Vremeplov i igre

[Partizan Rambo]

Pozdrav narode,

postoje dve konstante u zivotu igraca a to su: 1) igre postaju sve "bolje" i 2) optuzbe ne jenjavaju da je igranje gubljenje vremena.

Uzmimo 1) samo kao pretpostavku argumenta odn. ovog misaonog eksperimenta radi. Igrivost (gameplay) i potencijal zabave naravno da vremenom nisu automatski sve bolji. Grafika i zvuk - i dodajmo jos vece iskustvo programera/dizajnera - dakako jesu.

A 2) sam naveo provokacije radi. U kojoj ipak ima zrno istine. E sad, da li su optuzbe opravdane ili ne, da li te optuzbe TEBE licno dodiruju, ili ti niko nista ni ne prebacuje ali imas svejedno gramicak slabe savesti, to ostavljam svakome sebi.

Dakle zanima me sledece: da te danas neko posalje vremeplovom nazad u kraj 80ih, pocetak 90ih milom ili silom, da li bi ti se igrale igre tog vremena?

Znaci imao si priliku igras kojekakve Elders' Scrolls, kojekakve Battlefield 2ojke i 3ojke, Farcry i Crysis 1, Starcraft 2, itd, you name it. U glavnom, uzmi neke moderne bisere igrackog sveta.

A sad si poslat nazad u sive 80e i sve sto ti se nudi je 16 bitna grafika i 8 bitni zvukovi. Naravno da i ovde preterujem ali hocu da ti predocim da ce ti tadasnji State-of-the-Art izgledati beznadezno bezazlen.

Da li bi smognuo "snage" da i tada igras ili bi ipak radio nesto "pametnije"? Ajmo se jos oko toga sloziti da ne mozes da se kladis u buducnost koju jedino ti sa sigurnoscu poznajes, a da bi ubrao siguran profit.

I hajde se sada zamisli nad tvojom danasnjicom: mozemo ocekivati da ce igre za 20-30 godina izgledati strahovito fantasticno u poredjenju sa danasnjim kremom igara.
Da li to ista menja, da li igranje jos uvek mozes opravdati punim pravom?

Da li mislis da bi ti pametnije bilo da sta drugo radis?

[doctor]

Realno, kad bih se vratio, te igre ne bi bile ni približno zabavne kao pojedine igre danas. To da li je meni neka stara igra zabavna zavisi od samo jednog faktora - nostalgije. Igre koje sam igrao kao klinac i koje su me oduševile mogu da igram i dan danas sa istim ushićenjem. One koje mi nisu poznate, bez obzira na to da li su tada bile hit ili ne... Meh, retko koja me zadrži pred ekranom duže vreme. Razlog? Činjenica je da su sve te originalne i dobre ideje u neku ruku propale zbog nemogućnosti programera da ih realizuju zbog tehničkih ograničenosti tadašnjih PC-eva/konzola. Danas svi developeri imaju mogućnost da naprave skoro bukvalno bilo šta ali džaba im sav taj potencijal. Nekadašnji timovi od dvadesetak ljudi sa budžetom od par hiljada dolara su se pretvorili u korporacije koje raspolažu milionima i milijardama i žele još miliona i milijardi pa ih ne zanima eksperimentisanje već je cilj zaraditi još koji milion na konto (casual) gejmera kojima je bitno da ih igra zabavi u slobodno vreme i koji se ne posvećuju igrama tako ozbiljno. To je dovelo i do toga da ja danas većinu igara igram na Hard jer nema izazova ako ih igram na nižem nivou težine dok pojedine igre koje sam pokušavao da igram u emulatorima i koje su uopšte imale mogućnost da biram nivo težine nisam uspevao da pređem dalje od drugog ili trećeg nivoa.

Činjenica je da se "zanat" developmenta igara pretvorio u jednu ogromnu industriju a svaka industrija ima za cilj samo jednu stvar - profit. I to povlači za sobom sve ostalo što nam je već poznato...

Inače, odavno sam shvatio da imam šta pametnije da radim od igranja. Uglavnom igram samo singleplayer igre, multiplayer izuzetno retko i igram samo najbolje od najboljeg ali ne one igre koje online časopisi i recezenti ocene kao "fantastic" već one koje gejmeri ocene kao dobre igre.

[PapaStalin]

mislim da bih se lako navikao na igre devedesetih, s obzirom da sam uz njih odrastao. jedino bi mi malcice nedostajali intertubes i youtubes

note to self:
1) odstampaj uputstvo za podesavanje EMS memorije u dosu

2) enter time machine

3) instaliraj x-wing

4) instaliraj tie fighter

5) nadji stari dzojstick u ostavi i obrisi ga od prasine

6) napravi limunadu i stavi u frizider

7) uzmi veliko cebe i okaci preko prozora (jbg devedesetih jos nisam imao venecijanere)

8) uzivaj

[M1L0SH]

Ha ha pa ja sam i igrao mnoge igre 90tih. Ja "gubim vreme" ovako odavno.
80te su malo starudija za mene ali dobro space invaders, pacman i sta ja znam su tad nastale a svi smo ih igrali. Naravno da bi ih igrao ali ne kao danas. Mislim ne mozes da igras pacmana kao GTA ili Elder Scrolls stotine sati. Ili po 4,5 sata neprekidno. Ali da uvek bi mogo da igram stare klasicne igre.

1. Igre ne postaju sve bolje. Da samo izgledaju bolje ali kao sto je doctor reko nekad se experimentisalo sa novim stvarima. Nekad si hteo da napravis nesto ali te je hardver, novac ogranicavao pa si improvizovao. Imalo je ideja ali ne i resursa. Danas kad hardver moze skoro sve (bar sto se tice video igara i kad se uporedi sa hardverom od pre 20 godina) oni samo igraju na siguricu da uzmu jos koji milion. Sad imaju sredstva ali nemaju ideje.

2. Gubljenje vremena a sta bi inace ja radio ? Pronaso bi lek za rak ?
Mozda ja gubim vreme ali i tako nemam sta da radim, takodje bi bilo gubljenje vremena da pokusavam da izgledam kao neki zauzet, poslovan covek. Ili da ne daj boze gledam televiziju ...

P.S. Ne bi vremeplov stare igre mogu i odavde da se igraju, uz jos neke udobnosti "moderonog doba". Plus trebaju mi i neke moderne igre ...

[nameless1]

Vrati me slobodno u devedeset sestu! Em, cu biti mladji, em ce tada krenuti zlatno doba video igara, kada izlazi samo biser do bisera (ionako nemam vremena sve ponovo da ih obrnem)..