Reklame i kako ih doživljavamo

[shrafko]

Game fever kaže:

bilo je pre jedno par meseci reklama za Niveu sa golim muskarcem koji se tusira

Pa nije valjda SK postao neki fag-mag ?

[Bryan Fury]

Ma da, zna se da se pravi muškarci ne tuširaju. Osim ako padne dobra kiša.

[voodoo_]

Možda je marketing odeljenje greškom zamenilo reklamu sa nekom namenjenom Ani, Ženi itd.

[shrafko]

Bryan Fury kaže:

Ma da, zna se da se pravi muškarci ne tuširaju. Osim ako padne dobra kiša.

Naravno. Pravi muškarci se osećaju na znoj, piju pivo i medovinu (i rum!), i komentarišu zgodne curice (na sebi svojstven, degradirajuće muško-šovinistički način). I bradati su. I svaka druga reč im je "Aaarrrrrrgh"

[zoran845]

shrafko kaže:

Pravi muškarci se osećaju na znoj, piju pivo i ...

... podriguju.

shrafko kaže:

Pravi muškarci... komentarišu zgodne curice (na sebi svojstven, degradirajuće muško-šovinistički način).

Ti što mnogo komentarišu nisu baš neki muškarci. Pravi muškarci rade "ono" i ćute.

[Marko Stanojkovic]

Bryan Fury kaže:

Ma da, zna se da se pravi muškarci ne tuširaju. Osim ako padne dobra kiša.

Naravno Mada ima metrosexualaca među computer geek-ovima

[FiresnakE]

Paaaa, reklame ko reklame, ima ih i uvek ce ih biti, ja licno volim da vidim dobru reklamu ili dobro uradjenu stranicu u nekom casopisu, pa nebitno je sta se reklamira, ali se zna da takve reklame i stranice ne mozemo ocekivati od sampona, ulozaka, praskova...
E sad, reklame u SK-u, ne mogu da kazem da mi smetaju, jer kao sto je vec pomenuto u postovima pre mog, te iste reklame nam omogucavaju da imamo SK po nizoj cenih od ostalih, a i da redakcija moze da zivi.
A sto se tice pomenutih reklama za "dial-up" sve te sto salju te reklame bih u zatvor strpao, lazu narod jbte, pa ono preko telefonskog racuna, znaci strasno.

[NjegovaWisost]

Kad pogledam reklamu za pranje, dođe mi da postanem klošar i nikad ništa ne perem.
S druge strane, reklame na bilbordima tipa "Teško žabu u vodu naterati" i sl su vrh.

Svaka pohvala za reklamu Telekoma Srbije "kad si srećan ti udari dlan o dlan", odavno nisam bolju gledao kod nas.

[zdravkelja]

Te na bilbordima su super. Drzim jednu kao wallpaper

[shrafko]

NjegovaWisost kaže:

S druge strane, reklame na bilbordima tipa "Teško žabu u vodu naterati" i sl su vrh.

Kad smo već kod ovoga, može neko da mi objasni koja je svrha tih bilborda ? Ja nikako da skontam o čemu se radi..

[zoran845]

shrafko kaže:

Kad smo već kod ovoga, može neko da mi objasni koja je svrha tih bilborda ? Ja nikako da skontam o čemu se radi..

Da probam: svrha tih ogromnih reklamčina je da te svuda prate. Voziš se tramvajem - zevaju u tebe, ideš ulicom - zavlače ti se u lice. To ti je k'o Veliki brat: na svakom koraku se opominješ da si samo sitni korisnik bakalskih usluga, bedni šraf (no pun intended! ) u ekonomskom ustrojstvu jednog potrošačkog društva.

Bilbordi su simbol pobede materijalnog nad duhovnim.

[voodoo_]

Mene samo nerviraju, pošto parole koje se tu mogu pročitati zvuče kao da ih je smislio neko ko živi u pećini i nema verbalnih kontakata sa drugim ljudima. Takvu konstrukciju misli i rečenica treba zapisivati, a onda pokazivati deci, kako se ne treba izražavati.

[shrafko]

zoran845 kaže:

bedni šraf

Genijalno smišljeno

Ne, kontam ja da se CocaColi, Fordu, organizatorima raznoraznih muzičkih događaja itd isplati da puknu teške pare na bilborde, pošto računaju da će iz uloženih 20k eura napraviti 100 k (klasična reklama). I slažem se s tobom da od raznoraznih reklama, trafika, kioska, itd više ne može da se prođe gradom i da mi je već pun qfer takvih stvari.

Ali nikako da shvatim zašto bi neko takođe pucao dobre pare da neku tamo srpsku izreku zalepi na bilobrd, doslovce prevodenu na engleski ? Ko ima koristi od toga ? Da se reklamira neka škola engleskog, opet bi ispod "in lie are short legs" stajao neki naziv, broj telefona, adresa ili sajt. Bilo kakvi podaci a ne ništa. Stvarno ne mogu da provalim koja je logika iza svega toga.

[voodoo_]

Pa, staro pravilo je da kad god se u Srbiji radi nešto što nema smisla sa finansijske strane, neko pere pare

[Chivan]

shrafko kaže:

Ali nikako da shvatim zašto bi neko takođe pucao dobre pare da neku tamo srpsku izreku zalepi na bilobrd, doslovce prevodenu na engleski ? Ko ima koristi od toga ? Da se reklamira neka škola engleskog, opet bi ispod "in lie are short legs" stajao neki naziv, broj telefona, adresa ili sajt. Bilo kakvi podaci a ne ništa. Stvarno ne mogu da provalim koja je logika iza svega toga.

To su bilbordi galerije O3ONE, piše na njima. Imaš ih sve ovde. Šta su njima hteli da postignu, to već ne znam.

A sad se vratimo na temu, molim.

[Strike]

Bilo kakvi podaci a ne ništa. Stvarno ne mogu da provalim koja je logika iza svega toga.

Pa to i jeste fazon, razmisli malo, video si, nisi shvatio vezu i guglao si o3one da vidis o cemu se radi i sta je. Da je pisalo na bilbordu npr. Novi sajt, eXtra je galerija, posetite nas, verovatno da nebi otisao, tesko da bih i posvetio paznju sta tu pise. Medju prvim stranicama knjige iz marketinga stoji da moras biti originalan, zanimljiv i ne napadan, jer u suprotnom reklama ima kontra efekat. Setite se samo reklame za F*ST "Kupuje se na trafici ali nisu novine, uzivajte u zivotu"- nidje veze, mesec dana sam mozgao sta moze biti dok se nije ispostavilo da su pljuge na moje veliko razocarenje! Mislim da su njihove reklame bile najjace kod nas, ispred mt:s, coca cole, luckija, svepsa, mundijala itd.

Sto se casopisa tice, ja bih voleo da se donese anti-smarajuci zakon, tj. da u casopisima postoji posebna rublika za reklame (pa koga interesuje neka lista), a na tv da postoji counter koji ce odbrojavati koliko ce trajati reklame, da znam koliko dugo mogu da stedim oci. Retko gledam tv, ali cim me nesto zainteresuje oni iz rezije kao da me mrze, i upravo tada pocinju nakaradne reklame koje nikad da se zavrse!

[Bryan Fury]

Strike kaže:

Pa to i jeste fazon, razmisli malo, video si, nisi shvatio vezu i otisao si na o3one da vidis o cemu se radi i kakav je sajt.

Otišao, video, zatvorio.

[Davor Đurašković]

Proslo je vise od 10 dana otkako sam poslao clanak urednistvu SK koje nije naslo zashodno da odgovori ili nije ni procitalo. Pa evo da ispricam i jednu pricu kako ja dozivljavam ove reklame uvijeno u oblandu clanka. Naravno ovo je vise literarna verzija mog reagovanja na zadnji broj SK 4/04 ali mogla bi biti i vezana za mnoge druge brojeve pa i slicne casopise. Zato je naslov:

Svet Kompjutera protiv reklamnog Godzile

Kroz pustinju i prašumu virtuelnog marketinga

(ili - ONO što je Kuzma hteo ali nije mogao da napiše)

[Davor Đurašković]

Deo I
1. April. Dan lažova. Sedim u kući dok mi nos curi pod uticajem neznanog virusa. Džaba novi update Defendera i Avasta. Ipak srećan sam jer je izašao novi list mog omiljenog časopisa Sveta Kompjutera (u daljem tekstu SK) Šaljem ženu da ga kupi u obližnjem Maksiju i naravno dajem joj 200din. (za trud i prenos tolike količine bajtova informacija). Uskoro dolazi ona i on – SK. Upakovan u celofan, svetloplavih korica (hvala bogu one zelene su bile već dosadne) pod brojem 4/08. Žena mi priča da je imala zanimljiv dijalog sa prodavcem koji je tekao otprilike ovako:
-Vi čitate ovaj časopis?
-Da, naravno! (kako da kaže da je to interesuje kao mene Veliki Brat)
- Blago vama, ja mesecima pokušavam to da čitam ali džabe – ništa ne razumem.
- Ja više volim članke o softveru – reče moja supruga i plaća uz hleb, krompir, i supu u kesici.(i ona je već ponešto naučila - tek za ovakve razgovore).
Na to joj prodavac uputi pogled pun divljenja i samo klimnu glavom ne usuđujući se da više pominje te tako opasne teme.
Odmah mi pada na pamet moja ćerkica kad je imala dve godine i volela da mi seda u krilo svaki put kada bi otvarao SK. Upirala bi prstom po listovima (posebno slikama) i mrmljala:
-To,to, ... to,to.....
Nikad mi nije bilo jasno šta je mislila pod „tim“ ali nikad nije ni priznala da ni ona nije ništa razumela. Ista nekadašnja mama. Odvajam se od ostalih u svoju fotelju i polako otvaram celofan iz koga izlazi moj omiljeni SK. Njušim miris štampe tek da utvrdim da se ne radi o falsifikatu i poručujem ženi da neću da pijem kafu sa njom. Osećam ljutit pogled na vratu ali se pravim nevešt.
nastavak sledi...

[Davor Đurašković]

Nastavak 2.
Otvaram stranice i preskačem reklame: Computerskih Snova, Internet provajdera, dečijeg Genijalnog volana, talasssastih proizvoda. Preskačem i uvodnu reč da bi što pre prelistao časopis i video kakvo me zadovoljstvo očekuje.Upijam naslove malih tehnoloških novosti, prelazim preko reklame virtuelnih naočara (šta li to beše) i nastavljam sa istim člancima. Dočekuje me Cooler riba prstom na ustima (?) pa pošto je preskačem dolazim do izveštaja sa Cebit-a. Lepo - ovo ću rado da pročitam i idem dalje u prelistavanje. Reklama-članak-reklama-mali članci-dve ribe pored antene (kobajagi oduševljene) i konačno članak o čistoj energiji. Padam u iskušenje ali ostavljam to zadovoljstvo za kasnije. Idem dalje na neke reklame i nekog tipa koji je napravio svoj MSI izbor. Ko li je taj? Mogli su bar da napišu. Ali odmah me obliva zadovoljstvo pogledom na susedni četvoroglavi Core 2.. Pa onda sve lepše do lepšeg. I opet dupla strana đaka koji dižu kredite za kompjutere. Ko li njima daje kredite? Pa nastavak hardwerskih prikaza. Laptopovi, HD-i, grafičke, monitori, razno. Neki Samardžići prodaju po dobrim cenama. A čekaj, napisali ljudi lepo da je to bez PDV-a. Nije to za mene. To su verovatno cene za neke povlašćene koji ne plaćaju porez kao vlada, poslanici, advokati, lekari, parking servis... Onda opet red reklama, red hardwera i tako unedogled.
Onda dolazi softver. Ali ne lezi đavole, reklame se ne prdaju. (vidi zaboravio sam e) Kao pita koja menja sadržinu između kora. Malo sira, malo jaja, ali kore su i gore i dole. Urezuje mi se sveprisutni ADSL koji je skoro džabe, besplatan setup, prvh 1000 korisnika već 6 meseci dobija ADSL za 400din.( kada li će već da nađu svojih 1000 klijenata). Svi prodaju konekcije ka Internetu. A neki bogami i nova imena. Moramo opet da se krstimo a to danas košta. Ni sveštenici ne rade džabe. Na jednom mestu nude 25% popusta. Još malo pa džabe. Sanjaću bogami noćas moga kuma kako mi dolazi svake godine na rođendan i umesto poklona otvara džep da mu dam 100€. Najmanje! Pa nije šala – dao mi čovek ime lično da ličnije ne može biti. Ako je ovo sa „nešto.rs“ vredno 35€ onda moje vredi bar tri puta toliko jer me krstio sa tri prsta. Godišnje, naravno. Gledam da li mi je pri ruci neki aspirin. Od silnih rasprodaja već mi se pomalo muti u glavi tako da ne pamtim šta sam ono hteo da pregledam u SK.
nastavak sledi...