Video igre - uticaj na mlade i još ponešto

[player1]

To za otupljivanje o nasilje su potpuno u pravu.

[Asura]

Evo, da sklepam i ja neku teoriju.

Prvo, mislim da je daleko veći pozitivan uticaj igara nego negativan. Igre nikako nisu dobra alternativa, ukoliko neko ima nešto pametnije da radi, neka radi.

Deca su izložena nasilju konstantno. Međutim primetio sam nešto kod njih: većina klinaca koje sam video uopšte ne reaguje na nasilje!

Kad sam ja klinac gledao sam dosta akcionih filmova gde je bilo dosta scena mučenja i sličnih stvari. I uopšte nisam obraćao pažnju na to.

Najgore nešto za klinca je da igra igre kao CS i WoW. Da se ja nešto pitam, niko ispod 12 godina ne bi smeo da kroči u igraonicu.

Ako se neko već igra na računaru, neka makar njegov izbor igara bude raznovrstan! Odatle će moći nešto da nauči, za razliku od konstantnog igranja CSa i sličnih igara gde sve gubi svrhu.

Međutim problem je uvek društvo. Naći će se neko ko će predložiti da počnu da igraju Counter a onda WC Dota i MMORPG... Ne postoji gora varijanta za dete.

Druga stvar je pristup internetu: NIKAKO!

Na svakom forumu je standard da član ima 13 ili više godina. I vidim neku dečurliju sa 500+ postova... I mean wtf?

Međutim, glavnu krivicu snose roditelji. Mogu da kukaju koliko hoće, ali ako su popustili pod (iracionalnim) zahtevima svoga deteta - njihova krivica.

Edit: Da za otupljivanje: Moja teorija je da je to usled nedostataka informacija koje dete poseduje o svetu. Ako je okolina gde odrasta makar upola normalna, nasilne igre neće značiti puno.

[Ocelot]

Uglavnom se slažem sa tobom, osim zabrane pristupa internetu. Čak ga treba i podsticati da koristi net. Nema lakšeg i bržeg načina kojim bi došao do informacija koje te interesuju. Naravno i tu treba voditi računa o tome gde se dete "kreće" i ukazivati mu na loše strane ovog medija koje treba da izbegava. Kada sam bez interneta, ja sebe smatram odsečenim od sveta.

[Ne$A]

Ovo je Srbija. Mi i jesmo odseceni od sveta .

U vezi ovoga "igras-poludis" ime tu i neke istine. Npr. moja braca posle igranja neke pucacine ili tuce pocinju da se gube i da oponasaju neke akcione poteze (doduse na vrlo smesan nacin) i ponekad znaju da nerviraju sa tim.

[nighthawk]

Druga stvar je pristup internetu: NIKAKO!

Potpuno pogresno. Postoje razno filteri koji mogu da zabrene pristup odredjenim sajtovima. Deci treba dozvoliti pristup internetu, cak ih treba i podsticati da ga koriste.

Sto se nasilja tice, ne vidim nista lose u tome da deca gledaju scene nasilja. Normalno deci treba objasniti da ne smeju to da rade u stvarnom zivotu. Ja sam kao klinac gledao hiljade akcionih filmova i mnogo puta prisustvovao klanju praseta, jagnjeta i sl. za slavu (sto zapadnjaci smatraju kao ekstremno nasilje). Po meni to cak ima i pozitivno dejstvo jer covek postane manje osetljiv na takve scene a to je svakako dobro.

[B@NE]

Treba uzivati u blagodetima 21 veka, ali u neke granice moraju se znati ,ne moze se ostaviti sve i samo sedeti za kompom ili blejati na internetu, to vodi u propast, tako se dete odsece od drustvenog zivota i izgubi granicu realnog vremena. Video sam par primera u zivotu. ALi ako ono to vec voli dajte mu uslove i uputite ga na prave staze. ALi pre svega ovoga za decu je najvazniji SPORT pa sve ostalo, uz sport se razvija u pravog coveka. Meni fudbal pomaze da se ravijam i fizicki i intulektualno, posle sporta dolazi sve ostalo!

[LoneWolf]

E sad cu ja malo da teoretisem:
- za djecu (i ostale) je bjezanje u virtuelni svijet dobro samo onda kada zele da pobjegnu od problema,ali je istovremeno i lose jer se iskljucuju iz svakodnevnog zivota
- igre djeluju preventivno na samoubistva,agresivnost i anksioznost,i to je naucno dokazano:bolje je da osoba pobije "bruku" likova iz igrice nego da naudi stvarnim osobama.Ovo je tzv. psiholoski ispusni ventil
- nista nije dobro ukoliko se prekomjerno koristi,pa tako ni igre
- podloznost uticajima iz igara javlja se kod labilnijih licnosti ili lica ciji je mentalni sklop tek u razvitku,i zato ima toliko tinejdzera koji su went berserk- jeste li znali da igre lijece strahove?pacijenti na njemackom Institutu za zdravstvo koji su bolovali od agorafobije tretirani su 3D igrom u kojoj se pojavljuju ogromni,jezivi paukovi...Njihove reakcije u pocetku su bile kao da vide prave paukove,a onda su se vremenom "distancirali" od stvarnosti i izgubili strah...

[LoneWolf]

Takodje,u svijetu je trend pojavljivanje klinika za odvikavanje od ovisnosti igranja...Ako igrate WoW,vjerovatno ste dosad sazreli za kliniku

[MetaboliC]

Ljudi ne obracajt paznju na ova naucna ispitivanja daleko smo mi od toga...nego po mogucnost obrnite sto vise igara mozete

[Asura]

Podsticati decu da koriste internet? Da izbegnemo nesporazum ja ovde mislim na decu ispod 13... dobro ajde 12 godina. Kad ostari malo neka ga roditelji podstiču koliko hoće.

Šta će klincu net? Da googla porn? Da igra Counter ili još gore MMORPG preko neta? Da za****va ljude na chat kanalima?

Da li je pametno napraviti dete zavisnim od stvari kao što je internet još u startu?

Tačno je, navučeni smo na internet. I da ostanemo bez njega je nepodnošljivo. Ali nije... Kako smo pre provodili vreme bez neta? Sasvim normalno.

Ja kad sam bio tih godina, sve što sam trebao da naučim imao sam u knjigama ili od društva i okoline.

Treba ti nešto za referat iz istorije, idi uzmi knjigu. Ako ti nešto treba što ne možeš da nađeš u okolini? Pitaj nekoga da ti to nabavi. Simple as that.

U tim godinama već je previše informacija za nekoga tog uzrasta. Zar ste zaboravili?

I stvarno, zar mislite da će dete na nekom šarenom sajtu da se igra sa slovima i programima da bi kasnije postao wunderkind? Think again.

[Wolverine]

Nenad Stevanović kaže:

...avanture jako retko (šteta)...

Kad bi neki od mojih vrsnjaka odigrao Syberiu (mada bi se doticni likovi pre samoubili) i razumeo je znao bi da uvek ima izbora & slicnih pouka koji se tu dobijaju! Koja je najveca pouka koju mozes da izvadis iz Counter Strike-a: Uvek nosi pun sarzer! ili Uvek imaj nekog da ti cuva ledja (ovo i nije lose) ?
I na kraju pitanje u vezi neigranja avantura: Oh, why?

[Ocelot]

Asura, nisam znao da misliš na mališane. Mada, i njima treba pokazati da tako nešto postoji i postepeno ih uvoditi u taj svet. Naravno, mora se pomno pratiti njihovo kretanje i ne dozvoliti mu da pretera sa surfovanjem.

Ja kad sam bio tih godina, sve što sam trebao da naučim imao sam u knjigama ili od društva i okoline.

Treba ti nešto za referat iz istorije, idi uzmi knjigu. Ako ti nešto treba što ne možeš da nađeš u okolini? Pitaj nekoga da ti to nabavi. Simple as that.

E vidiš, možda je tako i većim i razvijenijim gradovima, ali ja sam iz malog mesta gde 90% stvari ne mogu da saznam bez interneta. Sećam se kad smo za časove srpskog jezika u školi trebali da uzmemo lektire iz biblioteke, a tamo ima tek 5-6 njih koje su u stanju raspadanja. Stvarno jadna situacija.

[Iris]

Pozdrav,

malo i jedna devojka da se umeša u diskusiju, ako dozvoljavate

U časopisu Svet kompjutera je u martu 2002. godine objavljen za to vreme prilično provokativan tekst, koji upravo piše o problemu maloletnika i njihovog boravka u nekim od tada većih igraonica u Beogradu: http://www.sk.co.yu/2002/03/sing03.html

U nekima od njih je posle toga uveden obavezan ulaz uz ličnu kartu posle 23h!

Kasnije su reakcije bile podeljene, većina hard-core igrača je rekla da tekst nema veze sa istinom ali sa godinama neke informacije su dobile na težini. Zanima me vaše mišljenje, šta se i da li se uopšte išta promenilo?

PS. O Internetu u drugom tekstu: http://www.sk.co.yu/2003/06/skin06.html

[Wolverine]

LoneWolf kaže:

..agorafobije...

... bice da je Arahnofobija

[che daboli guz]

nighthawk kaže:

i mnogo puta prisustvovao klanju praseta, jagnjeta i sl. za slavu (sto zapadnjaci smatraju kao ekstremno nasilje).

Tacno.Ali i na zapadu se vodi polemika oko ovoga u vidu unazadzenja i operisanosti od klanja-ubijanja zivine i stoke zarad prehrambenih proizvoda.

I dan danas se sjecam kad sam sa mamom donjeo(iz bosne) ovcje pecenje u holandiju.Cak sam bio pokazao na video kaseti dijelu familije koji su holandzani-od brata zena.I kad su vidjelu ovcu na raznju(na kolcu)bili su duboko zgranuti u stilu jadna zivotinja (kao da su je na zivo nabijali).Medzutim kad se sjelo za sto i kad se jelo niko(sa holanske strane)nije a pisnuo i cak su komplimente davali za pecenje.....zaista ne znate kakva dvolicnost i operisanost od "nasilja"vlada na zapadu koja takodze meni ide na zivce.

Zamislite onda kako sve to izgleda u svijetu politike.


Ovaj citav text jeste offtopicc ali onima sa globalnom slikom ce sigurno znaciti nesto.

[che daboli guz]

Asura kaže:

Tačno je, navučeni smo na internet. I da ostanemo bez njega je nepodnošljivo. Ali nije... Kako smo pre provodili vreme bez neta? Sasvim normalno.

Slazem se ,moj najljepsi period je bio kad sam (`99-`00) godinu dana lutao po australiji.Na par puta sam stupio u kontakt sa televizijom i sto je najzanimljivije
nikad ljepse se nisam osecao bez prisustva tv-a.Sa kontaktom pc u internet kafeima sam morao imati cesce (od tacke a do tacke b) kako bi familija(mati i brat u holandiji) znala kuda sam krenuo u slucaju da mi se nesto "desi".
...sept 11 sam se zadesio u hostelu i to je jedini put kad sam vidio na tv da se nesto dogadza u svijetu.Tek god 2000 kad sam se vratio u holandiju vidio sam da je "rat"u izraelu i palestini.Pitao sam koliko ima ovome brat rece 4 mjeseca.Cudio sam se da nisam nista cuo o tome tamo dole ispod.

Postavlja se pitanje jesu li nove tehnologije (informacije)pozitivne?I koliko?

Mali primjer: Negdje bogu iza nogu/afrika,juzna amerika,australija.
Rokne atomska bomba PUF.Uf ovo nisam moga procitati na oblacima ili zvezdama.

Meni licno se vise svidja "bogu iza nogu" ali nazalost zivim u urbanom dijelu zemaljske kugle,i stalo mi je do chaskanja na maternjem jeziku sa zemljacima tako da moram koristiti "SOKOChALA"-Mitar Tarabic(u ovoj knjizi je takodze receno sta je sustina zivota iz perspektive ovog brdskog seljaka).

Da ne bude da sam troll-droll uskore ocekujte epopeju od mene:
Video igre-uticaj na mlade i još po nešto

[Ocelot]

Iz dana u dan, sve je više kompjutera po kućama, igraonice će polako ali sigurno izumreti i broj igrača/korisnika neta će dostići svoj maksimum. Šta sam hteo ovim da kažem, pojma nemam, verovatno da vam dam poslovni savet i ponovim nešto što je već toliko očigledno da bode oči.
Rešenje ovih problema je jednostavno - umerenost. Ono što nije jednostavno
jeste, primeniti to rešenje. Dobro, mogli bi da donesemo novi zakon koji zabranjuje rad na računaru duži od 2h, a one koji to ne poštuju da streljamo ali, nije to to. Roditelji su ti koji moraju prvi da usade detetu osećaj odgovornosti. Posle toga, slede razna pravila koja su spomenuta u tekstu (radno vreme, isprave...). Ne može se tek odjednom nešto uskratiti i reći čiča miča, gotova priča. Postepeno stvaranje svesti o štetnosti prekomerne upotrebe računara je spas za buduće naraštaje. Dotle će "stara garda" (ovisnici) izumreti kao dinosaurusi, svet će doživeti globalni orgazam, a onda..... nirvana.

Za kraj, jedan smešan/žalostan dijalog koji sam slučajno čuo.

Osoba A: 'Ajmo na fudbal.
Osoba B: Važi, ko je server?

[Majonez]

Komp NEMA nikakav uticaj na mlade
Ja igram komp od 3god i nista mi nije
Moj BodyCount:
0

[Nenad Stevanović]

Iris stiže respect ( malo se č*arim ženskom delu redakcije SK ). Primetio sam da si te davne 2002 stupila u kontakt sa mojim kolegama psiholozima ( i ja sam bio 2. godina faksa) i da su oni nešto radili na ovu temu. Znaš li nesto više o njihovim radovima i koliko su bili ozbiljni u nameri da se bave tim problemom, po tvom mišljenju.
Kako redakcija SK gleda na problem uticaja medija na vaspitanje i razvoj dece? Možda bi SK mogao da objavi neki interesantan ( i pomalo duhovit) tekst na ovu temu. Ako ste raspoloženi za saradnju tu sam .

[Asura]

Nasilnost inspirisana igrama... tch. Tri stvari čine vašu ličnost:

1. Okolina i roditelji ( S kim si, takav si)
2. Genetika
3. Splet događaja

U časopisu Svet kompjutera je u martu 2002. godine objavljen za to vreme prilično provokativan tekst, koji upravo piše o problemu maloletnika i njihovog boravka u nekim od tada većih igraonica u Beogradu: http://www.sk.co.yu/2002/03/sing03.html

Sećam se ovog teksta. Iskreno, da ga nisam pročitao tada, verovatno ne bi razmišljao u ovom pravcu sada. Industrija... sećam se tog mesta, zjuu.

Prošle noći dok sam ležao u krevetu došao sam do zaključka da je koren problema mnogo dublje nego što se čini. Ovo je samo jedna karika u čitavom lancu, nažalost. Politika me ne interesuje tako da ne mogu da kažem ništa korisno ili pametno što se tiče toga. Mada i slepac vidi odakle potiče većina problema...

Igraonice su problem.
Niko ne želi da mrdne svoju guzicu i da nešto uradi povodom toga. Kada bi samo vlasnici igraonica postigli nekakav konsenzus... Skup pravila koja bi bila De facto igračkog sveta u Srbiji!

Ahem, reality check.

Svi znamo da većina vlasnika igraonica mrzi svoje mušterije a njih za to baš boli ****.

Povucimo paralelu između die-hard posetioca igraonice i jednog narkomana. Imamo zavisnika kojem treba fix (igrač) i dilera koji je tu da mu proda robu (vlasnik). Ne mislim da je svako ko drži igraonicu bauk ali svi oni oće profit, to je svima jasno. A profit leži u malenkosti jednog igrača.

Nije moje da pričam drugima kako da vaspitaju svoje mlađe naraštaje, ali kad vidim derište od 10 godina kako psuje za računarom igrajući Counter ne mogu a da ne osetim bes i frustraciju.


Summa summarum:

Nikad nisam verovao da ću doći u poziciju da pišem ovakve stvari. Ja, koji sam kao klinac slušao konstantno pridikovanje mojih matoraca... And i thought i was fucked up.

Ono što mene najviše nervira je nedostatak one nevinosti koju smo imali kao deca. Gledajući ove mlađe generacije u igraonicama ne mogu a da ne osetim sažaljenje. Šta je njima detinjstvo? Monitor u zadimljenoj prostoriji?

Dal' će stvari da krenu na bolje kao što kaže Ocelot? Ostaje da se vidi.