Avanture po defaultu

[caine]

Posto je Zoran845 predlozio da se otvori tema u kojoj bi se raspravljalo o tome sta je avantura po defaultu (recimo), a i da ne bi spamovali u temi o BS, evo je...

@Zoran

Moja greska, iz onog "ne razumem" sam ukapirao da ti ne razumes sta Nillaith kaze...

[Shlaymara]

Posto su ljudi kojima su avanture omiljeni zanr igara skloni filozofiranju o svemu i svacemu, a pogotovo o njima omiljenom zanru, otvorena je ova tema da bi se izbeglo spamovanje ostalih tema.
Ovo je mesto gde mozete da iznesete svoje misljenje sta su to avanture, zasto ih igrate, sta one predstavljaju za vas, po cemu se razlikuju od ostalih zanrova (i zasto su über), koji podzanrovi postoje, koje igre i gde spadaju, zasto Tomb Raider i Prince of Persia ne spada u avanture...znaci sve ono o cemu se do sad oftopicarilo po ostalim temama.

Normalno, sve sto je van granica pristojnog, off topic, spam, vredjanje i slicno bice brisano i ostro sankcionisano.

[Atena Palada]

@ Zoran845
Pošto sam malo kratkovid i zaboravan, molim te da mi navedeš mesto gde sam rekao da Tomb Raider nije avantura

Nisi direktno, ali po tvojim nekim stavovima Tomb Raider nije avantura, jer se tu na svakom koraku gine

[caine]

Shlaymara kaže:

zasto Tomb Raider i Prince of Persia ne spada u avanture...znaci sve ono o cemu se do sad oftopicarilo po ostalim temama.

Pa, mislim da i TB i PoP samo tehnicki spadaju u avanture, jer su akcione avanture... Naravno, svi znamo da to nisu prave avanture.

@Shlaymara

Necu vise da te vucem za misa

[zoran845]

Atena Palada kaže:

@ Zoran845
Pošto sam malo kratkovid i zaboravan, molim te da mi navedeš mesto gde sam rekao da Tomb Raider nije avantura

Nisi direktno, ali po tvojim nekim stavovima Tomb Raider nije avantura, jer se tu na svakom koraku gine

Slaba ti je dedukcija. Jedna od igara koje najvise volim je (spremi se da padneš u nesvest!) - Prince of Persia (1990) [kao i Prince of Persia 2: The Shadow and the Flame (1992?)], a i dan-danas kad me neko naljuti (kao ti onomad, sa ONOM izjavom) ja odigram partiju rimejka "Wizard of Wor" (nije War, nego Wor, da ne mislite da sam pogrešio) - čista akcija - i odmah mi je lakše.

E, sad, kad sednem za komp i pustim ("čistu") avanturu, zadnje što očekujem je da će da me prebije siledžija sa ramenima kao trokrilni orman ili da upadnem u neku rupu i sj***m se!

U tome je poenta svega sto sam do sada na ovu temu rekao. Jedan lik iz oblasti života o kojoj je STROGO zabranjeno govoriti na ovom forumu bi sad rekao: "Je l' jasno?", ali ja to neću.

Pozdrav i nemoj da mi zameriš, jednostavno si me žacnula u živac.

P.S. Imam Tomb Raider, ali je još nisam odigrao.

[Atena Palada]

Nisam ti zamerila nisha, niti mi je bio cilj da se s nekim owde svadjam, samo sam rekla da je meni zanimljivije ako mi iskochi Game Over, load game....
Aw bilo, proshlo idemo dalje

[Nillaith]

Uh, da se razumemo, ja sam Tomb Raider navela kao primer, niko ga pre mene nije spominjao.

I da, zna da iznervira kada umres usred avanture i shvatis da ti je poslednji save od pre 3 sata Ali tada postane jasno da u toj igri nije lose cuvati na svakom koraku

[caine]

Nillaith kaže:

I da, zna da iznervira kada umres usred avanture i shvatis da ti je poslednji save od pre 3 sata Ali tada postane jasno da u toj igri nije lose cuvati na svakom koraku

Pa da, kao sto sam ranije rekao, ok je postojanje game overa u avanturi ako igra napravi autosave pre pogibije. Ipak, kad covek igra avanturu ne ocekuje da ce da umire na pola sata...

[Nillaith]

Istina Mozda ja imam drugaciji pogled na sve to zato sto mi je Broken Sword 2 bila prva p&c avantura, pa mi je nekako normalno izgledalo da umrem usred igre. I jos mi posle bilo cudno kako se u drugim igrama ne umire :P

[seymourc64]

U starim avanturama Sierre(Space quest,King's quest) se gine na svakom koraku...

[zoran845]

caine kaže:

Ipak, kad covek igra avanturu ne ocekuje da ce da umire na pola sata...

Amen.

Nillaith kaže:

Istina Mozda ja imam drugaciji pogled na sve to zato sto mi je Broken Sword 2 bila prva p&c avantura, pa mi je nekako normalno izgledalo da umrem usred igre. I jos mi posle bilo cudno kako se u drugim igrama ne umire :P

A meni je prva avantura bila "Complete Waste of Time": muvanje po lavirintima, zezanje, ludilo, ni traga od opasnosti, a kamoli umiranja...

Posle sam odigrao i preostale dve Pajton avanture, pa "The Curse of Monkey Island", pa "Grim Fandango" a šesta avantura je bio baš "Broken Sword: The Shadow of the Templars".

Tu sam, kad sad pogledam, prvi put video sopstveni nadgrobni spomenik u jednoj avanturi, i biće da je podsvest proradila kad sam se onoliko uskopistio zbog pravdanja "smrti" u avanturama.

Eto razloga, a nisam ni bio svestan toga.

[bogdan]

Po meni to zavisi od tipa avanture.

Npr. u jednom Monkey Islandu koji je vesele tematike i pun humora, jednostavno ne očekujem da mogu nasilno okončati svoje virtuelno postojanje (mada je, istini za volju, i to moguće ako se svojski potrudite ).

Dok, recimo, imamo Gabriel Knighta, avanturu koja se trudi da bude što bliža stvarnom životu (doduše uz mnogo mističnih i okultnih elemenata). Veoma je mračna i prepuna opasnosti po glavnog junaka koji njuška gde ne treba, i sasvim je prirodno očekivati da simpatični plavušan može žestoko da nagrabusi. To samo doprinosi opštoj horor atmosferi i napetosti, pogotovo kada se igra u mrklom mraku, bez ikoga u blizini, brrrrr...

[zoran845]

Potpuno se slažem da određenim avanturama (više) leži da u sebi imaju "zaginuće" glavnog lika.

A ima i onih autora igara kojima je neko opasno mesto samo način da (vestački) produže igru.

I tu ima različitih slučajeva. Negde programer ostavi igraču dovoljno vremena da isproba nekoliko "finti" [promenu kretanja, upotrebu različitih "ajtema" iz inventara (inventory)] pre nego što pogine, dok ima i igara gde čak i kad tačno znate ŠTA treba da se odigra, teško to izvedete ako ste slabijih refleksa.

Pažnja, SPOILER!

Kao primer bih naveo igru Gabriel Knight 3, gde u završnoj sceni treba ubiti demona. Vreme koje je tu igraču na raspolaganju pre nego sto mu đavo otkine glavu je toliko kratko, da sam imao grdne muke da izvadim talisman pre nego što me antihrist zaskoči. Da muka bude jos veća, igrač mora (čim prođe prethodna cutscene!) da se udalji od demona i tek onda krene u akciju. Naravno, sve se ovo da naučiti metodom "trial-and-error", ali ne mogu da se otmem utisku da je tvorac igre bespotrebno zakomplikovao stvari.
I kad sam video sta treba da se radi, trebalo mi je još dosta vremena da zakoljem životinju.

Toliko.

[Nillaith]

Za drugi primer bih stavila gotovo celokupan Broken Sword 3, grrr ona deonica sa liftom x[ To nam svakako nije trebalo (mada ce zli jezici reci da nam citava igra nije trebala :P)

[caine]

Najbolje bi bilo kad bi razmisljanjem mogla da se izbegne smrt. Npr. ubilacki nastrojeni zloca mi postavi neku zagonetku, ako je ne resim - game over.

A ono u Broken Swordu 3 je totalno debilno... Sve zavisi od refleksa.

[The mighty Boo]

Nema tu nekog mesta za diskusiju - postoje dva zanra: akcione avanture (Tomb Raider, Prince of Persia mahom izasle iz sada skoro mrtvih platformi) i klasicne point & click avanture koje do skora nisu imale nikakve akcione scene (dobro nekoj se provuce tu i tamo koja scena koja zahteva reflekse da bi malo podigla tenziju), i zahtevale su pure mozganje.

Medjutim pre nekog vremena u avanture su poceli izvesni developeri da ubacuju vise akcije jer se tako povecava uspeh na trzistu kod manje zahtevne publike. Klasican primer kako da se upropasti dobra p&c avantura je Broken Sword 3 ili jos gore Dreamfall the Longest Journey u kome bilo koji avanturista moze komotno da ugasi mozak i da predje igru na automatik.

[The mighty Boo]

I da jedino sto ta dva zanra imaju zajednicko je avantura u nazivu. Ko ih je spajao dobijao je "frankenstajna" koga nisu voleli ni oni koji koji vole akciju a ni oni koji vole avanture. (npr. vec navedeni BS3)

A kada se medju gejmerima kaze avantura primarno znacenje je P&C avantura jer se tako naziv odomacio u poslednje dve decenije.

Kovanica action adventure se pojavila sa Tomb Raiderom da bi se odredio (tada) novi zanr. I to samo zato sto je imao one "zagonetke" sa polugama koje platforme uglavnom nisu imale.
Inace Princ je izvorno cista platforma.

[caine]

The mighty Boo kaže:

Medjutim pre nekog vremena u avanture su poceli izvesni developeri da ubacuju vise akcije jer se tako povecava uspeh na trzistu kod manje zahtevne publike. Klasican primer kako da se upropasti dobra p&c avantura je Broken Sword 3 ili jos gore Dreamfall the Longest Journeyu kome bilo koji avanturista moze komotno da ugasi mozak i da predje igru na automatik.

Da, da Dreamfall je obicna limunadica... Vise je kao interaktivni film, kao i Fahrenheit... Nije klasicna avantura uopste.
Sad mi je palo na pamet ono pentranje sa robotom na kraju Still Life-a. Kako me je to samo nerviralo

[Leeroy Jenkins]

Igram avanture jer volim da istrazujem, resavam zagonetke i uposlim mozak.
Omiljene avanture su mi Myst serijal, pogotovu URU koji je fantastican. Samo da kazem da originalni Myst 5 kosta samo 999 dinara, video sam na Platou a imaju i ranije delove po povoljnim cenama. Riven je 800 dinara.

[Shlaymara]

The mighty Boo kaže:

Kovanica action adventure se pojavila sa Tomb Raiderom da bi se odredio (tada) novi zanr. I to samo zato sto je imao one "zagonetke" sa polugama koje platforme uglavnom nisu imale.
Inace Princ je izvorno cista platforma.

Upravo. Mozda bi bilo bolje da su smislili nesto kao Akcione Platforme. Ali u to vreme avanture su bile poprilicno popularne, i verovatno je presudio ekonomski momenat pri biranju naziva za novi zanr. Onaj ko je smislio naziv nije bio ni svestan da ce nadolazece generacije gamera izlaziti na...hm...vrh glave pure avanturasima, sa trpanjem ovakvih igara u isti kos sa "klasicnim" avanturama.
Sto se tice upropascavanja poznatijih naslova (vec spomenuti BS i Dreamfall), tu nema mnogo diskusije. Ako hoces da zaradis, prodaj igru u sto vise primeraka. A da bi je prodao, moras da je napravis tako, da svako moze da je "obrne". E sad, to sto se nikome zivom ne svidja konacan produkt, nije bitno. Bitno je da je pao $. Ne bi me iznenadilo da jednog dana vidim kako Kate Walker skakuce sa kamencuge na kamencugu u potrazi za nekiom polugom (i usput praveci predivne laste ako naidje na neku baru) ili Guybrusha kako u hack&slash maniru slaze LeChuckove horde gusara (naravno uz cuvene opaske, I'm Guybrush Threepwood. Prepare to die, You fight like a Dairy Farmer...cisto da se namame i nostalgicari).
Sve dok $ bude glavni motiv pri pravljenju avantura (a i igara uopste), mislim da se necemo odusevljavati igrama kao nekada. Srecom postoje i mali i nezavisni developeri koji jos uvek prave odlicne igre. Ali dzaba,kad za njih cuju samo oni koji hoce da cuju.