Od kako je kompjutera i kompjuterskiih podataka, njihovi vlasnici muku muče sa nedostatkom prostora na disku. Proizvođači diskova zgrnuše silne pare praveći što veće diskove, a programeri izginuše da naprave što bolji arhiver. Šalu na stranu, manjak prostora uvek predstavlja ozbiljan problem. Do sada je Rar bio neprikosnoven među arhiverima po pitanju stepena kompresije, ali pošto je očajno spor, mnogi i dalje koriste Zip ili Arj koji su daleko brži, a ne pakuju mnogo lošije. Međutim, ne tako davno na scenu je stupio novi arhiver koji je odmah zasenio konkurenciju. U pitanju je WinAce, koji ima sve predispozicije da postane omiljen u narodu, jer je jednostavan, brz, a pritom i odlično pakuje.

WinAce se trudi da bude što više korisnički nastrojen i omogući što lakše manipulisanje sa arhivama. Vidi se to na svakom koraku, počev od lepo dizajniranih prozora, do gomile opcija kojima se podešava sve i svašta. Interfejs mu je sličan Winzipu, ali je za nijansu bolji jer se pomoću njega možete kretati po direktorijumu ili arhivi kao u Exploreru. Rad sa arhivama je time pojednostavljen, a kao svaki kulturan arhiver ugradiće svoje opcije i u pop-up meni pa se arhiviranje bukvalno svodi na desni klik mišem.

Skoro u svim slučajevima, bilo da se radi o tekstualnim, grafičkim ili programskim datotekama, WinAce ima bolji stepen kompresije od svih poznatih arhivera. Ponekad jedino Rar postiže približan rezultat, ali je pritom višestruko sporiji. Njegov algoritam naročito dolazi do izražaja kod pakovanja arhiva sa mnogo fajlova, gde je i razlika u kompresiji najveća. Pravio je 10, 15, pa u pojedinim slučajevima i do 40 odsto kraće arhive od Zipa. Tu prednost uglavnom postiže spajanjem malih fajlova u jednu celinu koja se bolje kompresuje, ali je to isto tako i mana, jer kada vam iz velike arhive zatreba pojedinačni fajl, može potrajati dok ga pronađe.

Sve ovo, naravno, odnosi se na maksimalan stepen kompresije, dok ni pri normalnom ne zaostaje mnogo, kada je skoro dvostruko brži. Generalno, kada je brzina u pitanju, od Zipa je sporiji dva puta, ali dosta brži od Rara, a u svemu je najbitnije da je raspakivanje veoma brzo. Još jedna važna osobina je i sigurnost pakovanih podataka. WinAce može da ubaci u arhivu dodatne informacije (recovery fields), koje neznatno povećavaju dužinu, a omogućavaju popravku u slučaju oštećenja. Podržane su i deljene i samoraspakujuće arhive, a tu su i opcije za optimizaciju i automatsku proveru arhiva od virusa.

To nije sve. Pored Ace algoritma koji je osnovni, WinAce raspakuje i Zip, GZip, Arj, Lha, Rar, Tar i Cab fajlove, a može da pakuje i u Zip, Lha i Cab formatima i to interno, lišavajući vas tako potrebe za upotrebom nekoliko arhivera. Program je još u test-fazi, pa neke opcije nisu dostupne, a može se desiti i da ponekad „pukne”. No, kad se sve uzme u obzir, WinAce je za klasu ispred ostalih arhivera i jedva čekamo finalnu verziju, a dotle ćemo se poslužiti ovom, koju možete naći na www.winace.com/english/index.html.

Dejan STEPANOVIĆ