Retko koji žanr igara ima tako mnogo naslova kao žanr 3D akcija (sem možda Barbi Ridding Club), pa je naizgled teško iz tog mnoštva izabrati najbolje. „id Software” i njihova ostvarenja Quake I i II pokazali su se tako superiornim, da je to bilo pravo čudo. U vreme Quake II manije, Unreal je najavljivan kao „ubica”, „onaj koji ruši granice”, „Omen svih 3D akcija” itd. I pored prekrasne grafike (koja i današnje mašine tera da štucaju kada je prikazuju) igra je finansijski propala zbog očajno optimizovanog multiplayer koda. Polovičan finansijski uspeh doneo je razne Mission Packove, drugi nastavak je u izradi, a multiplayer-only verzija Unreal Tournament samo što nije izašla.

Za razliku od bolešljivog prethodnika, pred nama je igra koja bukvalno nema zamerku. Njen direktni takmac Quake III sada deluje jadno. Iako nije fer porediti demo već gotove igre sa test verzijom programa (nije čak ni beta) moramo zaključiti da „id” ima dug put pred sobom ako želi da nadmaši Unreal Tournament. Grafički, igra nema zamerke. Nivoi su prostrani, locirani po raznim satelitima (sa planetama u daljini), napuštenim halama, depoima i drugim klasičnim mestima za obračun do smrti. I zvučni efekti su fantastični. Botovi (kompjuterski vođeni borci) komentarišu i provociraju, grobni glas obaveštava sve protivnike o vašim podvizima (dvostruko ubistvo, ubistvo u nizu, prvi frag u meču...).

Sve navedeno doprinosi izuzetnoj atmosferi koja vas tera da „fragujete” što više protivnika ne biste li ponovo čuli „Killing Sprey”. Iako su grafika i zvuk bitan deo 3D akcionih igara, oružja su ono što odvaja odličnu od prosečne igre. Unreal Tournament poseduje uglavnom već viđena oružja, ali u novom ruhu: svako oružje ima dva moda, primarni i sekundarni. Svaki mod ima svoje prednosti i mane. Raketni bacač (koji je u ovakvim igrama neophodan) ispaljuje pojedinačne rakete – više njih ako duže držite „fire” taster – ili ih lobuje na protivnika kao minobacač. To omogućuje različite stilove igranja (samo zamislite šest raketa kako istovremeno lete prema vama). Unreal Tournament poseduje sve standardne modove (Deathmatch, CTF) i poneki novi (Instant Gib, Last Man Standing, Assault).

Najveća mana prethodnika, lag (kašnjenje), ovde je smanjena na minimum. Iako serveri u Evropi imaju ping oko 450-600 ms, što je na granici podnošljivog, nikada nisam osetio lag niti bio diskonektovan. Sve opcije su integrisane u sistem menija, olakšavajući prosečnom korisniku snalaženje sa konfigurisanjem igre. Demo ove igre može se preuzeti sa adrese www.unrealtournament.net.

Aleksandar AŠKOVIĆ