Isak Asimov

Da ste pre samo desetak godina istrčali sa izjavom da ćemo 1998. godinu dočekati sa umreženim računarima u kućama i da ćemo komunicirati sa inostranstvom u multimedijalnom okruženju, proglasili bi vas za „blesavog klinca koji mnogo čita SF”. Tada su retki zaljubljenici u računare („Oj, Spektrume, čudna spravo, pozdravljam te zdravo, zdravo!”) obično bivali i veliki poklonici Klarka, Asimova, Hajnlajna...

U tom smislu, za jednog SF fana koji se računarima bavi od prvih osmobitaša, Mreža predstavlja stepenicu napred u pravcu očekivane budućnosti. Situacija u svetu je veoma slična našoj, tako da je i količina SF sadržaja na Webu impresivna.

Za početak, pomenimo najveće bardove:

Isak Asimov je pisac koji je utro put mnogim autorima posle njega i praktično obeležio celu jednu epohu SF-a. Njegovom životu i radu posvećeno je dosta stranica, a mi za početak izdvajamo www.clark.net/pub/edseiler/WWW/asimov_home_page.html i www3.hmc.edu/~afernand/content/asimov/asimov.html.

Ništa manje poznat je i Artur Klark, autor odgovoran za priču po kojoj je snimljen verovatno najbolji SF film svih vremena „Odiseja u svemiru 2001”. Klub njegovih ljubitelja nalazi se na adresi www.lsi.usp.br/~rbianchi/clarke/ACCIFC.Homepage.html.

Robert Hajnlajn, odgovoran za formu koju nazivamo „space-opera”, a domaćoj publici poznat po serijalu priča o svemirskim vojnicima (nedavno smo gledali istoimeni film), gost je velikog broja strana. Najčešća tema ovog kontroverznog autora je militarizam, a preporučujemo da počnete od adrese www.rjgeib.com/thoughts/athens/robert-heinlein.html. Ako vas zanima bibliografija autora može vam pomoći shell12.ba.best.com/~zzmaster/SF/heinlein_robert_a.html.

Vilijem Gibson je sigurno najuspešniji autor „cyberpunk” priča i romana. Jedna od mnogobrojnih strana posvećenih ocu Neuromancera je www-user.cibola.net/~michaela/gibson a tu se, sem uobičajenog sadržaja, mogu pronaći i brojni linkovi ka ostalim stranama.

Dž. R. R. Tolkin, najveće ime fantazijskih romana, autor je neponovljive sage o Hobitima i Prstenu. Njegov rad je inspirisao veliki broj ljudi, među kojima i brojne umetnike, tako da prvo pominjemo galeriju slika na adresi shire.ncsa.uiuc.edu/Tolkien. Nešto više o samom autoru i njegovom životu i delima naći ćete na gollum.usask.ca/tolkien.

O horor autorima, pre svega Stivenu Kingu i Klajvu Barkeru koji su zacrtali sadašnjost i budućnost horora u narednih nekoliko decenija, možete više saznati na home.sol.no/~cabinet.

Ni naši SF ljubitelji nisu sedeli skrštenih ruku. Na adresi www.rcub.bg.ac.yu/pravestv/sf nalazi se SF Arhiva Aleksandra Popovića u kojoj možete pronaći puno priča i romana, neke čak i prevedene na naš jezik.

Miljan S. MIROVIĆ