Rhiannon:Curse of the four branches

[saniyela]

Ja pocela igrati ovu igru i crkla sam od straha,a sta nece sve izmisliti,i na kraju izbirsem,ne treba mi neka budalestina radi koje ce mi saljevati strave...
Je li ko igrao i sta misli o ovoj igri?

[Nash Knight]

Bolju preporuku za igru u zivotu nisam video Nisam nikad cuo za ovo, sad cu da potrazim malo po netu

[<Rio_da>]

Ako zelis da probas nesto malo opustenije probaj Undying

[maepotter]

Igra je odlicna ali imam veeeeeeliki problem. Naime kada pokusam da udjem u Rhiannoninu sobu, NE MOGU. Znam da na vratima treba da se pojave neka slova i da se resi zagonetka ali kod mene se to ne desava. Ako ste imali takvih problema, jeste li nekako to uspeli da predjete. Mozda bi neko mogao da mi posalje snimljenu poziciju igre kada se udje u sobu? Unapred hvala. Inace za ljubitelje zanra igra je odlicna.

[saniyela]

Mozda nisi sve uradio kako treba na pocetku?Ja znam da sam kliknula na vrata ili cini mi se na steku,nisam sigurna pa ti se pojave slova i onda moras kliknuti na ta slova sljedecim redom CFACAF i to je to!

[zoran845]

Kada sam završio Barrow Hill igrala mi se još neka slična ("blagojeziva" a po mogućnosti engleska, da ne kažem britanska) avantura. Iz ne baš prevelike grupe kandidat(kinj)a izbor je pao na igru Rhiannon: Curse of the Four Branches (2008). Doskora nisam imao pojma da u R ima primesa strave, ali me je potraga za nečim nalik na BH to naučila.

Pre no što bilo šta kažem o ovom delu da razjasnim(o) šta, tj. ko, je "Rijanon" iz naslova. Rijanon (Rhiannon) je velško žensko ime (kao što su Malina, Stanija ili Veselinka srpska ženska imena), a zašto se igra zove baš tako saznaćete ako nastavite sa čitanjem. Što se tiče "četiri grane" iz imena igre, to dolazi od naziva srednjevekovne zbirke velških legendi - The Four Branches of the Mabinogion. Centralna ličnost ove zbirke je Prideri (Pryderi), keltski/velški junak čije dogodovštine čine najveći deo navedenog štiva. Svaka od "grana" Mabinogiona u stvari pripoveda o nekom delu Priderijevog burnog i dramatičnog života.

Cela stvar počinje tako što ja (igra je u prvom licu jednine), kao izvesni Kris (Chris), dolazim u neku velšku zabit da čuvam kuću svojih odsutnih prijatelja, familije Salivan.
Porodica Salivan (otac Malkom, majka Dženifer i ćerka-jedinica Rijanon) se nedavno doselila u starinsku kuću Taj Prideri (valjda se tako čita originalno Ty Prideri), koju je, sa povelikom okućnicom, kupila da bi pobegla iz gradske vreve i uživala u čarima prirode. Ne lezi vraže, nije prošlo mnogo od selidbe a Rijanon(u?) su stala da hvataju uvrnuta raspoloženja. "Normalno da je tako", rekao bi neko manje obavešten, "Ima samo šesnaest leta, hormoni divljaju, glava puca...", ali nije to - to. Rijanon je počela da sanja neobične i jezive snove, kada bi se noću probudila začula bi čudne glasove, jeku. Najčudnije od svega je bilo što je sve to samo ona čula i doživljavala - tata i mama su mirno spavali i (kako to biva) ništa od svega nisu primetili. Kada se stanje njihove ćerke pogoršalo, rešili su da svi zajedno odu na kraće putovanje u nadi da će odsustvo delovati lekovito.
Sve ovo saznajete kroz igru, a onda vas čeka veliki posao da odgonetnete šta se zapravo na starom imanju dešava.

Priča je veoma dobra, prilično kompleksna (dešavanja se protežu kroz razne vremenske periode i povezuju mnoštvo ličnosti) i izuzetno zanimljiva.

Igra je grafički siromašna (za dve hiljade osmu), a upotrebljeni sistem je tzv. "slajd-šou" (smenjuju se statičke, neanimirane ili slabo animirane, slike).

Kretanje iz "čvorova" je u starijim avanturama često svedeno samo na levo-desno i napred-nazad, ali u "R" je naprosto skučeno: ne samo da nemate osećaj dubine prostora (što se raznim efektima postiže i u boljim dvodimezionalnim avanturama), nego u svim tačkama (čvorovima) nije moguće ni "osnovno vrtenje" - na primer, ako u sobi na spratu (do samog stepeništa) koja pripada gazdarici kuće (Dženifer Salivan) odete do kraja (smerom kojim ste u sobu ušli) moći ćete da gledate ono što je pred vama (lobanju sa iscrtanim frenološkim zonama, neke časopise, itd.), ali nećete moći da se osvrnete levo i desno - može samo nazad. Slično je i u nekim drugim prostorijama kuće (naročito onima na spratu), što amaterizam sa kojim je igra sklopljena čini skoro opipljivim.

Ovo ne prebacujem kreatorima R-a zato što sam željan da se muvam okolo, nego zato što je sa ovakvim dizajnom istraživanje u igri potpuno osakaćeno. Praktično znate da u svakoj tački in-game prostora do koje možete da dođete ima nešto što treba pokupiti, pročitati ili sa čim nešto treba napraviti, a ovo (držim) dosta ubija zadovoljstvo igranja. Mnogo je interesantnije kada ima puno mesta u koja se možete zavući i koja možete osmotriti ali samo manji deo njih sadrži nešto od interesa za vašu pustolovinu.
Ovako vam samo ostaje da vidite kuda sve možete da odete (mada i to, sa dosta neobičnim sistemom kretanja, može da bude popriličan izazov) i da tamo obavite šta treba. Nema igle u plastu sena (da se poslužim metaforom), igla vam (skoro da je tako) sve vreme bode oči!

Interesantno je da predmete ne možete da pokupite dok vam stvarno ne budu potrebni - možete da ih podignete sa mesta na kome su, ali ne i da ih stavite u svoj magacin (inventar, koji se nalazi na vrhu ekrana i vidljiv je tek kad tamo doterate pokazivač svog miša). Preporučujem vam da, ako ste slabijeg pamćenja, obavezno zabeležite gde se i šta može naći, da ne klipsate posle okolo bez potrebe (pitajući se, na primer, "Gde sam ono video tepsiju za burek, mmejjga?").

Što se strave tiče, rekao bih da su autori ove avanture (zbog majušnog budžeta, valjda) propustili priliku da dobro zapapre igračima: jeste da se (skoro) sve vreme čuje kako neko dahće, šapuće i tako diže tenziju, ali muzika gotovo i da ne postoji, nema je da dodatno pojača napetost i strah. "Šteta." - kaže mazohista u meni, "Hvala bogu da je tako!" - odgovara kukavica (isto u meni).

Ono gore, o lakoći nalaženja stvari zahvaljujući ograničenoj slobodi kretanja napisao sam na samom početku igranja, ali me je dalji tok događaja naterao da pojedem ono što sam izgovorio i zamenim ga sledećim pasusom:

Pre igranja "Rijanone" dobro se naoružajte strpljenjem i živcima - trebaće vam. Predmeti potrebni za akcije koje produžavaju radnju igre su često tako dobro skriveni da, i kad u (nečasnim) pomagalima pročitate gde su otprilike, možete imati problema da ih nađete.

Spoiler za primer:

Sto puta sam obišao skladište - onu zakatančenu kamenu zgradu pored mesta gde su mi parkirana kola - da bih 'ladno svaki put prošao pored čaklje i drugog dela rada Dr Rodrija; čak i kad mi je dopizdelo pa sam posegao za UHS хинтовима jedva mi je pošlo za rukom, tačnije za (ćoravim) okom, da se dočepam hebene kuke i hipijevskog rasporeda zadataka.

[zoran845]

Zagonetke su najbolji deo ove avanture: jeste da se u svakom poglavlju javlja isti šablon, ali su načini na koji prikupljate ključne predmete, njihovo kombinovanje i "master zagonetka" uvek drugačiji i veoma originalni. Problem je (samo?) u tome što nema baš mnogo naznaka šta i kako valja da oposlite pa će vam (naročito u drugom delu, kada pravo avanturisanje počinje) biti veoma teško da shvatite kojim putem i zašto treba ići.

U igri ima puno dokumenata (novina, računa, uputstava, omanjih knjiga, dnevnika, imejlova, ma svašta) koje morate da pročitate, tako da se solidno baratanje engleskim jezikom (kao nužnost) podrazumeva. Uzgred, ako ste mislili da se engleski teško čita, sačekajte da vidite kakav je u tom pogledu velški/keltski!

Ova avantura je plod (velikog i očiglednog) rada i ljubavi nekolicine entuzijasta (malo me po uloženoj energiji i ambijentu & atmosferi podseća na AMBER: Journeys Beyond) i ne treba o njoj previše oštro suditi, onako kako se prosuđuju mega avanture, plodovi rada desetina (bolje plaćenih) profesionalaca.

Zaključak: preporučujem "Rijanon(u)" za igranje.

Spoiler za napomenu:

P.S. Nešto nisam pri vremenu, tako da ne mogu da prenesem na papir (tačnije na hard disk) baš sve utiske o ovoj veoma dobroj igri. Da budem iskren, oklevao sam da ovde objavim bilo šta od beležaka napravljenih uz igranje, te je prošlo skoro mesec dana od završetka plesa i dosta toga sam već zaboravio.

Od koga je - dobro je, za koga je - još je i bolje.

Molim onoga ko to može da ispravi naslov teme (treba onako kako je boldovano napisano u mojoj prvoj poruci, a ne blago zbrdazdolisano kako je napisala Sanijela).

[The X Factor]

Odlična igra.... atmosfera na granici jeze, skučen prostor po kome se krećete nimalo ne smanjuje ugođaj. Meni je mana to podizanje predmeta koji mogu u inventar samo kad zatrebaju, pa se onda sto puta vraća da se proveri "da li su zatrebale". Zagonetke su logične. Retro izvođenje slajd po slajd ne smeta kad je igra dobra.

[zoran845]

NastyB kaže:

Nisam ljubitelj "velikoribnih" igara (Big Fish Games) ali iz čiste dosade sam uzeo da proban Rhiannon: Curse of Four Branches. Odavno me neka igra nije tako oznojila i naterala sive ćelije u pogon. Posle ko zna koliko vremena morao sam da zapisujem stvari na papir, a i prilično mi se svideo osećaj usamljenosti u igri...

Eto još jednog dokaza da nije sve što objavi BFG kič i škart kako neki misle (ne ja).
Uostalom, nije bitno gde se koja igra publikuje i kog je formata/koje sorte/boje, bitno je da li se nekome dopada ili ne.