Avanture po defaultu

[Pjanovic]

Baba pravi odlicne ustipke .

[zoran845]

dijego_ kaže:

Gamespot jase ponovo.
"If you can pick an item up, you can be assured that you'll need it down the road."

Ko kad bih ja uzeo da "recenziram" koljačine. Mada mislim da i to ne bi bilo baš toliko trulo ko njihova pisanija o avanturama.
Ostajem pri svome.

[zoran845]

Miki1987 kaže:

Што се тиче могућности приказивања свих врућих места, нека га уведу, али ћу то увек сматрати као неку врсту варања.

caine kaže:

Možda i jeste varanje, ali uspešno uništava najveći izvor frustracije u avanturama. Ako nešto mrzim to je pixel hunting, zbog njega sam u stanju da odustanem od bilo koje igre, pa čak i ako su svi ostali aspekti fenomenalni.

Lično nemam ništa protiv bilo kakvog oblika pomoći u avanturama, ali pod uslovom da sam mogu da odlučim da li ću ponuđenu pomoć da iskoristim. Niko nas ne bije po ušima da kliknemo na taster koji omogućuje da hot spots zasvetle ili se na drugi način prikažu, a dugme je tu, zlu (i nestrpljivosti) ne trebalo.

Mene ne nervira "lov na piksele", naprotiv, ali mi ide na nerve kad autori avanture ne obezbede igraču dovoljno nagoveštaja u kom pravcu njegovo istraživanje treba da ide, a još više kada nesretni korisnik zabavnog softvera ne zna (i ne može da zna) da li je sve u nekom delu igre obavio kako treba.
Izbezumljuje me kad pređem više od pola igre da bih (potpuno neobavešten o tome od strane tvoraca dela) ukapirao da nisam pokupio neki šrafciger u prvom danu igre koji mi treba da obijem bravu u šestom danu iste (školski primer: Gabriel Knight: Sins of the Fathers).
Najbolji фичр (feature) koji sam u avanturama video je mogućnost prikazivanja nedovršenih lokacija iz (opet) Gabrijela Najta, ali "dvojke": tu, kad se zaglavite u nekom danu, imate mogućnost da vidite sva mesta na kojima treba još nešto da se uradi. Opet vas niko ne tera da ga koristite, ali taster je tu, uvek vama na usluzi. Pritisnete ga i tačke na mapi na kojima još treba da se radi - zasvetle (kao u slučaju prikazivanja hot spots).

Naravno da uživanje usled rešavanja problema nije posle korišćenja pomoći onakvo kao kada ih sami savladamo, ali je, sa druge strane, višednevno (višemesečno/višegodišnje? ) lupanje glavom u (neprobojan) zid (po meni) samo za mazohiste.

[caine]

Zagonetke su bitan element avanture, pa kad se gledanjem u rešenje pokvare, pokvari se i doživljaj. Traženje hot spotova ne samo da nije bitan element, nego i (u slučaju pixel huntinga) ume da nervira. Da li iko istinski uživa dok skenira scenu u potrazi za vrućim mestima? Ne? Onda dugme za prikazivanje istih ne bi trebalo da bude problem. OK, i meni je nekad zanimljivo kad je igra zaguljena i nekomunikativna, ali realno to joj nije prednost. U svakom slučaju, slažem se, ko voli nek' izvoli.

My two cents

[Nikola16789]

meni pixel hunting ni malo ne smeta, cak je i pozeljan, ali ipak moraju postojati neke naznake gde bi trebao da trazim.
Ne smeta mi ni to shto ako zaboravim neshto u prvom delu, tek posle pola igre skapiram da neshto fali, ali me nerviraju itemi koji se presijavaju, ok je da postoji opcija da se itemi pokazu. Najveca stvar koju mrzim u avantuurama su puzzle games

[zoran845]

Malo, malo, pa se negde na Internetu (a i na ovom forumu) pomene jedna avantura zbog koje mase padaju u melanholiju, ushićenje, nesvest, zbog koje teku suze, koja "ima veći značaj za žanr avantura no i jedna druga igra". Onomad neko ovde napisa za jednu novu igru...

... najpozitivnija, i najviše obećavajuća za budućnost žanra još možda od izlaska Syberie...

... i podstaknu me da konačno sročim ovo što sledi.

Ah, ta stara, izlizana ploča o "Sajbiriji" [Syberia (2002)] kao kamenu-međašu žanra... Daj da je (već jednom!) skinemo sa gramofona (gde se maltene već čitavu deceniju vrti) i malo bolje je zagledamo.

Pre mnogo godina neki novinar (kakav, reći ću kasnije) je prvi kriknuo da je "Syberia" (u daljem tekstu "S") igra koja "vraća u život posustali, mlitavi, nikakav i uopšte u svakom pogledu davno umrli žanr avantura". Ta izjava je bila samo grudva snega niz zavejanu padinu, grudva koja je ubrzo (zahvaljujući ponajpre neobaveštenosti i pomodarstvu "novinara" po - mahom ozloglašenim - PC časopisima i "gejmerskim" sajtovima) narasla u (skoro totalno nepotrebnu i neopravdanu) lavinu pohvala/hvalospeva/panegirika/uvlačenja u d_upe koja i dan-danas zatrpava diskusije o "avanturističkim igrama" kao žanru. Kako i zašto?

Moje (lično i neobavezujuće) mišljenje je da je onaj nesretnik, maločas pomenuti novinar, verovatno bio ljubitelj pucačina koji je dvehiljadedruge najzad pred sobom imao avanturu u kojoj je mogao da reši dve zagonetke za redom u manje od pola dana (i to bez zavirivanja u воктру), sve pri tom gledajući u (zaista) divnu (pogotovu za ono vreme) grafiku, ravnu slikama u (njemu milim) koljačinama (ako ne i bolju). Pitkost i slikovitost, kao i lepota "S" su neosporni, ali svako ko je pored nje odigrao još nekoliko avantura sa početka XXI veka zna da ima i bolje.

Par godina pre famozne "Sajbirije" (2002) pojavio se, recimo, naslov koji je (ne samo po meni) pravi klasik žanra, bolji od "Sokalovog remek-dela" u skoro svakom departmanu.
"The Longest Journey" (2000) ima i bolju priču i bolje zagonetke i bolje glasove i veću dužinu nego "Syberia". O humoru (i živopisnom govoru likova) i da ne govorimo. Grafika ove igre je odlična, malo slabija (dve godine starija) od one u "S", ali poznato je da je ljubiteljima avantura šarena krasna grafika važna taman koliko našim vlastima ulazak u Evropsku uniju (s vremena na vreme je pomenu, ali im je dobro i bez nje). I, šta je bilo? Pisalo se ponegde (i od strane onih koji su kasnije naduvali "S") da je igra "strava" (što i jeste), ali ni približno se nije digla prašina kao oko "S". Razumljivo: avanture su (još uvek, po inerciji) bile "dosadne, prevaziđene, izumrle,..."

Tih godina pojavile su se (između ostalih) i (mahom odlične) avanture Dracula: Resurrection, Egypt II: The Heliopolis Prophecy, Escape from Monkey Island, Faust, Legend of the Prophet and the Assassin, Odyssey: The Search for Ulysses, OpSys, Paris 1313: The Mystery of Notre Dame, Real Myst, Rome: Caesar's Will, TimeScape: Journey to Pompeii (2000), Atlantis III: The New World, Bioscopia: Where Science Conquers Evil, The Cameron Files: Secret at Loch Ness, Dracula: The Last Sanctuary, Erevos, Gilbert Goodmate and the Mushroom of Phungoria, Hitchcock: The Final Cut, Jazz and Faust, Jekyll & Hyde, Masters of the Elements, Myst III: Exile, Mystery of the Druids, Necronomicon: The Dawning of Darkness, Road to India: Between Hell and Nirvana, Runaway: A Road Adventure, Schizm: Mysterious Journey, The Secrets of Alamut, Spy Fox 3: Operation Ozone, Stupid Invaders, The Watchmaker (2001), The Cameron Files: Pharaoh's Curse, Chemicus: Journey to the Other Side, Dark Fall: The Journal, The Eye of the Kraken, Gast: The Greatest Little Ghost!, Harvest, Jerusalem: The Three Roads to the Holy Land, Kana: Little Sister, Law & Order: Dead on the Money, Sherlock Holmes: Mystery of the Mummy, The Mystery of the Nautilus, Out of Order, Post Mortem, RHEM, Shadow of Destiny, Tony Tough and the Night of Roasted Moths, Zelenhgorm: The Great Ship (2002),... ali ko bi njih igrao i o njima pisao - avanture (misle recenzenti, podjednako kao i svetina) nisu IN.

Posle rečenog i nabrojanog, usuđujem se da ponovim da je glavni razlog uspeha "S" (pogađate) - хајп, halabuka avanturama nesklonih a povodljivih novinara-recenzenata koji su najzad naleteli na (i za mozak i za oko) laku avanturu", kao i dobar тајминг objavljivanja (usred "suše", ne toliko u samom žanru koliko u njegovom medijskom praćenju).
Svetu (onom koji se avanturama ne bavi) je trebalo da konačno jedna avanturistička igra na "GameSpotu" i u "PC Gameru" bude "in" (i to samo kao izuzetak koji potvrđuje pravilo da su avanture teške i "smarajuće"), da se o njoj trubi na sav glas, i to je i dobio, a kasnije je (normalno, jer "žanr je mrtav") sve nastavljeno po starom.

Dobili smo ne samo izuzetak, nego i (avaj!) Svetu kravu avanturističkog žanra na koju se (drže brojni obožavatelji) ne sme ni mrko pogledati, a koju bih lično (sa velikim uživanjem) šutnuo u d_upe. Kao što sada (ovlaš i sa zadrškom - ne smem ni ja protiv totema kome se mase klanjaju) radim.

U konačnici: Syberia je (po mom ličnom, svetogrdnom, mišljenju) veoma dobra avantura (ni bolja ni gora od desetina drugih) čija je najveća "zasluga" što je (ali samo za trenutak, da se ne lažemo) na prokaženi avanturistički žanr skrenula pažnju onih i onakvih bez kojih bi taj isti "gubavi žanr" sasvim fino i dalje živeo (životario?).
Onih koji (budući da su kanda samo nju od pomenute sorte igara probali) misle da je "S" najbolja avantura svih vremena i da sa njom počinju (i završavaju se?) avanture kao žanr.

[Pjanovic]

Drago mi je da sam zasluzan za uspeh Syberia-e .
Benoaaaa ocu moje dnevnice/satnice sto zaradih na ovom forumu .

Hm, poredeci TLJ i S...
Tesko mi je da se odlucim. To su mi 2 najomiljenije avanture, a odigrao sam ih dosta, bas dosta...

TLJ ima naravno siru pricu, koja ostavlja igraca bez daha , ali prica je u poslednjem delu igre nekako zbrzana i rekao bih sa dosta rupa, nezaokruzena.
Iz tog razloga (valjda) je i izasao (nesudjena triologija) Dreamfall.

Sa druge strane, prica u S je divno zaokruzena. Izlazak 2.dela je naravno samo radi profita, te taj deo ne treba uzimati u razmatranje.

Sto se tice zagonetaka, pa nije ih bas bilo preterano puno u TLJ, vise je bilo pesacenja tamo amo, ako me pamcenje dobro sluzi.
Ono sto je glavni kvalitet Syberia-e su likovi u igri (glavni lik manje vise, vec sporedni likovi), sa svim svojim manama, koje su slikovito predstavljene, i ja ne pamtim nijednu drugu igru koja joj po tom kriterijumu moze prici ni blizu.
My 2 cents.

I naravno potpuno je jasno, da je S igra koja je otvorenija ka neavanturistickim igracima, pa je jasno da je khm "neki" avanturisti gledaju sa podozrenjem , al to joj ne moze biti nikako, niti jeste, mana.
I cinjenica je da je pomogla na popularnosti zanra i da je dala svezu krv u ovaj zanr.

[getawayblues]

Uh... Nekako je odgovor na ovo pitanje tesko jednostrano traziti/naci (ne kazem da si ga ti trazio tako ). Ja cu miliJUn puta reci - Syberia nije apsolutno nista novo donijela, tehnicki/narativno/txtualno/svakako; za mene licno tesko da je i presla neki prag fascinacije koja je potrebna da bi bila okivana u zvijezde, ili ne-znam-ni-sam-sta... Ali opet... Mora se reci da je dosla u specificnom trenutku, da su avanture tada vec par godina dobijale status indy-geek zanra... Je li ih i tada bilo kvalitetnih, i kvalitetnijih? Jeste! Da li su te igre bile tehnicki zastarjele, ponekad ocajno optimizovane, sa jako malo originalnih zagonetki, uglavnom evropskih studija, da li se do njih tesko dolazilo? Velika istina! Da li je to bilo bitno za jedan uzak krug publike koja je bila spremna da se muci? Apsolutno ne, i hvala Bogu da je tako! Ali...

Syberia je bitna zbog jednog jakog razloga: sto je efikasno zanru obezbijedila novu publiku, tadasnje generacije klinaca od 15-20 godina koji su posle nje imali sasvim dobro pripremljen teren da istrazuju za boljim i kvalitetnijim... A znam sigurno 5 osoba kojima je ovo prva avantura koju su odigrali, i posle toga se "navukli". Vjerovatno bi i meni isto znacila, da sam malo mladji... Tesko opet da je bilo hype-a prije izlaska igre, nekako je to kasnije doslo... Jednostavno, igra je bila ok, ispeglana, graficki kool, ne pretjerano zahtijevna, sa laganim zagonetkama za pocetnike, sasvim ok produkcije... Savrseno pitka.

Naravno, da nije izasla Syberia, vjerovatno bi tu ulogu odigrala neka druga avantura... Prvi Runaway, na primjer.

U tom svjetlu je i bilo to poredjenje sa proslogodisnjim avanturama - prije svega Machinariumom i Tales of MI... Koje su nasle put do novih avanturista. A sve ostale karakteristike/kritike kvaliteta ostavljamo po strani, naravno...

[Pjanovic]

getawayblues kaže:

Naravno, da nije izasla Syberia, vjerovatno bi tu ulogu odigrala neka druga avantura... Prvi Runaway, na primjer.

Uh, da ih je Runaway pokusao uvuci u avanturisticki svet, ne bi niko ni usao .
Daj, ta igra nije ni za poredjenje sa Syberia-om, cartoonolika neozbiljna avantura. I kao takva je solidna igra, al da se meri sa Sokalom chedom... to jednostavno ne ide .

Ok, Syberia sigurno nije bila medju tezim avanturama, al nije bila ni prelaka sigurno.
A mislim da ides takodje u drugu krajnost. Zar igra koja je preteska sa veoma komplikovanim zagonetkama, po defaultu je bolja od neke (pre)lake. Mnogo je bitnije kako su te zagonetke koncipirane i smestene u igru, a u Syberia su odlicno uklopljene.
Odlicno pamtim onu zagonetku kad treba da se pravi koktel za iznemoglu opersku pevacicu, a pred vama mini bar sa milon izbora. Trebalo je setiti se i pozvati telefonom...

A kao drugo, nervira me i samo pominjanje Hardcore avantura ili bilo cega.
Sta uopste znaci HC, da svaku igru koja lici na avanturu treba da odigram, pa makar izgubio pola meseca prelazeci neku pretesku igru ?
Sounds like fun, not to me .

[getawayblues]

Prvi ja taj koncept "HC avanture" ne priznajem... Ako nesto valja, onda nema sta me nece natjerati da to ne predjem - pa to bilo ne znam kako robusno, neupravljivo, tehnicki zastarelo.

Ne uporedjujem Syberiu i Runaway. Jedino sto sam poredio - je to da su u jednom periodu vremena bile jedne od rijetkih avantura koje su bile u potpunosti prijemcive za najsiru publiku.

U xy slucajeva sam odustajao i hladio se od igre ako su zagonetke u njoj preteske, ili nelogicne. Apsolutno ne cijenim igre po tezini. U Syberiji je jedno 80% zagonetki vezano za upravljanje automatonima (i to prilicno jednostavno s obzirom na vrlo komplikovane mehanizme, sto malo zamjeram), velika vecina je vec vidjena u drugim igrama, ali su ok i nimalo nelogicne. Pravi izazov i uzivanje je bila mozda jedino ta na kraju prvog dijela; ona zagonetka kada treba napraviti noge za Oscara je npr. takodje izazov, ali i velika muka sa onim bojama...

Subjektivno misljenje je da si malo pricu u Syberiji precijenio. Ili neka bude - da ja nijesam mogao da je osjetim na taj nacin. Najljepsi dio igre je na onom kosmodromu, sa onim pijanim pilotom... To mogu reci da me je taklo. Sasvim kool. Dio kada ona zove svoju majku u NY i majka njoj govori da se spetljala sa istim operskim pjevacem sa kojim je bila ona stara ruska diva... Deplasirano. Sporedni likovi... Oscar je kool, ostali... Stereotip. Ludak u rudniku/na kosmodromu, operska pjevacica, profesor na Uni, recepcioneri u hotelima... Eto, meni su cute bili one glaveshine na Univerzitetu . Ali opet - ovaj pasus slobodno mozes preskociti, i krajnje je subjektivan...

[Pjanovic]

getawayblues kaže:

Eto, meni su cute bili one glaveshine na Univerzitetu . Ali opet - ovaj pasus slobodno mozes preskociti, i krajnje je subjektivan...

Da taj deo je posebno dobar.
Kad se sakupe, pa vecaju, domundjavaju .

[getawayblues]

Owaaj... Sto sam htio (mada imam utisak da trenutnu raspravu nijesmo iscrpili)... Neki vas izbor, indy avantura! Uglavnom najbolje od onog, sto je radjeno u AGS, flashu, Vintermut...

[Carnex]

idi na the underdogs sajt
tamo imaš odličan izbor homebrew avantura
tipa
X days a ... koje su sve super
pa
Night of the Hermit
itd

[getawayblues]

...a dobro, vise sam mislio, neki vas izbor, ono naj naj sto se pricom, zagonetkama i dizajnom izdvaja... Nekako mi na prvu loptu na'm pada What Makes You Tick, Blackwell serijal, Emerald City Confidential, sve sto radi Amanita, naravno...

[getawayblues]

zoran845 kaže:

A sledeći podatak (iz priloženog članka u SK) je tek ŠLOG na tortu:

Ovo je zaebalo i DPF (Duke Production Forever).

Qq, pa da su je kucali u mashinskom jeziku svo ovo vrijeme, nekako bi je skonchali
Btw, prije neki dan zafrljachene na dnu plakara nadjoh par kaseta za Spectrum, Lord of The Rings tekstualne avanture... Juicy!

[Pjanovic]

getawayblues kaže:

par kaseta za Spectrum, Lord of The Rings tekstualne avanture... Juicy!

To je mozda tvoje lepo secanje povezano sa lepim danima tvoje mladosti.
A znamo na koji nacin mozak funkcionise...
Pa sve skupa mozda tebi to izgleda lepo .

Textualne avanture, gimme a break .

Znam znam, sa'ce pocne prica, ma sta ti znas, to su bili dani, during the war... .
Kakva crna text avantura, procitas neki roman od Agathe Christie/Conan Doyle i zasitis svoju strast za misterijom.

[getawayblues]

Pjanovic kaže:

To je mozda tvoje lepo secanje povezano sa lepim danima tvoje mladosti.
A znamo na koji nacin mozak funkcionise...
Pa sve skupa mozda tebi to izgleda lepo .

Textualne avanture, gimme a break .

Znam znam, sa'ce pocne prica, ma sta ti znas, to su bili dani, during the war... .
Kakva crna text avantura, procitas neki roman od Agathe Christie/Conan Doyle i zasitis svoju strast za misterijom.

...eh, mlad sam ti ja za during the war smaranje Ove avanture je moj starac kupio taman ja mislim godine kad sam se ja rodio, 84. Prosle godine sam izvukao spectrum, trebalo mi je jedno 10 dana posla da ga natjeram da radi, jos mucenje sa kasetama, prvo pravilno povezivanje sa dobrim kasetofonom, pa ucitavanje po 20min... Vecinu kaseta nije covjek ni znao dje je ostavio, ali evo, nadjene su .

A igranje txtualnih je pravo mucenje... Treba strpljenja, iskustva... Uh, def. nije za mene .

Uostalom, evo probaj, ima massa toga interesantno...

http://www.zxspectrum.net/

[Pjanovic]

getawayblues kaže:

Uostalom, evo probaj, ima massa toga interesantno...

http://www.zxspectrum.net/

Evo sad cu... samo tetki da odnesem lek .

[zoran845]

Pjanovic kaže:

Textualne avanture, gimme a break ...
Kakva crna text avantura...

getawayblues kaže:

A igranje txtualnih je pravo mucenje... Treba strpljenja, iskustva...

Meni je igranje tekstualnih avantura (bez grafike) baš zanimljivo, samo što (smatram) traže nešto veću koncentraciju da bi mogle da se pređu (opet, skoro svako može da se skoncentriše kad hoće). Jedina objektivna prepreka za njihovo igranje koja mi pada na pamet je nedovoljno poznavanje jezika na kome su kreirane. Lako se nabavljaju, ne preterano teško instaliraju i teraju, a igranje IF je mnogo bliže čitanju kakve dobre knjige od igranja grafičkih avantura.

Jedino što sasvim sigurno (srpski: дефинитивно) nisu za ljude bez mašte . Kao ni knjige, uostalom.

[Oggy]

Ljudi, ne mogu da verujem da pasionirani avanturisti kao vi okolisaju oko tekstualnih avantura. Jeste, ima mnogo skarta, glupih i kratkih avantura ("you are in a mud. And rain. You are in a mud and rain...").. ali ima i onih maestralnih.

Evo sad cu preporuciti jedno meni neverovatno avanturisticko iskustvo, za sta je potreban Windows Frotz (znate sta je sigurno), koji se moze skinuti npr. odavde http://www.inform-fiction.org/zmachine/windows.html a zatim igranje Anchorhead-a (npr. odavde). U pitanju je Lovecraft-ovska atmosfera, a igra je toliko dobra da bi bilo sjajno da je ubacite u sledeci let's play (walkthrough). Naravno, ako ovaj post posluzi makar jednoj osobi da jednom odigra Anchorhead, dovoljno je uradio. (Linkovi koje sam dao nisu provereni, ali valjda rade...)