Dogodilo se na današnji dan!

[murof]

Odrasta ovaj forum,
odrasta,
stari lagano,
tako da je već došlo vreme kada je jedna ovakva tema potrebna.

Svaki forum pa i ovaj ima loših i dobrih momenata.
Dobrih se treba sećati da bi se stvarali još bolji a loših da se ne bi više ponavljali.


Danas je rođendan jednoj plemenitoj akciji koja je sigurno donela prilično toga dobrog, ako ništa drugo onda izvesnu količinu topline i radosti u srca i duše dece kojoj je to bilo potrebno.

Kao što nijedan veličanstveni čin rođenja i nastanka ne prolazi bez muka,
tako ih je bilo i tada usput ali cilj koji je dostignut je opravdao sve nedaće i žrtve.

Ivo Andrić kaže:

" Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi meseci i dani našega života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih stvari i prohteva.
( Njihova propinjanja su ćudljiva i nezdrava, njihova zadovoljstva nesigurna i kratkotrajna, sama sebi cilj i svrha!).
A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek,
kao sjaj koji ništa ne može zamračiti."

Ovim gore citiranim rečima Vas pozdravlja jedan zajednički prijatelj,
koji planira da kada malo otopli poseti Dom u Mijatovcu, da posedi, popriča i da potom ode u svoje kreativne svetove.

Pita se on, ponekad, da li su svi zaboravili čedo koje je uz toliko muke zakmečalo na ovom forumu.

Eh, da šalje Vam na poklon i jednu skorašnju fotkicu koja između ostalog pokazuje da nema te hladnoće koju život ne može da nadjača.

[GoranSTX]

Pozdrav Simke, lepa slika. Ipak na kraju ostanu samo dobri momenti u sećanju...

[Bojan]

murof kaže:

Ovim gore citiranim rečima Vas pozdravlja jedan zajednički prijatelj,
koji planira da kada malo otopli poseti Dom u Mijatovcu, da posedi, popriča i da potom ode u svoje kreativne svetove.

Pita se on, ponekad, da li su svi zaboravili čedo koje je uz toliko muke zakmečalo na ovom forumu.

Daleko od toga da smo zaboravili na naše čedo. Svi smo zajedničkim snagama uspeli da izguramu jednu plemenitu, i ne baš laku akciju, iako smo pri njenom kraju ostavljeni sami sebi. Uručivanje računara, osmeh i radost dece koja su ga ugledala, bacaju u zaborav svaku muku i raspravu koja je nastala tokom sprovođenja akcije. Šteta te neki nisu mogli (a neki nisu ni hteli) da prisustvuju uručivanju računara. Ipak je to bio događaj koji se teško opisuje rečima.

Ono što definitivno nismo zaboravili je to da je računar isporučen Domu za decu bez roditelja u Miloševcu, ne Mijatovcu.