Svet kompjutera 5/2015

[Wolverine]

todos kaže:

I ovo sto je napisano od teksta zazluzuje najvisu ocenu za koji bi pozavideli i strani recezenti. Nadam se u nekom od sledecih brojeva test Canon7D mk2.
Obavezno skinite tj isprobajte Zone Photo Studio 17. Neverovatno lak program za koriscenje. Ako imate u softverskim albumima fotografije koje imaju potrebu za doradom, ovaj program je pravi za to. Uspeva i J-Peg fotografije da dovede u red a kamo li RAW koji sacuva u originalu a ekspedituje j-peg. Kad popravljate ovaj j- peg obavezno napravite kopiju istog i preimenujte ga jer kad zavrsite obradu necete imati originalnu kao sto RAW ostavlja u svom izvornom obliku.

Opisan je Zoner u Test Runu Kao neko ko se fotografijom intezivno bavi od 2010. godine, moram da priznam da me je ovaj "second hand šop" prijatno iznenadio

[todos]

Wolverine kaže:

Opisan je Zoner u Test Runu

Ja sam ga zato i pomenuo sto je opisan u SK.

[Yonai]

Nakon čitanja kolumne Momira Đekića sam stao i malo se zamislio. O svemu. Imao sam ovakve "epizode" razmišljanja i ranije, ali ovaj put je to bilo dublje, temeljnije.

"Možda je sve to problem generacije", reče kolumnista. "Generacija"... na pomen te reči sam se štrecnuo. U naletu novih generacija i svih mogućih i nemogućih trendova, kada prevališ tridesetu neminovno se osetiš... pa... ne mogu reći baš "staro", ali svakako ne baš mlado. Staneš i pogledaš iza sebe šta si učinio u životu. Setiš se početaka. Teških perioda. Radosti. Tuge.

Ja pripadam Sarajevskoj olimpijskoj generaciji, sticajem okolnosti rođen sam za vreme trajanja Olimpijskih igara na par stotina metara od "Zetre" u tom divnom gradu koji ni najmanje nije bio svestan šta će uslediti svega nekoliko godina kasnije. Znam, moja ekavica ne odaje taj utisak, ali ja sam prilagodljiv tip koji će se stopiti sa okruženjem gde god da se nađe, ali će u duši nositi ono što je bila sarajevska "raja". Za to je najzaslužniji moj ujak koji je njen tipičan predstavnik - išao je u istu gimnaziju, ista generacija kao i Dr. Nele Karajlić, sa njim je povremeno ispijao pivo dok je ovaj još uvek bio nepoznato adolescentsko spadalo i ima u sebi i dan danas TO. TO što je Sarajevo činilo posebnim i divnim tih lepih osamdesetih.

Uz ujaka sam odrastao na "Bitlsima", "Psihomodo popu" i "Bijelom Dugmetu". Gramofon me je fascinirao još od onda, a crvena zvezda sa središta ploče "Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo" je verovatno najzaslužnija što sam kasnije postao simpatizer kluba čiji je ona simbol. Podsvest, hipnoza obrtaja 33 puta u minuti, štagod... sve u svemu ja danas simpatišem Zvezdu, ali samo sa TV ekrana, jer na sportska dešavanja nemam nameru da odem iz dobro poznatih razloga čiju demonstraciju smo nabolje videli na poslednjem fudbalskom derbiju.

Danas, nakon svih ovih godina gramofon zauzima počasno mesto u mom domu jer to čuveno pucketanje nikakva moderna mp3/FLAC/5.1/mumbo-jumbo tehnologija ne može da nadmaši. Slušanje gramofonskih ploča je ritual, baš kao što mi je ritual i čitanje SK uz kafu najčešće na pauzi na poslu prvog u mesecu, što se može zaključiti i po mom kuckanju na ovim temama iz prethodnih meseci. Rituali koji nam pričinjavaju zadovoljstvo i merak su deo onoga što nas čini ljudima, što nas čini živim. Ta mala zadovoljstva su često i ono što nas održava normalnim u nekom opštem otuđenju i pesimizmu koji se uvukao u ljude.

Često sam kroz život gubio veru. Nekad je to bila vera u ljude, nekad vera u ljubav, nekad vera u bolje sutra... Ono što sam naučio kroz najteže depresije i kroz najveće radosti je to da svako, ali BAŠ svako može da nađe radost u životu i neki smisao i snagu. Sećam se teških vremena... izbeglištvo... glad... beznađe... dom za decu bez roditelja... neuklopljenost u vršnjačko društvo... izlazak iz doma... sudar sa realnim životom... rođenje mog deteta u dalekoj zemlji... napuštanje svega i odlazak u tuđinu... povratak iz tuđine bez prava na starateljstvo... najcrnje depresije... dno... pokušaj samoubistva...

I onda beše SVETLO.

Znate, moj ujak je jedan jako žilav tip. Ljubitelj starog dobrog rokenrola, stripova, filatelije i alternativne medicine. Veteran rata u Bosni. Bio zarobljen u akciji na sarajevskom Vrbanja mostu u kojoj je stradalo nekoliko njegovih saboraca u leto '95. Pukom srećom je nekako izvukao živu glavu, ali je nekoliko meseci proveo u zarobljeništvu svakodnevno strepeći za život. U vreme izbijanja rata je krenuo na treću godinu studija, koje su ostale nedovršene, jer je nakon svega u ratu jednostavno bio previše sj**an da bi mislio na bilo šta. Studije su mu bile na zadnjem mestu nakon svega. On je jedan inteligentan i svestran lik, spreman na razgovor o svemu, od paleolita pa do sletanja na Mesec. I na žalost, on kao takav je prinuđen da danas radi kao sezonski radnik svuda po Srbiji, najteže poslove. Radi kako bi imao nešto da priušti svom sinu.

Kada ga neko pogleda na gradilištu, u prljavom odelu, prašnjavog od cementa i sa pivom u ruci, sigurno bi vođen stereotipom pomislio "klasičan dunđer koji sluša Cecu i zviždi za curama dok stoji na skeli". Ali izgled vara. Itekako. Ispod površine se krije stena. Mentalna gromada. Čovek koji se nikad, ali NIKAD ne žali. Čovek koji uvek kao dinamo ide napred. Čovek koji uvek pošteno radi i nalazi sreću u malim stvarima.

Neću zaboraviti kada smo se videli nakon mog (na sreću) neuspelog pokušaja uzimanja prečice za put na neki drugi svet. Jedna reč je bila dovoljna. Pogledao je ožiljke na mojoj ruci i samo rekao... "Zašto?"

"Zašto?".

Zaista, zašto? U trenutku sam bio zbunjen, a narednog trenutka sam bio totalno fasciniran njegovim pitanjem. Čovek koji je pregurao sva moguća mentalna dna koja sa sobom nosi jedan takav rat, čovek koji je doživeo i preživeo totalnu bedu, besparicu, nebrojene životne krize, gubitak mnogih prijatelja, drugova i dragih osoba me je pitao jedno jednostavno "zašto?". Nije mogao da shvati moj postupak iz jednog prostog razloga - njemu samom takvi postupci nikad nisu ni padali na pamet. Njemu, koji je imao toliko razloga za depresiju i očaj tokom svih tih godina.

I tada sam sve shvatio. Najlakše je predati se. A najteže je dostići sreću. Put od predaje do sreće nije niti lak, niti idealan, ali je vredan prelaska kada jednom stigneš na cilj i shvatiš to. Danas za sebe mogu da kažem da sam srećan, ali fora je u tome da postaviš realne osnove i ciljeve za dostizanje ličnog ispunjenja. Imam solidan posao, imam istinski dobru i vedru osobu za životnog saputnika, imam nekoliko istinskih prijatelja i sreću kojom me ispunjavaju moja mala zadovoljstva. I meni više ne treba. Ne zato što mislim da ne mogu da postignem i dostignem više, već zato što nešto više i nije potrebno. Kada jednom u životu izgubiš sve, shvatiš koliko su materijalne stvari i jurnjava za novcem irelevantne.

(Nastavak u sledećem postu)

[Yonai]

(...nastavak)

U trenucima kada sam izgubio sve, ujak i par prijatelja su bili tu. To je ono što vredi. Ljudi, porodica, iskreni prijatelji. To su prioriteti i kvalitetno vreme koje provedeš sa njima i nekim sitnim zadovoljstvima su ono što je bitno. To je ključ za sve, barem kroz moje iskustvo.

"Možda je sve to problem generacije".

Da, upravo. Kada si mlad, ne shvataš neke stvari i sve težiš da doživiš kao krajnost. I sreću i tugu. Ali kada postaneš stariji, jednostavno shvatiš. Možda počinjem da starim, ko zna

Ali jedno je sigurno - sada mnogo više cenim stvari koje imam, ljude, hobije, i mala, sitna zadovoljstva.

Sada je nedelja, deset i nešto uveče. Bez obzira na kasne večernje sate, puštam gramofonsku ploču, prinosim šolju tople kafe, uzimam gutljaj i nastavljam da čitam SK

Živele male radosti!

[DeCoy]

Kada sam u Hard/Soft Sceni pročitao naslov "Astronomi protiv kosača" pomislih da je nešto vezano za Mass Effect

[Renner]

Opet Kuzma u centru pažnje. Nema za njega zime u SK. U svakom slučaju, čisto sumnjam da je generalizovao kompletnu konzolašku populaciju, pa i da jeste šta se primate. Kolumna je isto bila dobra, što se mene tiče.

Uglavnom, mnoštvo dobrih tekstova. Pogotovo mi se svidio opis R9 290X 8GB verzije, koju sam jedno vrijeme imao na radaru ovdje za nekih 500€, pa i dalje sam pomalo razmišljao o pazaru uprkos novoj generaciji na pragu. Bez obzira na zaključak iz teksta mislim da se kartica dobro nosila sa testovima, pogotovo sa Company of Heroes 2, gdje ste ostavili uključenim maksimalnu vrijednost AA koja je zapravo super-sampling mod koji, prema Relic-u, učetverostručuje rezoluciju, a vi još igrali na 2,5k...

Sutra ću baciti pogled na stvari koje sam uglavnom samo stigao da prelistam danas.

[maska]

@yonai
Nostalgija je cudo, a kazu stari ljudi da kad se okupis u drustvu (sto ja ovaj forum i smatram da je) i prisecas se detinjstva i mladjih dana STARIS.
Zato me i ne razumeju ni roditelji, a sad i supruga kad se popne gore na tavan i ugleda sada vec 5 kutija SK-a koje skupljam aktivno od '04 god.
Ne retko se zatvorim gore i prelistam tako 20ak brojeva cisto onako nostalgije radi. Cak sam neke programe i zaokruzivao tamo koji su mi bili znacajni za pronalazenje.... o igrama i da ne pricam.

Sto se tice hejta koji ste bacili na Kuzmu, potpuno je po meni neopravdan, jer ako se dobro secam kolumna je potpuno subjektivan stav kolumniste i ne znaci da SK proziva ili ne znam sta sad. U njegovim tekstovima se uvek oseca ironija ne retko cak i na svoju ruku, tako da bi svakako preporucio ponovno citanje, cisto onako....

[Acanen]

Mislim da bi bilo dobro da se odvoje dodatne dve strane u casopisu za opis starih PC igara jer vecinu citalaca verovatno takvi tekstovi vise interesuju od opisa telefona i hardware-a za kompjutere.
Vratite u opis igara ...jos jedno misljenje.

Ja sam sacuvao samo pc gamer-e iz '90tih. Ostalo mi je nekoliko desetina Sk koje planiram da prodam ili poklonim.

[Rockstar]

Pridruzujem se predlogu za opise starijih igara, pogotovo sto ih preko GOGa mozemo igrati i na modernim sistemima

[Yonai]

@maska

Da, starimo kanda i ja imam te epizode sa čeprkanjem po starim stvarima, Gamer-i, SK, old school foto albumi i gramofonske ploče... nostalgija je čudo. Ali je i deo nas. I sve je dobro dok je osećamo u diskretnim dozama, jer ne valja baš ni kada te ona obuzme.

Eto, kad smo već kod nostalgije... i ja se priključujem podršci za retro opise

[Wolverine]

Acanen kaže:

Mislim da bi bilo dobro da se odvoje dodatne dve strane u casopisu za opis starih PC igara jer vecinu citalaca verovatno takvi tekstovi vise interesuju od opisa telefona i hardware-a za kompjutere.
Vratite u opis igara ...jos jedno misljenje.

Ja sam sacuvao samo pc gamer-e iz '90tih. Ostalo mi je nekoliko desetina Sk koje planiram da prodam ili poklonim.

Rockstar kaže:

Pridruzujem se predlogu za opise starijih igara, pogotovo sto ih preko GOGa mozemo igrati i na modernim sistemima

@obojica
Ja lično ne vidim razlog za postojanje (re)opisa igara od 98 pa do sada, pošto su te opise ljudi za "Svet kompjutera" pisali i oni uredno stoje na sajtu. Što se tiče ovog da takvi tekstovi više interesuju od opisa telefona i hardwarea, podsetiću te da SK ne čitaju samo gejmeri, naprotiv! Većina ljudi koje ja poznajem van redakcije ne čita deo sa igrama.

[Acanen]

Igre za pc ne izlaze od 1998.
Pretpostavljam da ljude ne zanimaju vise opisi svih telefona koji su se pojavili kod nasih mobilnih operatera od opisa igara.
Nisam napisao da bi trebalo izbaciti recenzije mobilnih telefona ili dodati deset strana za opis igara nego sam predlozio da se na par strana opisuju stare igre koje ljudi mogu da kupe na sajtu good old games.
Nije isto citati opis koji je napisan kada se pojavila igra i misljenje (istog) novinara o toj igri dve decenije kasnije.

[maska]

wohohoh pa sta vi pricate za Kuzmu!!

Covek u ovom broju ima dva vrhunska teksta. Prvi je naravno "Ja, igrac", a drugi je recenzija GTA5 covek je bio bas u elementu.

[DeCoy]

@Acanen

Pa ima opisa DOS igara u Test of Time-u, takođe 3/4 onoga što je opisano za Amigu ima i za DOS. Za igre posle '98 imaš sve opise na sajtu, lično mislim da nema potrebe za trošenje prostora da bi se opis promenio za 10% u kome piše kako je igra "ostarila" (dal' je berba bila dobra ili se u međuvremeno pretvorila u sirće). Ili recimo skrnavljenje opisa jednog Alpha Centuari da bi stao u 1500 karaktera tj. na četvrt strane.
Mada, bila je jednom davno takva mala retrospektiva kad su zabranili pirateriju u Srbiji, pa su oglasi morali naprasno da izlete

[Rockstar]

decoy kaže:

@acanen

pa ima opisa dos igara u test of time-u, takođe 3/4 onoga što je opisano za amigu ima i za dos. Za igre posle '98 imaš sve opise na sajtu, lično mislim da nema potrebe za trošenje prostora da bi se opis promenio za 10% u kome piše kako je igra "ostarila" (dal' je berba bila dobra ili se u međuvremeno pretvorila u sirće). Ili recimo skrnavljenje opisa jednog alpha centuari da bi stao u 1500 karaktera tj. Na četvrt strane.
Mada, bila je jednom davno takva mala retrospektiva kad su zabranili pirateriju u srbiji, pa su oglasi morali naprasno da izlete :d

Па добро, то је само био предлог Лично, радије бих читао о старијим играма (и то са описима на две стране) него о овим силним инди "игрицама" које већ годину-две заузимају пола блока о играма а које ми ни на крај памети није да инсталирам. Живо ме занима да ли ико игра такве наслове. Добро, у последњем броју их има само две и заузимају страну и по, али било је и таквих издања, две праве игре, остало глупости...

[todos]

Posto dobar deo forumasa ima novije ili nove racunare ( osim mene) nije lose napisati neku recenziju uopsteno kako bi se takve igre ponasale na danasnjim racunarima. Sve pa u to vreme i one koje su jedva mogle da se pokrenu na ondasnjim racunarima na danasnjim bi letele. Na pr. Meni bi zanimalo kakva bi grafika i izgled bio za igru IGY iz 2002-03. godine. Ne mogu sad da se setim svih tih igara a bilo je bas dobrih. Ne mora da se opisuju ali bi mogle da se daju preporuke za pojedine naslove. Ima mnogo mladih koji jednostavno u to vreme zbog premalo godina nisu ni mogli da ih igraju.

[DeCoy]

todos kaže:

Na pr. Meni bi zanimalo kakva bi grafika i izgled bio za igru IGY iz 2002-03. godine.

Ovakav

Project IGI Win 7

[kotarac]

Moze mala pomoc? Listam po arhivi, al ne umem da nadjem... Jeste li nekad opisivali neke fotoaparate iz prozjumer kategorije? Zanima me da li tu ima nesto vise od prostog zuma sa kvalitetnom stabilizacijom. Tj da li su modeli tipa:
Canon PowerShot SX520 HS
Sony Cyber-shot DSC-WX300
Fuji Finepix S4500
Nikon Coolpix L830 itd,
prozjumer aparati?
Mozda se neki od ovih primera i ne svrstavaju u tu kategoriju. Nisam siguran da znam ni sta ih tacno svrstava u kategoriju prozjumera.

I valjalo bi uvesti neku stalnu rubriku tipa: Sta treba zaobici
Gde bi se slobodnim stilom opisao neki od uredjaja sa gremlinima koji se trenutno nalazi na trzistu, ili neki koji iako noviji prosto daje losiji kvalitet od prethodnika, ili je precenjen... Prava riznica za to je trziste mobilnim telefonima :-)

[LoneWolf]

Zamisli uvedu rubriku "šta treba zaobići" i vlasnici kompanija koje su "zaobišli" naprave Šarli Ebdo scenario?

[todos]

Odavno nisam video da neko nesto pre kupovine na detaljan nacin trazi savrsen primerak ko nas kolega kotarac. Nema to druze. Svakom nesto nedostaje. Evo ti jedan savrseni primerak dslr fotoaparata koji bi svako pozeleo ali ima jednu sitnu manu koja moze dosta da komplikuje zivot. A to je fiksni ekran, da fiksni nije pokretan. Jako bitna stavka u fotografisanju odredjenih situacija i isto tako snimanju video klipova. U pitanju je 7D markII, koga ce nadamo se i SK predstaviti na svoj nacin u nekom od narednih brojeva.