Info 99, Sarajevo

Poznati univerzalni centar „Skenderija” u Sarajevu i ove godine bio je domaćin sajma informatike

Specijalno za „Svet kompjutera”

Sa sajma u Sarajevu

Prošle godine u „Skenderiji” održan je sajam „Didacta” na kome su ipak većinu predstavljale računarske firme, a ove godine, od 5. do 8. oktobra istovremeno su održana četiri sajma: „Info”, „Educa”, „Intergrafika” i „Photo-kino-audio-hi-fi”, sve u istoj dvorani. No, ulazak u dvoranu bio je tipični déjŕ vu (već viđeno). Raspored izlagača i izgled štandova na prvi pogled bio je gotovo identičan prošlogodišnjoj „Didacti”.

Većinu prostora imao je sajam „Info”. Pod tim imenom sajam je održan 1997. godine, a računa se da je ovo osamnaesti Međunarodni sajam informacijske tehnologije.

Kako je uobičajeno, velike svjetske firme nastupaju preko lokalnih dilera. Tako je IBM bio predstavljen preko firmi BBS i „Optima”, pri čemu je ova druga zastupala i „Olivetti” (koji je uglavnom izlagao računarske kase). „Hewlett-Packard” je ove godine imao dva zastupnika, „Whitefield” i NTCHS, oba sa dosta velikim štandovima.

Nas, naviknute na takav način predstavljanja, prilično je iznenadio direktni nastup švedskog „Ericssona” koji je izložio svoja dostignuća iz oblasti telefonije i komunikacija. (Naravno, ova firma ima svoj odjel i u BiH.)

Svog dilera u BiH „Microsoft” ima u firmi „Acord”, koja organizuje ispite za MCP certifikate. U središtu njihovog štanda bila je prava mala prezentaciona dvorana, a od MS proizvoda težište propagande stavili su na Office 2000.

Ima li išta neuobičajeno na ovom sajmu? Mogao bih spomenuti dvije stvari. Na „Recosovom” štandu mogli su se vidjeti kolor laserski štampač Epson EPL-C8000 i štampač za CD-ove CD Printer 2000. Druga neuobičajena stvar bila je na „Alphinom” štandu – „Najjači računar na sajmu”, tj. četiri računara s DEC Alpha 533 MHz procesorima povezana u klaster, a pod kontrolom RedHat Linuxa 5.0. Kako je ova konfiguracija skalabilna, uskoro će biti moguće imati vlastite superkompjutere ne obazirući se na američki limit za izvoz vrhunske tehnologije.

Pošto smo, ipak, robovi „wintel” tehnologije, za najbolji računar sajma nije izabran najjači, nego „Logosoftova” konfiguracija sa Pentiumom III na 600 MHz, Toshiba DVD-om na kome se testno vrtio Windows 2000.

I Republika Srpska imala je svog predstavnika na sajmu. To je o banjalučkom „Abacusu” koji je izlagao „Brotherove” štampače obezbjedivši ugodan sajamski popust.

Najljepše uređen štand (za moj ukus) imao je „PC Kids” koji zastupa „Compaq”, a takođe izlaže i hubove. Najglomaznija sprava je A0 ploter na štandu „B-koncepta”, vodeće sarajevske DTP firme.

Ko je putovao avionom za Sarajevo ili iz njega nije mogao da se ne iznenadi na aerodromu, koji je sada daleko opterećeniji nego prije rata, ali nema nikakav displej koji bi pokazivao vrijeme polaska aviona! „Printex”, koji inače zastupa i DTK, izložio je „Hantonex” multimedijalni monitor na kome prikazuje vrijeme polijetanja aviona. Valjda će se to konačno postaviti i u aerodromsku zgradu!

Formirana je nova firma „Sysco” koja, pogađate, zastupa firmu „Cisco” i izložila je ruter iz nove serije 700 pogodne za priključenje na Internet preko ISDN-a.

Nekadašnji giganti „Unis” i „Energoinvest”, predstavljeni su „Unidatom”, odnosno ENEL-om i „Energokomercom”. Na „Unidatinom” štandu mogli su se vidjeti NCR serveri i radne stanice, a ENEL je izložio BEST UPS-ove i akumulatore. UPS-ova iz vlastite proizvodnje izgleda da više nema.

„Sedma sila” je takođe imala svoje štandove. RTV „Studio 99” nastupao je na „Printexovom” štandu sa lijepim projekcionim panelima, a i TV mreža OBN takođe je imala svoj (rekao bih prazan) štand. Glavni pokrovitelj sajma bio je sarajevski informatički časopis „Info” koji je u poslednjih nekoliko brojeva izuzetno napredovao, pa sada izlazi i sa CD ROM-om. Inače, pored ovog vodećeg informatičkog časopisa iz Federacije BiH, u Republici Srpskoj je pokrenut časopis „Boot”.

„Educa” je sajam knjiga i učila. Kao i na „Didacti”, u ovom dijelu sajma dominirali su „Šahinpašić” i „Svjetlost”. Na štandu „Šahinpašića” mogla se naći bogata informatička literatura iz cijelog svijeta, a od domaćih izdanja dominirao je najnoviji bosanski prijevod Šeherzadine „Hiljadu i jedne noći”, predstavljene i na frankfurtskom sajmu. „Svjetlost” je uglavnom izlagao pisaće mašine, kalkulatore, diskete i prazne CD-ove.

Na sajmu „Educa” bila su i tri beogradska izlagača, „Mikro knjiga”, „Encyclopedia Britanica” i „Privredni pregled”. Razmjerno niske cijene „Mikro knjige” bile su privlačne mnogima. Iz Zagreba je došla „Školska knjiga”, a iz Ljubljane „Vega” sa grafoskopima i mikroskopima. „Herceg-tisak” i „Papirus” iz Širokog Brijega izlagali su školski pribor.

Na sajmu „Intergrafika” (grafičke industrije i industrije papira) dominirao je zagrebački „General Grafik” sa fotokopirnim uređajima i automatskim foto-laboratorijama.

Od ova četiri sajma najsmješniji je bio sajam ambicioznog naziva „Foto-kino-audio-hi-fi” sa jednim jedinim izlagačem – austrijskom „Agfom” koja je prikazala na omanjem štandu izbor svojih fotografskih filmova. Zašto su ga uopšte i organizovali pod posebnim imenom, teško je reći. Možda se nešto više planira idućih godina.

Globalna ocjena o sarajevskom sajmu? Obim u odnosu na prošlu godinu, kako sam i predvidio, nije porastao. Čak su neke firme s velikim prošlogodišnjim štandovima odustale. Spektakularnih stvari bilo je malo, ali to je karakteristika računarskih tehnologija poslednjih pet godina. S druge strane, sajam je postao internacionalan (bilo je prijavljenih izlagača čak iz Bangladeša), a oprema i knjige lakše nabavljivi na samom sajmu.

Samir RIBIĆ