Pokušaćemo da vam u novoj rubrici predočimo prednosti igranja preko Interneta i da vam pomognemo u rešavanju tehničkih nedoumica

Mnogi su iskusili slabosti AI (Artificial Intelligence – veštačka inteligencija) koje se nalaze po raznim igrama. Nemaštovite i glupe AI retko kada su dostojni protivnici velikim igračkim „zverima”. Naravno, igra protiv drugog čoveka mnogo je zanimljivija od kasapljenja kompjutera, jer se ljudski protivnik nervira kada gubi. Da biste se okušali protiv živog protivnika, imate tri načina: modemsko povezivanje, lokalna mreža i, naravno, igranje preko Interneta. Prva solucija je interesantna, ali je broj igrača ograničen na dvoje. Za drugu varijantu treba vam ili bogati tata ili poznanik – noćni portir u nekoj velikoj firmi. No, za igranje preko Interneta potrebni su vam samo modem, priključak na Internet preko nekog brzog provajdera i malo strpljenja... dobro, malo više strpljenja ;-)

Minimalna konfiguracija za igranje preko Interneta varira od igre do igre, ali je neophodan minimum za akcione igre P/100 MHz, 16 MB RAM-a i modem od 28.800 bps. Ako niste srećni vlasnik ovakve mašine, onda dalje čitajte samo iz znatiželje, jer ćete moći da igrate samo šah, crne dame ili neku drugu ne tako zahtevnu igru. Relativno jaka konfiguracija potrebna je zato što se na vašem računaru istovremeno obavljaju tri programa: komunikacioni, program koji vas povezuje sa Game Serverom i sama igra. Danas većina igara za normalno funkcionisanje preko Interneta zahteva modem od 28.800, zbog velikog broja podataka koji se moraju preneti do udaljenog kompjutera.

Brzina odziva drugog kompjutera takođe je važna. Ako je vreme odziva (u daljem tekstu ping) veće od dozvoljenog, igra će početi da se koči, zastajkuje, ili će se prosto blokirati. Tu dolazimo do drugog bitnog detalja, vašeg Internet provajdera. On mora da podatke dobijene od vas šalje ka game serveru i prima njegov odgovor dovoljnom brzinom, kako se igra ne bi kočila. Za to su sposobni samo provajderi povezani na Internet preko optičkog kabla, a isključeni su oni koji koriste satelitski prenos. Naime, signal koji pošalje satelitski odašiljač iz Jugoslavije putuje prvo do satelita u orbiti, pa nazad na Zemlju i istim putem nazad, unoseći kašnjenje od oko 0.7 sekundi, što je za većinu igara neprihvatljivo. Za sada optičku vezu u Beogradu imaju EUnet, SCnet i delimično BeoTelNet, ali i neki drugi provajderi najavljuju početak korišćenja Telekomovih usluga.

Na Internetu operiše veliki broj firmi koje se bave pružanjem ovakvih usluga – KALI, Mplayer, Heath, Zone, GameStorm itd. Većina njih ne naplaćuje igranje sa drugim Internet korisnicima, jer se tako promoviše firma. Naplaćuje se samo učestvovanje na turnirima, popust pri kupovini igara, učestvovanje u nagradnim igrama i druge specijalne usluge. Jedini izuzetak od ovog pravila je KALI koji ima i drugačiji softver i politiku naplaćivanja. No, na Internetu se može naći veliki broj programa kojima se razbija ili onemogućava ugrađeni timer u KALI-jevom promocionom programu. Ostali online-gaming servisi zauzimaju mnogo liberalniji stav i daju svoje osnovne usluge besplatno.

Iako postoje kozmetičke razlike u izgledu programa za uspostavljanje komunikacije sa game serverom, princip je isti: izaberete u uvodnom meniju sajta igru koju želite da igrate; odatle idete u predsoblje (Hall), gde se dogovarate sa ljudima istih (krvoločnih) sklonosti; nakon toga ulazite u neku od soba (Room) ili je sami kreirate i – lansirate igru.

Naravno, pre svega ovoga morate da skinete program kojim se povezujete na Web stranu game servera (odlična ideja je da pročitate sve informacije koje nađete na strani, da biste se posle manje nervirali). Ako nude neka uputstva ili FAQ-ove, skinite i njih. Velika većina online gaming servisa podržava logovanje preko Web stranica. „Microsoftov” Zone do pre neki dan nije podržavao Netscape Communicator ali je to ispravljeno pre nekoliko nedelja (tako barem oni tvrde).

Po prvom startovanju nekog od programa koji ste skinuli sa dotičnih strana uslediće procedura: program kontaktira server i označi mu gde se nalazi u „cyber-prostoru” (Roadmap), odnosno gde je vaš kompjuter u odnosu na game server. Zatim game server proverava koliko je program koji imate nov i treba li skinuti neke patcheve (a verujte, uvek treba). Tek onda ćete moći da počnete svoju omiljenu zabavu, tabanje malih Amerikanaca. Naravno, i ovde postoji izuzetak a to je KALI, čiji je softver drugačiji od ostalih i izgledom podseća na Mirc, program za chatovanje. Ovde morate da sami navedete program na .EXE fajlove svojih igara. Dodatna povoljnost je što KALI ima mnogo servera, pa možete naći neki bliži našoj zemlji s kojim će veza biti brža.

Nemojte odustati pri prvim preprekama koje će se sigurno pojaviti. Neke od njih su spora veza, česta skidanja patcheva, utrošeno vreme da nekog nagovorite da igra sa vama (i to se dešava u početku). Takođe je važno izabrati online game provajdera koji ima dosta brzih i bliskih servera. U sledećim brojevima na ovim stranicama ćemo davati savete i pokušati da razbijemo neopravdane strahove od nepoznatih stvari. Većina procedura, kao što ćete i sami uvideti, uopšte nije tako komplikovana i zahteva samo malo znanja engleskog jezika i, naravno, dobre volje.

Aleksandar AŠKOVIĆ