Microsoft i Ministarstvo pravde

Priča počinje avgusta prošle godine kada Netscape ponovo piše američkom Ministarstvu pravde optužujući Microsoft za nezakonito ponašanje i kršenje antimonopolskog sporazuma sa Vladom SAD

Sporazumom iz 1994. i 1995. godine „Microsoft” se obavezao da neće koristiti dominaciju na tržištu operativnih sistema da bi favorizovao druge programe u odnosu na konkurenciju. Predmet spora je Internet Explorer (IE) koji stiže već ugrađen u Windows 95 i čije brisanje „Microsoft” zabranjuje proizvođačima PC-a, a za koga „Netscape” smatra da ga treba isporučivati kao poseban proizvod. Naime, kupci novih kompjutera u startu dobijaju browser pa se ne trude da isprobaju proizvode drugih firmi, pa tako „Netscape” gubi udeo na tržištu browsera.

U pismu „Netscape” između ostalog optužuje „Microsoft” da od proizvođača traži tri dolara za svaki Navigator instaliran sa Windowsom 95 i sumnja da ta firma međunarodnim telekomunikacionim kompanijama plaća pet dolara za svaki Navigator zamenjen Explorerom, kao i da velikim Internet provajderima daje novac da ne prodaju „Netscapeove” programe. Ove optužbe „Microsoft” je oštro negirao i ocenio kao teške izmišljotine.

Browseri narušavaju Microsoftov monopol

(Oktobar) Konačno, američko Ministarstvo pravde oglašava se 20. oktobra i tuži „Microsoft” za kršenje antimonopolskog sporazuma iz 1995. godine. Državni tužilac Dženet Reno i pomoćnik državnog tužioca za monopol Džoel Klajn smatraju da „Microsoft” svojim zahtevom da proizvođači računara uz Windows 95 instaliraju i Internet Explorer ostvaruje monopolistički položaj i guši konkurenciju.

Tužilaštvo zahteva da Microsoft:
• ne uslovljava proizvođače da moraju da stavljaju IE,
• obavesti korisnike Windowsa 95 da nisu obavezni da koriste IE, kao i da ih jednostavno uputi kako da uklone desktop ikonu Internet Explorera, ukoliko to žele,
• svakodnevno plaća milion dolara(!) kazne dok se ne povinuje sudskim odlukama.

„Browseri su proizvod koji može da naruši ‘Microsoftov’ monopol jer oni računarstvo prenose van desktopa, gde ova firma suvereno vlada, na Internet, gde niko nema dominaciju. ‘Microsoft’ se pribojava da bi konkurentski browseri predstavljali alternativnu platformu Windowsu i zato je započeo sa agresivnom propagandom svog proizvoda”, rekao je Džoel Klajn.

Kada je „Compaq” pokušao da instalira Windows 95 na svoje PC-e bez Internet Explorera, „Microsoft” je zapretio da će mu oduzeti licencu za instaliranje Windowsa, što bi ove kompjutere učinilo praktično bezvrednim. „Compaq” se zahtevu povinovao. Prema podacima ministarstva, „Microsoft” nije dozvolio firmama „Micron Technology” i „Gateway Computer” da uklone IE, čak ni da obrišu ikonu sa desktopa.

(Novembar) Nakon pokretanja tužbe „Microsoft” je ubrzo, 11. novembra, odgovorio dokumentom od 48 stranica. U njemu se tvrdi da je optužba smišljena kako bi se usporio razvoj Windowsa i zahteva se njeno povlačenje. Vilijam Neukom, zamenik predsednika „Microsofta” za pravna pitanja, izjavio je da sporazum iz 1994. daje „Microsoftu” pravo da razvija operativni sistem, a da je Internet browser samo njegovo „prirodno unapređenje”.

Gejts protiv „lova na veštice”

Predsednik kompanije Microsoft Bil Gejts uputio je oštre kritike onima koji prave „atmosferu lova na veštice” i „neosnovano optužuju” ovaj softverski gigant.

Na godišnjoj skupštini akcionara 14. novembra Gejts je poslednje „anti-Microsoftske aktivnosti” ocenio kao nečuvene, koordinisane od najvećih rivala u kompjuterskoj industriji: „Saradnja IBM-a, ‘Oraclea’ i ‘Sun Microsystemsa’ je do sada neviđen stepen konkurencije”. Gejts je izjavio i da odluka o integraciji browsera sa operativnim sistemom nije načinjena da bi se naškodilo „Netscapeu”, jer je donesena pre osnivanja „Netscapea” aprila 1994. godine.

Međutim, pregledavši interna dokumenta „Microsofta”, Ministarstvo pravde je došlo do zaključka da je ideja o integraciji potekla tek krajem 1996. godine i to da bi se obezbedila bolja prođa za IE 4. „Microsoft” pak tvrdi da je IE deo Windowsa 95 od njegove prve isporuke juna 1995.

(Decembar, 11.) Američki sud je izrekao prvu presudu. Sudija Tomas Penfild Džekson naložio je softverskom gigantu da prekine sa zahtevom proizvođačima da uz Windows 95 isporučuju i IE, ali je odbacio tužbu ministarstva za nepoštovanje antimonopolskog sporazuma i zahtev za novčanom kaznom od milion dolara dnevno. Sudija Džekson je presudu obrazložio time da odvajanje IE od Windowsa 95 neće predstavljati teret za firmu, pošto se dva proizvoda već odvojeno prodaju: „Microsoft će biti slobodan da promoviše IE kao i do sada, a proizvođači PC-a će birati da li da ga prihvate ili ne”.

Pošto je reč o privremenoj meri, slučaj će se nastaviti, a Džekson je naložio da profesor prava Lorens Lesig, specijalista za kompjutere i cyberspace, veštači i izveštaj dostavi do 31. maja.

Nakon presuda čula su se različita mišljenja. Džoel Klajn je izjavio da je ovo pobeda za kupce, „Microsoftov” portparol Mark Mjurej da im je drago da se sud sa njima „složio u nekim tačkama”, „Netscape” da je zadovoljan odlukom, a nezavisni advokat i borac protiv „Microsoftovog” monopolskog položaja Ralf Nader kritikovao je da odluka nije išla „dovoljno daleko”.

Microsoft uzvraća udarac

(15. decembar) Međutim, „Microsoft” je oglasio da će se žaliti na privremenu sudsku zabranu i tražiti ukidanje. Gigant smatra da, ako je slučaj vođen povodom nepoštovanja antimonopolskog sporazuma i pošto je nađeno da on nije prekršen, sudija Džeskon nije imao osnova da donese privremenu sudsku zabranu: „To je nečuveno sudsko mešanje u osnove funkcionisanja proizvoda. Presuda stavlja vladu u centar zbivanja računarske industrije koja se više od dvadeset godina razvijala uz inovacije i konkurentnost, bez vladinih intervencija”, kaže Neukom.

U izveštaju za štampu „Microsoft” navodi da se slaže da firme mogu imati izbor da li da instaliraju Internet Explorer 4.0 ili 3.0 kada je reč o Windowsu 95, međutim, problem je oko Windowsa 95 OSR2 iz avgusta 95. sa integrisanim IE 3.0, kao i budućeg Windowsa 98 sa Internet Explorerom 4.0. Microsoft tvrdi da u njima kôd browsera igra vitalnu ulogu za funkcionisanje Windowsa i da bi odluka o njihovom razdvajanju dovela da Windows programi delimično ili potpuno ne rade.

Do konačnog razrešenja spora, „Microsoft” proizvođačima PC-a nudi tri mogućnosti:
• da nastave sa isporukom kompletne verzije 95-ice sa IE,
• da iz Windowsa 95 uklone sve fajlove koji se isporučuju uz samostalnu verziju IE 3.0, uz upozorenje da „osakaćeni” Windows neće raditi kako je to predviđeno,
• da prodaju verziju Windowsa 95 iz avgusta 1995. godine bez IE (znači bez FAT 32 i podrške velikim diskovima - prim. aut.).

„Microsoftovu” ponudu proizvođačima ministarstvo je videlo kao „sprdnju sa odlukama suda i ucenu” tipa „ili uzmi zastarelu verziju ili novu koja ne radi”. Uzvraća udarac i traži kažnjavanje zbog nepoštovanja sudske odluke. Ne odstupa se od zahteva za dnevnom kaznom od milion dolara.

Sudija deinstalira Explorer

(19. decembar) Na opšte iznenađenje, sudija Tomas Džekson preuzeo je stvar u svoje ruke i lično isprobao postupak „razdvajanja browsera i Windowsa”. Koristeći Add/Remove Programs opciju iz Control Panela on je „deaktivirao IE 3.02 za samo 90 sekundi”.

Međutim, „Microsoft” kaže da je ovim postupkom uklonjeno svega tri odsto kôda IE i da je tu više degradiran Windows nego IE, koji i dalje može poslužiti za pristup Internetu, ali da je sada postalo nejasno šta sud želi - prvo je naložio da se potpuno ukloni IE, tj. svi fajlovi, a sada ostavlja većinu funkcionalnosti IE. Kritikuje se „konfuzija koju stvaraju sudski organi koji svake nedelje traže nešto drugo”.

(13. januar) U nastavku suđenja počelo je da se zakuvava oko toga da li je „Microsoft” poštovao odluku suda ili ne. Dok ministarstvo kaže da nije, „Microsoftovi” advokati kažu da jeste jer su nudili prvobitnu verziju 95-tice bez IE-a. „Ako je sudija mislio da treba da obrišemo ikonu sa desktopa kao što je to on uradio, trebalo je da precizira na prethodnom saslušanju”.

Pobeda za kupce?

(23. januar) Nakon dosta prepucavanja i međusobnog optuživanja ministarstvo i „Microsoft” uspeli su konačno da dođu do dogovora. „Microsoft” se složio sa predlogom da dozvoli proizvođačima PC-ja da obrišu ikonu (shortcut) sa desktopa i još neke fajlove, ali da ostave sav preostali kôd IE na disku. Softverski gigant kaže da će uskoro obavestiti proizvođače o novim uslovima, ali tvrdi da se do sada niti jedan nije obratio sa takvim zahtevom. Takođe, ostaje nejasno kakav će uticaj ovaj dogovor imati na Windows 98, gde je browser još čvršće integrisan u sistem.

Ministarstvo ovakav razvoj događaja vidi kao pobedu za kupce, a „Microsoft” se i dalje drži mišljenja da vlada nema prava da određuje na koji će se način unapređivati programi.

U kompjuterskim krugovima i dalje postoji bojazan da će, i pored ovakvog dogovora, „Microsoft” zahvaljujući monopolu nad Windowsom više od drugih firmi imati otvorena vrata za prodaju softvera i sadržaja vezanih za Internet.

Slučaj se nastavlja.

Alexander SWANWICK