Utisci sa prvog domaćeg Linux sajma više su nego povoljni

U Domu Omladine 16. XII 1999. svečano je otvoren prvi Linux Fest u Beogradu (www.linuxfest.org.yu). Prepuna svečana sala govorila je o interesovanju za alternativni operativni sistem. Ideja manifestacije bila je da prikaže Linux u punom svetlu. U svetu se Linux nameće kao dobro i jeftino rešenje na mnogim poljima, posebno za Internet, dok kod nas običnim korisnicima predstavlja pravu egzotiku.

Iako je u sali bilo prilično malo prostora, ipak je stalo mnogo toga. Boox (www.boox.co.yu) iz Kragujevca predstavio je diskless mašine koji su operativni sistem „povlačile” sa servera, što značajno smanjuje cenu mreže, a opet je upotrebljivost na visokom nivou. Bila je tu i Sun Sparc stanica koja je preko EUneta bila povezana na Internet. Na ostalim računarima u sali vrtele su se najrazličitije demonstracije moći operativnog sistema. Značajno mesto zauzela je firma Info Home (www.infohome.co.yu) koja je jugoslovenski zastupnik SUSE distribucije Linuxa. Prema najavama, još nekoliko bi distribucija trebalo da dobije zastupnike za našu zemlju.

Velike simpatije izazvao je i Matematički fakulet Univerziteta u Beogradu koji je Linux izabrao za zvaničnu platformu na kojoj se studenti obučavaju, posebno kada je u pitanju programiranje.

Oni koji još nisu imali priliku da se sretnu sa Linux distribucijama organizatori su napravili kompilaciju Slackware i Red Hat distribucije po veoma pristupačnoj ceni. Na štandovima su se mogle videti i majice sa pingvinom Tux – zvaničnom maskotom Linuxa.

Sajamski deo LinuxFESTa podeljen je u nekoliko celina: Linux@Work, Linux@Home, Linux@School, Linux@Art. Teme na predavanjima varirale su od krajnje početničkih do krajnje profesionalnih. Stiče se utisak da su organizatori želeli da za relativno kratko vreme pretresu značajan broj aspekata upotrebe ovog operativnog sistema.

Na samoj manifestaciji nekoliko sati odvojeno je i za InstallFEST: za sve one sa nedostatkom hrabrosti za upuštanje u instalaciju organizatori su bili tu da obave instalaciju na donesenim računarima.

Na Festu je moglo da se sazna i o prilično ambicioznim projektima, kao što je recimo prevođenje KDE-a: cilj je prevesti sve Linux HOWTO dokumente na srpski jezik. Radi se o nužnoj dokumentaciji za početnike, a neke već prevedene strane mogu se preuzeti sa www.kde.org.yu. Momci okupljeni u Serbian Translation Team (STT), pod vođstvom Veselina Mijuškovića, takođe se bave lokalizacijom (prevođenjem). Cilj im je da izvrše lokalizaciju GNU programa, prilagođavajući ih tako srpskom jeziku. Radi se o potpunoj lokalizaciji kako interfejsa prema korisnicima, tako i pomoćnih fajlova. Globalni projekat počela je organizacija Free Software Foundation, pod nazivom „GNU Translation Project” (GTP), a STT je zadužen za lokalizaciju na srpski jezik.

Pored lokalizacija, moglo se preuzeti i kompletno rešenje za srpsku tastaturu i naša slova pod Linux sistemom, što čini ovaj paket konkretno upotrebljivim.

Microsoft je na tržištu operativnih sistema neprikosnoven, Linux je ozbiljan konkurent, ne samo u kućnim, već i u poslovnim okruženjima. Naročito kad se uključi i pitanje licence (plaćanja softvera). O Linuxu ćemo tek pričati, ovo je tek početak, a ova manifestacije je dokaz da smo, što se informatičkog inženjeringa tiče, u korak sa svetskim tržištem.

Damjan PELEMIŠ