Šta čini RPG?

[Boris B.]

Samo jos jedno misljenje:

Da li je to posvećenost priči, svetu i memorabilnim likovima po cenu nelinearnosti, trademark igara kompanija BioWare i Obsidian?

Trebalo bi da glasi Black Isle i Troika.

Obsidian je nastao od patrljaka Black Isle-a kad je Interplay propao, i ne bi bilo nista od njih da nisu dobili finansijsku podrsku Microsofta zbog Xboxa. Bioware je napravio BG i BG2, ali su onda upali u diablo-maniju, napravili Neverwinter Nights i od tada je krenulo nizbrdo, bar za mene. Ne kazem, sve igre imaju super pricu, produkciju i sve to, ali nemaju sirok roleplay (kotor) ili ga nemaju uopste (ME2).

Uporedi samo mogucnost izbora u Arkanumu, Falloutu ili Masquerade-u sa mogucnostima u Jade Empire, Mass Effect ili KOTOR-u. Po meni su prva tri daleko blize roleplay-u nego druga tri, upravo zbog mogucnosti izbora tokom igre. U fallout-u mozes da napadnes koga hoces, da odes gde hoces, i to od samog starta igre. Zamisli koliko je samo teze to skriptovati nego jedan ME ili KOTOR. Da ne pominjem to sto u Bioware igrama nema sredine, u svakoj moralnoj dilemi opcija je ili da postupis kao ratni zlocinac ili kao majka Tereza.

Ukratko, po mom misljenju najveci deo roleplay igre bi pored definisanja lika trebalo da bude sloboda u igranju i odlucivanju tokom igre, sa sve osetnim posledicama.