Leeroy Jenkins]

Prva igra koju sam video na racunaru kada sam bio klinac je Myst. Secam se da smo ja i 2 moja ortaka istrazivali prvo doba i mislili smo da je poenta igre da se pobegne sa ostrva sa onom raketom Mozda sve zavisi od toga kakve igre probas kao klinac. Da das nekom Counter-Strike klincu da proba Myst batalio bi ga posle 5 minuta uz konstataciju da je igra cista glupost.

[HELL-O]

Da, ali ovde sam mislio na nešto drugo, npr u BS: The Angel of Death neke zagonetke, recimo onaj deo u Alfonsovom hotelu kad treba da proturiš papir i olovku ispod vrata. Dakle, neke sasvim nelogične stvari koje se javljaju u pojedinim avanturama. Ili vestačko produžavanje igre pixel huntingom ili zagonetkama koje nemaju veze sa pričom. Mada ako je igra stvarno dobra i u startu me osvoji mogu bez problema da zažmurim na takve stvari.

[zoran845]

Zašto nema više ljudi kod nas koji igraju avanture (neću da kažem "avanturista", to je nešto drugo - kao što ni "ekspresionista" nije onaj što prodaje "Ekspres Politiku")?

Postoje (kao i uvek) dve vrste razloga: objektivni i subjektivni.

Najpre o objektivnim razlozima.

1. Jezička barijera. Counter-Strike može da igra i nepismen čovek (a skoro i Myst, kad smo već kod toga), dok (recimo) AMBER: Journeys Beyond može da igra samo neko ko solidno vlada engleskim jezikom. Osoba sa "how yes no" znanjem engleskog, koja misli da "cepa English" nema šta da traži u igri u kojoj treba iščitati gomilu dokumenata, dnevnika, ponekad i pravih malih knjiga. Tu ima veliku ulogu i jedan subjektivni razlog o kome ću kasnije - strpljenje.

2. Nepismenost - bukvalna i funkcionalna. U Srbiji dve trećine stanovnistva nema završenu osnovnu školu (max 4 razreda), otprilike jedna petina ima srednju skolu i samo 6-7% ima završenu višu ili visoku školu. Dodatni problem je što se kod nas pismenima smatraju svi koji znaju da prepoznaju i koliko-toliko čitljivo napišu sva slova. Kad bi se gledala sposobnost ljudi da se izraze (sklope rečenicu, saopšte drugima precizno svoje misli i osećanja), popune neki formular, napišu pismo, e-mail ili post na forumu - a to je ta famozna funkcionalna pismenost - verujem da procenat stvarno pismenih ljudi u Srbiji ne bi prešao 20%. Ni takav čovek nije baš foto-robot igrača avantura.

3. Zauzetost. U zemlji gde ima mnogo ljudi koji bukvalno nemaju šta da jedu ne može da se regrutuje mnogo igrača avantura. Ljudi gledaju da sastave kraj sa krajem i, čak i kad ih to interesuje, ne mogu da iskopaju par sati dnevno (a znate i sami da je to nedovoljno kad vas igra ponese) da se "igraju". Moraju da rade da prežive.

4. Nepostojanje tehničkih uslova. Po najnovijim podacima (iz "Sveta kompjutera" broj 11/2006) samo 41% domaćinstava u Srbiji ima kompjuter, a samo 24,2% osoba starijih od 15 godina u Srbiji koristi Internet. Na ovo se direktno nadovezuje novi faktor.

5. Nedostatak informacija. Kako neko kod nas da uopšte čuje za avanture? Gde? Ja osim onog Dositeja iz "Sveta kompjutera", Slobodana Macedonića, ne znam nekog ko se smisleno bavi popularizacijom avantura "u Srba". Bar ne javno, u medijima. Ljudi kod nas NISU ČULI ZA AVANTURE, a ne može da te interesuje nešto za šta ne znaš da postoji. Kao klasična muzika.

6. Nemogućnost kupovine (legalne, ali i ilegalne). Ovo se u Srbiji odnosi na sve žanrove, ali avanture su (kao komercijalno najmanje interesantne) posebno teške "za nabaviti".

(kraj prvog dela - nastaviće se...)

[zoran845]

Evo i subjektivnih razloga.

Prvo i osnovno: "starosna barijera". Da bi se igrale avanture, pored svih gore navedenih razloga, potrebno je da čovek bude u određenim godinama, i to iz više razloga. Mlad čovek (da ne kažem klinac/klinka) jednostavno nema strpljenja da se bakće avanturama. Puni su adrenalina i mladalačkog bunta i ne mogu da sede satima ispred monitora iščitavajuci dokumente iz kojih se mogu dobiti natuknice (clues) ili mozgajući kako da reše neku logičku glavolomku.

Avanturisti su usamljenici, spremni da provedu sate i sate u izolovanosti od okoline, što mladi ljudi ne vole - mladosti je (ili bar treba da bude) svojstveno druženje, zajednička zabava, a to im avanture ne mogu pružiti.

Usuđujem se da kažem da se avanture (a posebno Interactive Fiction) ne igraju iz istih razloga iz kojih se u ovoj zemlji ne čita: nedostatak mašte, strpljenja, vremena, interesovanja, nepopularnost. Da, avanture (za razliku od pucačina, strategija i ostalih akcionih kalambura) nisu "over-hyped", o njima niko ne priča, niko o njima ne trubi u PC časopisima, na Internetu (dobro, tu može da se nađe puno i o avanturama, ali opet - samo ako te to baš interesuje). Mlad žovek ne moze sebi da dozvoli da se mnogo razlikuje od vršnjaka i ispadne "geek" i "nerd" - satrće ga društvo, iskidati od zayebavanya.

Mala digresija: kad sam bio klinac (osamdesetih) i ja sam najviše voleo da igram "Wizard of Wor", a da mi je neko rekao Zork, mislio bih da je podrignuo. Danas mi je igranje dobre avanture (a takva ih je većina) NAJVEĆE zadovoljstvo, zabava, mentalni trening. I sama nabavka i instalacija/pokretanje starih avanturističkih igara je AVANTURA.

Ovde sam samo zagrebao po površini problema (mogao bih o tome satima) ali ću da prekinem da ne bih (totalno) "smorio" (u moje vreme se govorilo "ugnjavio") i ono malo vas koji ste uspeli dovde da pročitate.

P.S. Svi ovi razlozi zbog kojih ljudi ne igraju avanture (osim nepismenosti i tehničkih uslova, možda) ne važe samo za Srbiju, nego i za bilo koju drugu zemlju sveta. SVUDA na zemlji igrači avantura su U MANJINI, ali to je jednostavno tako.

Svuda u svetu su ljudi koji slušaju Baha, gledaju Bunjuela, idu u pozorište, igraju kriket i bave se raznim drugim ekscentričnim aktivnostima U MANJINI.

Ako vam je to neka uteha, evo šta je rekao veliki Mark Tven: "Whenever you find yourself on the side of the majority, it is time to pause and reflect."

Neću da prevedem, jer ako ste sve ovo pročitali vi STVARNO volite avanture => znate za toliko engleski.

Cheers!

[Nergal]

zoran845 kaže:

Evo i subjektivnih razloga.

Prvo i osnovno: "starosna barijera". Da bi se igrale avanture, pored svih gore navedenih razloga, potrebno je da covek bude u odredenim godinama, i to iz vise razloga. Mlad covek (da ne kazem klinac/klinka) jednostavno nema strpljenja da se bakce avanturama. Puni su adrenalina i mladalackog bunta i ne mogu da sede satima ispred monitora iscitavajuci dokumente iz kojih se mogu dobiti natuknice (clues) ili mozgajuci kako da rese neku logicku glavolomku.

Mala digresija: kad sam bio klinac (osamdesetih) i ja sam najvise voleo da igram "Wizard of Wor", a da mi je neko rekao Zork, mislio bih da je podrignuo. Danas mi je igranje dobre avanture (a takva ih je vecina) NAJVECE zadovoljstvo, zabava, mentalni trening. I sama nabavka i instalacija/pokretanje starih avanturistickih igara je AVANTURA.

Ne bih se složio, ljudi koji su igrali avanture osamdesetih (i to tekstualne avanture, naravno) nisu bili penzioneri, pa ni ljudi od 30+ godina već klinci. Uostalom, ja sam na C64 igrao 1991-92 The Hobbit, Maniac Mansion i Dracula a kod brata na PC-ju Secret of the Monkey Island a kasnije i MM2: Day of the Tentacle, pa nisam bio nikakav star mali. Do svoje dvadeset sam prešao X avantura a igram i druge žanrove.

zoran845 kaže:

Avanturisti su usamljenici, spremni da provedu sate i sate u izolovanosti od okoline, sto mladi ljudi ne vole - mladosti je (ili bar treba da bude) svojstveno druzenje, zajednicka zabava, a to im avanture ne mogu pruziti.

Što bi bili usamljenici? U kom smislu je igranje avantura usamljenička stvar a igranje ostalih igara nije? Da li su silni sati koje ljudi provedu sami u svojoj sobi igrajući FPS, RPG, real time strategije, simulacije vožnje itd. društvena aktivnost? Nisu, naravno. A ima i dosta primera kada se društvo okupi da rešava zagonetke u avanturama. Zbog specifične situacije kod nas mnogi ljudi još uvek ne igraju multiplayer igre.

Sa tvojim generalnim zaključkom se slažem. Avanture svojim konceptom nisu za najširu masu, ne primaju se tako brzo i ne pružaju direktnu i laku zabavu. Ali utoliko je (intelektualna) satisfakcija veća kada se ipak udubiš u neku i postigneš krajnji rezultat, tj. pređeš je.

[Shlaymara]

Prvih 6 (objektivnih) razloga se odnose na Srbiju i slicne drzave (da ne kazem treceg sveta). Pa ih necu ni komentarisati, posto se pitanje iz naslova teme odnosi na PC svet. Imas pravo, ali nije samo da se u Srbiji ne igraju avanture (kao nekad), nego u celom svetu. A i tacka 6 ne drzi vodu. U svim prodavnicama igara ima bar nekoliko aktuelnih naslova, a da ne pricam o onim nesto starijim. Ja sam recimo u jednom supermarketu kupio Runaway 1 i Moment of Silence za 450 din . A kako je lako/jeftino/jednostavno nabaviti ilegalno kopiju bilo koje igra, pa cak i avanture, da ne spominjem.

A kad smo kod subjektivnih razloga, tu moram da se slozim sa "starosnom barijerom", ali samo donekle. Ne bih sad da se raspisujem o tome koji profil/i ljudi igraju avanture, pa cu da zavrsim sa ovim.
Ne mora covek da bude u nekim zrelim godinama, nego je bitan karakter tj licnost. Nije bitno koliko godina imas, nego kako razmisljas i cemu stremis. Neko ko hoce da se bavi obijanjem trafika sigurno nece igrati avanture (nego, recimo GTA), a takvih je kod nas (pa i u svetu) svakim danom sve vise. Zasto je to tako ima mali milon razloga, ali kao sto vec rekoh, ne bih da se raspisujem.
I daleko od toga da su avanturasi (ajde da ne koristim izraz "avanturisti") usamljenici. Krecem od sebe (a smatram da spadam u avanturase), i nikako ne mogu da se okarakterisem kao usamljenik, cak naprotiv. A avanture sam poceo da igram, zvanicno od 95 a nezvanicno jos ranije (kad je ono bese izasao Monkey Island).

Znam da sam ostao nedorecen i da mnogo toga sto sam napisao mozda ne drzi vodu. Ali, kao sto i sam kazes, na ovu temo moze da se prica satima, a verujem da ce malo koga interesovati sta bi se pisalo . Izmedju ostalog, zbog toga sam se uglavnom i suzdrzavao postovanja u ovoj temi.
Ako si raspolozen za ove (kvazi)filozofije, procitaj PM.

I na kraju samo da se slozim sa Nergalom

nergal kaže:

Avanture svojim konceptom nisu za najširu masu, ne primaju se tako brzo i ne pružaju direktnu i laku zabavu. Ali utoliko je (intelektualna) satisfakcija veća kada se ipak udubiš u neku i postigneš krajnji rezultat, tj. pređeš je.

[zoran845]

Nergal kaže:

Ne bih se složio, ljudi koji su igrali avanture osamdesetih (i to tekstualne avanture, naravno) nisu bili penzioneri, pa ni ljudi od 30+ godina već klinci.

OK, priznajem da sam pogrešio. Neki ljudi su, naravno, magarci i u šezdesetim i godine nisu garancija ni za šta. Bolje je bilo reći da su avanture za ljude određenog mentalnog sklopa ("frame of mind").

Nergal kaže:

Što bi bili usamljenici? U kom smislu je igranje avantura usamljenička stvar a igranje ostalih igara nije? Da li su silni sati koje ljudi provedu sami u svojoj sobi igrajući FPS, RPG, real time strategije, simulacije vožnje itd. društvena aktivnost? Nisu, naravno. A ima i dosta primera kada se društvo okupi da rešava zagonetke u avanturama. Zbog specifične situacije kod nas mnogi ljudi još uvek ne igraju multiplayer igre.

Mislim da je ipak nekako logičnije da se grupa ljudi okupi oko neke multiplayer pucnjave ili jurnjave nego da zajednički rešava zagonetke. Naravno, avanture može da igra i više ljudi zajedno, ali kako onda postići onaj divni osećaj kad sam rešiš neki naizgled nepremostiv problem? Različiti smo ljudi, a i sve zavisi od trenutnog raspoloženja.

[zoran845]

Shlaymara kaže:

A i tacka 6 ne drzi vodu. U svim prodavnicama igara ima bar nekoliko aktuelnih naslova, a da ne pricam o onim nesto starijim. Ja sam recimo u jednom supermarketu kupio Runaway 1 i Moment of Silence za 450 din . A kako je lako/jeftino/jednostavno nabaviti ilegalno kopiju bilo koje igra, pa cak i avanture, da ne spominjem.

Ako u Nišu (gde ja živim) nađeš pet "legalnih" avantura u prodavnicama, vodim te u Đakovicu na večeru! Što se onih drugih tiče, ja znam samo još jedno mesto gde se mogu naći (što ne znači da ih nema više).

Hej, pre dve godine sam ovde u Naisusu kupio čak tri avanture: Space Quest VI, Martian Gothic: Unification i Fable (ne ova nova Molyneuxova igra, nego stara avantura iz 1996.). Prva i treća su koštale 250, a druga 350 dinara (iako je sve tri igre uvezla iz Holandije ista firma!). Da su neke izvikane igre, sigurno bi bile skuplje, ako bih uopšte uspeo da ih nađem pre no što se prodaju.

Shlaymara kaže:

A kad smo kod subjektivnih razloga, tu moram da se slozim sa "starosnom barijerom", ali samo donekle. Ne bih sad da se raspisujem o tome koji profil/i ljudi igraju avanture, pa cu da zavrsim sa ovim.
Ne mora covek da bude u nekim zrelim godinama, nego je bitan karakter tj licnost. Nije bitno koliko godina imas, nego kako razmisljas i cemu stremis. Neko ko hoce da se bavi obijanjem trafika sigurno nece igrati avanture (nego, recimo GTA), a takvih je kod nas (pa i u svetu) svakim danom sve vise. Zasto je to tako ima mali milon razloga, ali kao sto vec rekoh, ne bih da se raspisujem.

Amen. Vidi šta sam odgovorio Nergalu.

[Diego]

nisu avanturisti u pc svetu manjina nego je avanturisticki zanr pre bio mainstream a sada ne
to ne znaci da su avanture mrtve ili u nekoj hibernaciji ali..
u zadnjih par godina imamo sam max serijal, serlok holmsa, agata kristi igre, nekoliko solidnih mystolikih igara, par dobrih horor-misterija, isto tako par klasicnih humoristickih avantura i to je to. Ako cemo iskreno grandioznog hita nije bilo od Syberie. Iako su avanture sada alternativni zanr, to ne znaci da ne postoji isti broj ljudi koji zeljno iscekuje dobru avanturu kao sto je bio i pre, i ne opravdava slabiji izbor igara. Ako su budzeti generalno za avanture pre bili veci to moze da ima uticaja, ali opet ne bi smelo da bude presudno. Jel neko dao bilione ekipi koja je napravila Monkey Island
Sada je ipak i teze izmisliti nesto novo, ali sve je redje da se pojavi avantura koja je zaokruzena celina. Ne mora uopste da bude skupa produkcija
Da li je pre veci skup programera dizajnera (i to kvalitetnijih) i ostalih, kao tim, pravio avanture to je vec stvar pitanja..
Isto tako, neverovatno kako neke gluposti mogu da uticu na igrivost. Ovo je vec subjektivna stvar ali Recimo And then there were none me je zaintrigirao da igram i dopala mi se atmosfera na prvi utisak a onda sam ukapirao da ne mozes da prekidas dijaloge nego kako neko prica tako i ti moras da slusas iako sam vec procitao napisano i hocu da kliknem za sledecu recenicu ali nema te opcije.. Ili npr. Keepsake, bas lepe lokacije i zamak a onda provalim da ne mogu da kliknem dva puta na ivicu ekrana da bih presao na sledeci nego moram da idem uvek sa jednog kraja na drugi.
Isto, nekako se chini da dosta avantura deluje "usamljeno", mracnije.. To ne znaci po defaultu da je losa igra. Syberia je to pokazala i nekoliko kvalitetnijih avantura iz prvog lica. Ali npr. igra tipa Broken Sword 4 deluje tako, a serijal (1. i 2. deo pre svega) je odisao sa puno likova i nenametljivog humora u pravoj kolicini.
Avanture su takav zanr da ne moras da forsiras neke nove graficke trendove, ali mora da se napravi pricha atmosfera poistovecivanje sa likovima...
Mora da deluje ubedljivo i iskreno od pocetka do kraja

[Dusan Maksimovic]

Vreme se promenilo. (Ma je*ite se) devedesete su bile nesto drugo. Sada se ubrzano zivi, ljudi nemaju toliko vremena da sednu i da se udube u pricu jedne avanture, vec trce za kliktanjem misa. Kome je jos interesantno da ide iz prostorije u prostoriju, baveci se "pixel founding-om" ne bi li pronasao poslednji deo slagalice, uz to citajuci neke dosadne textove (dijaloge) ili sta god? Odgovor: Pa, naravno, ljudima koji su uz to i rasli ranijih godina, i eventualno novi klinci koji su malo "povuceniji", ako mozete da me shvatite.

Ostale (preko 90%) uhvati drustvo ili... mladost je dovoljna, cak. Ali klinci se "hvataju" kad imaju od 4-7 godina, kada se oni "prze" na tuchnjavu, pucnjavu ili magijanje i ostale look-alike fore i fazone. Pa im se onda plasiraju reklame, bljestece reklame!, ludila i tako dalje. Pa kako da privucete njihovu paznju sa: Pricacete sa ovim i onim, prica je takva i takva, smor i smor... Valjda ce pre da nasednu na: Ubijajte ovog ili onog, skacite, ludujte, ukradite, ovo ono, macevi, pishtolji, bazuke, tenkovi i nuklearne rakete... *****a ljudi, pa mi smo se igrali rata kao klinci, a nismo citali knjige, (bar ne vecina do 13, 14 godina). To je samo prebaceno u elektronski sadrzaj. I to je sada AKTUELNO, u trendu, jel?

Znaci, dok su mladi, odvucite im paznju na nesto sto svetli, puca i vristi i to ce im biti interesantno. Pa, vidite, kako ja to vidim, to su titovi pioniri. Odnosno, Ubisoftovi, EA sportsovi, Betshedini pioniri. I drugih. Maaaa...

[Pelagijska Argosija]

@Dusan Maksimovic

Manje-vise si u pravu, ali nikako se ne slazem da su price u avanturama smor. Meni je licno uvek na prvom mestu, u bilo kojoj igri bila i ostala - prica. Cak i kad sam bio klinac od 10-12 godina i nisam bas najbolje razumeo engleski, nego pohvatam nekoliko reci koje razumem i shvatim smisao recenice... Danas se na sve gleda samo na to kako da se zaradi sto vise, a negde sam cini mi se procitao da se na igrama zaradi vise nego na filmovima (verovali ili ne)!

[Densetsu]

Ljudi ne vole mnogo da citaju, i mrze mnogo duge tekstove. Njima je najzanimljivija prica "Bald space marine vs Aliens vs Robocop vs Predator vs Terminator". Barem je takav slucaj kod mog prijatelja.