Gabriel Knight: The Beast Within

[zoran845]

Kad čovek odigra ovakvu igru, pogotovo dok su utisci još sveži, najteže je iskazati šta tačno oseća. Šta god rekao/napisao ne mogu da vam prenesem ushićenje kojim me je ispunila ova avantura.

Objavljena 1995. godine, igra "Gabriel Knight: The Beast Within" je drugi deo (samo za sada, nadajmo se) trilogije o njuorleanskom piscu-detektivu amateru-"lovcu na senke"-klasičnom švaleru-ištatijaznamštasvejoš Gabrijelu Najtu, koji se, zahvaljujući mističnom plemenitom poreklu (pomalo klipanasti - bar tako deluje u ovom delu - junak je izdanak stare i časne nemačke porodice Riter čiji su se pripadnici vekovima nosili sa svim felama sila zla, mraka i haosa) stalno iznova upliće u najneverovatnije pustolovine.

Džejn Džensen, dama koja Gabrijelu i kompaniji udahnjuje život, uspela je još jednom da napravi fantastičnu priču koja vas od samog početka uvlači u sebe i ne da vam mira do poslednjeg kadra.

Pošto je u prvom delu sage spoznao svoje nemačko poreklo, Gabrijel se na početku ove igre obreo u zamku Riter (u blizini Minhena, prestonice Bavarske), kolevci svoje loze. Zatičemo ga, dakle, kako se bezuspešno muči pokušavajući da ponovi uspeh svog romana-prvenca "The Voodoo Murders", kad mu sudbina (u liku gomile zabrinutih meštana predvođenih lokanim krčmarom, Vernerom Huberom) jedne noći zakuca na vrata. Ćerku Huberovih rođaka napao je i raskomadao vuk, te mole Gabrijela da (kao "Schattenjagger") ispita slučaj i pomogne u hvatanju zveri. Zbunjeni novopečeni vlastelin (pomalo nerado) prihvata, shvativši ubrzo da je reč o seriji sličnih napada iza kojih navodno stoje dva vuka odbegla iz zoološkog vrta u Minhenu. Ovo je, kao i u ostalim delovima trilogije, (naravno) samo vrh ledenog brega misterije za čije će rešavanje Gabrijelu biti potrebna pomoć mnogih, a pre svih verne asistentkinje Grejs Nakamura.

O samoj radnji neću više (da vam ne pokvarim užitak), ali da kažem da vas čeka složeno klupko intriga, ingeniozno i prelepo sklopljeno od stvarnih istorijskih fakata. Mala ilustracija: sve činjenice u vezi sa ličnošću tajanstvenog bavarskog kralja Ludviga II (o čijoj živopisnosti govori već i podatak da je poznat kao "The Fairy Tale King") date u igri - su tačne! Lično sam proverio. Džejn Džensen se opet pokazala kao prava majstorica/majstorka (kako se, za ime sveta, kaže žena-majstor?) kad je sklapanje najneverovatnijih istorijsko-okultističko-kriminalističkih zapleta u pitanju. Zaista dostojno Bejdženta, Linkolna i Lija, rekao bih: nije ni čudo što je jednu njihovu priču iskoristila u GK 3.

Avantura (nastala u ranoj eri Windowsa 95) u originalu dolazi na 6 CD-ova i sa puno bagova (ne zaboravite da ju je izdala "Sierra"), ali zahvaljujući radu entuzijaste Enrika Rolfija moguće je ne samo terati je i na najnovijim XP/Vista mašinama, već i od (gomile) CD-ova napraviti (jedan jedini) DVD disk sa koga se svi potrebni fajlovi mogu instalirati na hard disk. Moguće su tri vrste instalacije: 1) minimalna (zauzima samo 16 MB na hd-u, DVD mora stalno da bude u uređaju, radi glatko i na mojoj kanti sa procesorom od 333 MHz); 2) kompaktna (zauzima oko 450 MB na hd-u, DVD mora stalno da bude u uređaju); 3) potpuna (full) (zauzima oko 3,5 GB na hd-u, ali ne zahteva da DVD bude u uređaju). Instalacioni program za Win XP (preuzmite ga sa http://www.gabrielknight2k.tk/) ne samo da sadrži sve potrebne zakrpe (a ima ih), već i kompletna podešavanja (rezolucija, kvalitet videa, veličina prozora, zvuk,...) za savršeno tečno i bezbolno igranje.

[zoran845]

U igri čija je radnja podeljena na šest poglavlja vodite dva lika: Gabrijela i Grejs. Pogled je najčešće iz trećeg lica (vidite lik kojim upravljate), a iz prvog lica pri pregledu detalja lokacija.

Interfejs GK 2 sličan je onom sa kojim smo se sreli u "Sins of the Fathers".
Ekran je podeljen na dva osnovna dela: prvi (gornji) deo (oko 2/3 ekrana) rezervisan je za samu sliku radnje/prikaz filmova, dok je donja trećina rezervisana za komandni deo i prikaz inventara/konverzacionih opcija.
Preko ikone sa leve strane donjeg dela ulazite u control panel gde možete sačuvati (save)/učitati (restore)/izbrisati (delete) poziciju, podesiti jačinu govora i muzike, izabrati način prikaza filmova (prelazne sekvence i "cutscenes"), odgledati "credits", izaći iz programa. Difoltni folder za čuvanje pozicija je onaj u koji igru instalirate, ali se može promeniti preko posebnog dugmeta. U svaki folder staje po 20 "saves", te ćete morati da napravite nekoliko direktorijuma (meni je trebalo 7), zavisno od toga koliko često "čuvate". Preporučujem da napravite "save" uvek pre istraživanja novih lokacija i razgovora sa pratećim likovima. Kako je reč o Sijerinoj igri, ima umiranja (mada ne u mnogo prilika), pa nemojte da se iznenadite ako vam propadne dobar deo muvanja okolo zato što se niste setili da na vreme sačuvate poziciju.

Sa desne strane donjeg dela nalaze se tri ikone. Prva odozgo služi za pozivanje inventara, druga za prikazivanje prelaznih filmova (na početku, sredini i kraju poglavlja), a treća za pristup zvučnim zapisima na kasetama (Gabrijel), odnosno beleškama (Grejs). Moguć je detaljan prikaz svakog predmeta, kao i njihovo kombinovanje.

Kretanje u igri nije baš standardno (zbog FMV): ne možete da pomerate ličnost kojom upravljate u bilo koju tačku prizora, već ona staje na unapred zadato mesto. Sa određene podlokacije se izlazi kliktanjem na mestu gde se strelica (pointer) preobraća u znak "exit", a prelaženje sa lokacije na lokaciju ide preko mape Minhena i okoline (gde se radnja i odigrava).

Grafika je (iako samo 640 x 480) odlična, posebno ako se ima u vidu vreme nastanka dela. U pitanju je, dakako, FMV (Full Motion Video), omiljen sredinom devedesetih. Filmovi su pomalo "televizijski" (znate one vidljive horizontalne crte, koje su primetne usled niske difoltne rezolucije igre), ali profesionalno urađeni (uostalom, pogledajte "skrinšotove").

Gluma i glasovi su na visokom nivou, uz blagi izuzetak Dina Eriksona (tumači lik Gabrijela) koji (pomalo) ni stasom, a pogotovu ne glasom nije sjajan nastavljač "lika i dela" njuškala iz Nju Orleansa. Sreća da se ova igra pojavila pre no što je ulogu Gabrijela (u trećem delu) preuzeo maestralni Tim Kari, čovek čija interpretacija glavnog lika serijala u GK 3 čini da Din Erikson izgleda kao pubertetski mamlaz.
Mr Eriksonu je neko (pogrešno) rekao da ljudi sa juga USA pričaju tako što mumlaju, frfljaju i otežu (dobro, ovo zadnje je tačno), a on je to (avaj!) uzeo zdravo za gotovo. Da sve bude još gore, u igri nema titlova, pa će dodatni enigmatski izazov biti da odgonetnete "what the hell is Gabe mumbling about". Zahvaljujući D.A. naučio sam šta u engleskom znači glagol "drawl", sasvim prikladno upotrebljen u jednom pregledu igre da opiše njegove glasovne bravure.

Muzika i drugi prateći zvuci (pogotovu u odličnom naglašavanju jezivih delova) su dobro urađeni i sa merom, glavna tema je lepa i prepoznatljiva, a reprodukcija kvalitetna. Pikanterija je da je za igru urađen čak i deo opere (muzika: Robert Holms, libreto: Džejn Džensen), ali ne mogu više o tome da ne bih odao neke činjenice u vezi sa radnjom.

[zoran845]

Zagonetke u GK 2 su mahom "inventory based", nisu posebno teške (tačnije rečeno, njihova dobra ukomponovanost u radnju pomaže da ih lakše rešite) pa igranje ide dosta tečno, bez mnogo mučnih perioda kad ste "completely clueless". Meni lično glavni problem u par situacija je bio da shvatim šta još treba uraditi da bi se radnja "pomerila".
Upozorenje: ovo je igra koja zahteva punu koncentraciju i pedantno i pažljivo iščitavanje brojnih knjiga, pisama, tabli. Sve se mora ne samo pregledati/pročitati u sebi, već morate (kliktanjem na tekst, pa makar potom čitanje - isto klikom - i prekinuli) naterati svoj lik da naglas izgovori sve što je napisano. U protivnom vam se (kao meni) može desiti da ste sigurni da je sve obavljeno na određenoj lokaciji a radnja (naizgled potpuno neobjašnjivo) ne mrda iz mesta.

U igranju mnogo pomaže dugmence "Hint", posle čijeg pritiskanja na mapi igre počnu da trepću sve lokacije na kojima treba još nešto obaviti da bi mogli da odete dalje. Sjajan "feature" koji bi trebalo da bude sastavni deo svake avanture.

Kao i skoro sve druge "Sijerine" igre i GK 2 ima bodovni sistem: za svaki ispravan postupak sleduje vam nagrada. Maksimalno je moguće osvojiti 679 bodova.

Igra nije ni slučajno kratka, ali će vam se sigurno učiniti da jeste. Po meni to je savršen dokaz da reč o pravoj stvari.

Šta na kraju da vam kažem (?): OBAVEZNO odigrajte ovu avanturu, nema šanse da se pokajete.

Spoiler za the final warning:

Ne počinjite "Gabriel Knight: The Beast Within" ako pred sobom nemate (bar) par slobodnih dana - može vam se lako desiti da zarežete sve živo i prepustite se opojnoj pripovesti čarobnice iz Sijetla.

[illidan]

eeeeee.... kada se samo setim tih dana

ali 6 cd_ova tada.... malo ko je to mogao da priusti, drug nabavio original... eh moja Sierra

[zoran845]

Evo i malo trivijalnih zanimljivosti u vezi sa ovim klasikom:

1. Autor muzike (Robert Holms) je oženjen sa Džejn Džensen. To je njen drugi muž.
2. GK 2 sam odigrao na tri različita kompjutera. Toliko sam se zarazio da sam nosio sa sobom "flešku" sa snimljenim pozicijama i svaki trenutak slobodnog vremena koristio da odgledam još delić ovog sjajnog filma. Da, nisam napravio lapsus: igranje ove avanture je čak i bolje nego da gledate dobar film.

[paulvandyk68]

Da dobra stara igra. Nema greske sa tim igrama Avanturama iz 1995 96 97 98 godine.
Bile su mnogo bolje Avanture nego ove sto sada dolaze na trziste.

[Gordon Freeman]

Eh kad ovakav utisak igra ostavi na coveka.....posle ova 3 posta ne da si me ubedio da pocnem da igram nego si i potvrdio sve ono sto pricam 5 godina koliko sam aktivni igrac,a to je da se vecini igara prica ubacuje u 3. ,4. red a prvo prokleta grafika(koja bi mogla da bude mnoogo bolja sa mnooogo slabijim karticama ,al komercijala) koja proguta svo uzivanje(mada naravno pozadina i grafika igraju veliku ulogu tu,da se ne lazemo!)....

[Father Jape]

Meni je zanimljivo sto su Gabriel Knight avanture u samom vrhu sto se tice price i atmosfere ali sve pate od nekih tehnickih boljki. Dobro, kec bas i ne - mislim ima tu pixel huntinga gadnog, ali je sama grafika ok. Trojka s druge strane spada u one rane full 3D avanture te je prisutan kocka na kocki kockica fazon. I na kraju dvojka... u kojoj su odlucili da eksperimentisu s FMVom. Mislim, znam ja da je to bilo u modi i progutao bih sto se igra odvija na delu ekrana pa je jos interlaced ali brate mili... sto je gluma losa.

[zoran845]

Mislim da si malo prestrog: gluma u GK 2 možda nije na nivou klasičnih filmskih ostvarenja, ali (sa blagim izuzetkom Dina Eriksona u ulozi Gabrijela, kao što sam naglasio u opisu igre) svi glumci su pošteno uradili ono što je trebalo. Džoana Takaši (Grejs) i Piter Lukas (fon Glauer) su čak (po meni) odlični glumci (ovaj potonji sa neviđenom harizmom).

[Father Jape]

Sad detaljnije citam opis - majko mila Tim Kari. Ja njega mnogo volim jos od kad sam ga kao klinja gledao u Home Alone, a pogotovo kad sam ga malo stariji gledao u Rocky Horroru, dakle nema sumnje da je faca u pitanju. Ali njega uzeti za Gabrijela Knighta... onaj akcenat je tako usiljen i ocigledno fake genericki juznjacki (da ne pominjem sto u New Orleansu ioako ne pricaju kao u ostatku Juga). Cak i kad bi prenebregnuli to, sama gluma je jednostavno.... pogresna. Ne secam se da li je u SKu ili Kompjuterskim igrama onaj ko je opisivao bas spomenuo Karija kao manu, mada ne dovoljno ostro po meni.

[zika]

Da nema negde mozda original da se kupi kod nas?Ovakve igre vredi kupiti.

[Bart Starr]

zika kaže:

Da nema negde mozda original da se kupi kod nas?Ovakve igre vredi kupiti.

Nazalost, mislim da su ti ebay i amazon jedine opcije...

[kostas85]

zoran845 kaže:

Pikanterija je da je za igru urađen čak i deo opere (muzika: Robert Holms, libreto: Džejn Džensen)

Spoiler za Opera:

Ako ste davno igrali igru, a nemate sada kopiju, evo snimka opere, da se evociraju uspomene.
http://www.youtube.com/watch?v=RE0Gz_GNCQ8

[The X Factor]

Meni jedna od omiljenih igara svih vremena. Dovoljno dobra da me je inspirisala da posetim Minhen i zamak Neuschwanstein i mogu reci da je jedan od glavnih aduta (osim verno prenetog zivota Ludviga II) gotovo potpuna AUTENTICNOST lokacija na kojima se igra desava. Izuzetak je jedino Rittersburg i schloss Ritter, kao izmisljeno mesto i dvorac.
Evo sta sam fotkao:
1.Marienplatz sa radnjicama i prodavnicom satova koju je Gabriel posecivao, kao i fontanom gde sviraju ulicni muzicari
2. Prodavnica satova
3. Dienerstrasse - ulicica koja se vidi odmah pored i na prvoj slici, gde je Gabriel isao u postu i gde je lociran misteriozni Hunting Club.

[The X Factor]

Neuschwanstein...

[The X Factor]

1. Desno - ormaric iz koga je....

Spoiler za 1:

Ludvig uzeo sva tri dela opere

2. Jedno od mesta na koje je....

Spoiler za 2:

Ludvig sakrio jedan deo opere

Inace nije sve isto kao u igri naravno.... neke prostorije su drugacije, a neke identicne kao npr. spavaca soba.

[The X Factor]

1. i 2. Sve je tu samo vuka nema na slici.
3. Sto bi Grace rekla - Nice view of the Alps.

Sreća da se ova igra pojavila pre no što je ulogu Gabrijela (u trećem delu) preuzeo maestralni Tim Kari

Tim Kari je bio Gabriel pre Eriksona i to u prvom delu "Sins Of The Fathers".

[zoran845]

The X Factor kaže:

Tim Kari je bio Gabriel pre Eriksona i to u prvom delu "Sins Of The Fathers".

Ako ćemo da kažemo punu istinu, Tim Kari je bio Gabrijel i pre (1993. u "Gabriel Knight: Sins of the Fathers") i posle (1999. u "Gabriel Knight 3: Blood of the Sacred, Blood of the Damned") Dina Eriksona, ali, budući da sam igrao "gluvonemu" flopi-verziju "Sins of the Fathers" koja se prvo pojavila, uporedio sam glumu D. Eriksona sa nastupom Tima Karija u trećem a ne u prvom delu trilogije.

[Oggy]

Cekaj samo da Dijego vidi ovaj topic!

[The X Factor]

zoran845 kaže:

budući da sam igrao "gluvonemu" flopi-verziju "Sins of the Fathers" koja se prvo pojavila

Iskreno nisam ni znao da je postojala verzija bez glasova!