Četiri godine Interneta u Jugoslaviji

Ovo pitanje se u posledne vreme često čuje, a odgovor je uglavnom potvrdan. Da li vi spadate u kategoriju zadovoljnih korisnika?

Već pune četiri godine Internet paketi putuju našim krajevima. Jubilej se navršava 27. februara i smatramo da je ovo pogodan trenutak za analizu svega što je do sada urađeno, ali još više na osvrt ka novim tehnologijama koje mogu da u potpunosti izmene našu sliku o „Velikoj mreži” i to uz ulaganje relativno malih novčanih sredstava.

Minuli rad

Kod nas je Internet započeo sa satelitskim linkom od samo 64 Kbit/s, a kada se nekoliko meseci kasnije komercijalizovao, već smo pričali o megabitima u sekundi. Od tada se promenilo dosta po pitanju linkova. Provajderi su povećavali kapacitete svojih veza prema inostranstvu, menjali nadprovajdere, sa satelitskih prelazili na zemaljske linkove... Danas se ukupan kapacitet veza Internet provajdera ka inostranstvu procenjuje na preko 20 Mbit/s.

Zajedno sa provajderima rastao je i broj korisnika. Zbog toga se razvila i razgranata mreža podprovajdera po celoj zemlji. Danas skoro u svakom većem gradu postoje bar dva provajdera koja nude pristup Internetu uz lokalni telefonski poziv.

Došli smo do najproblematičnije tačke u Internet komunikaciji, tačnije, do mesta gde krajnji korisnici preuzimaju Internet paketiće – telefona. U početku, kada je bilo malo digitalnih centrala, čak i najveći provajderi imali su problema da dobiju potreban broj pristupnih telefonskih linija. Međutim, povećanjem broja digitalnih centrala taj problem je rešen tako što su provajderi počeli da dobijaju primarne ISDN priključke kapaciteta 30 linija koji podržavaju, naravno, i ISDN pristup. Danas uglavnom više nije problem naći provajdera kome se uvek može pristupiti već prvim pozivom, sem možda u vreme večernjeg špica. Mnogo je veći problem naći takvog provajdera koji je pored toga još i jeftin...

Međutim, uvođenjem novih pristupnih linija problemi korisnika nisu rešeni u potpunosti. Oni srećnici čiji se telefonski brojevi nalaze na digitalnim centralama uglavnom nisu imali nikakvih zamerki na proces uspostavljanja i stabilnost veze. Ali većina korisnika koji se još uvek nalaze na starim analognim centralama i dalje se susreće sa raznim problemima pri uspostavljanju veze, dolazi do prekida ili je prenos podataka otežan usled smetnji na liniji. Zbog svega toga kupac novog modema često izmeni i nekoliko različitih modela dok ne nađe neki koji se slaže sa njegovom centralom (problem naročito izražen kod softverskih modema).

Kako će (uskoro) biti

Jedini način da se prevaziđu pomenuti problemi jeste promena centrale, a to najveći broj korisnika telefonskih priključaka nije u mogućnosti. Međutim, na nekim lokacijama gde na digitalnim centralama nema slobodnih brojeva postoji određeni broj neiskorišćenih baznih IDSN priključaka, a znajući praksu da se digitalne centrale fizički nalaze u neposrednoj blizini starih analognih postoji mogućnost da se, uz doplatu manju od 6.000 dinara, zameni analogna linija za digitalni ISDN priključak koji će vam omogućiti savršenu vezu i brzinu od čak 128 Kbit/s (uz odgovarajući ISDN adapter za vaš računar). Pored toga, možda najvažnija stvar za mnoge korisnike – dok ste na Internetu telefon vam neće nikada biti zauzet. Vaši ukućani će vas ponovo voleti i neće se mrštiti na pominjanje Interneta. Ako želite potpuno novu ISDN liniju, to zadovoljsto će vas koštati ispod 10.000 dinara, dok su obe pomenute cifre nešto veće ako je u pitanju pravno lice.

Naravno, ako imate para za ISDN priključak (pod uslovom da imate i tehničkih mogućnosti), onda sigurno nećete praviti pitanje što je ISDN pristup provajderima nešto skuplji. Uostalom, dok se i kod nas ne pojavi ADSL pristup ISDN, kao najbrži način da povremeno pristupate Internetu, mora malo više da košta. Ako želite više od toga, rešenje je iznajmljena linija.

Brzina u etru

Iznajmljene linije zbog svoje cene obično uzimaju malo veće firme, ali ni one nisu zadovoljne jer postoji mesečni limit i za svako prekoračenje plaćaju se penali u zavisnosti od količine podataka prenete iznad ugovorenog limita.

Sličan problem je i sa DirecPC asimetričnim sistemom o kome smo svojevremeno pisali. Dok za uplink koristite modem i vašeg provajdera, downlink ide preko satelita i vaše satelitske antene. Cena eksploatacije ovog sistema, u vreme kada smo ga testirali, nije omogućavala pojedincu da ga rentabilno koristi, a penali za prekoračenje prenete količine podataka bili su veoma visoki.

Međutim, nedavno se na našem tržištu pojavio sličan sistem jednog evropskog satelitskog provajdera koji uz zavidne tehničke parametre ne nameće nikakvo ograničenje u količini prenetih podataka. Cena celog sistema sa satelitskom antenom i jednogodišnjom pretplatom košta koliko prosečan računar. Zapravo, mesečna pretplata iznosi 40 bodova i ukoliko iole ozbiljnije želite da koristite sistem, mesečno ćete provajderu plaćati više (pa čak i za flate rate pristup) i za telefonski račun.

Da li je pomenuti sistem preko satelita „Astra” pouzdan i da li uopšte funkcioniše kao što se priča? O tome govori podatak da ga je nekoliko provajdera uzelo za svoje potrebe formiravši nove proxy servere u želji za uštedom (obavestite se da li je vaš provajder možda nedavno uveo novi proxy server, mada se stvar može izvesti i transparentno za korisnika) jer su i oni limitirani količinom prenetih podataka ka svom inostranom ili domaćem nadprovajderu.

Što se tiče brzine prenosa podataka ovim sistemom, ona je u proseku nešto ispod pola Mbit/s, a uz optimizaciju IP paketa može znatno porasti, čak do 1 Mbit/s. S obzirom da je u našoj redakciji instaliran jedan ovakav sistem, možemo se pohvaliti transferom od 1,6 Mbit/s, koliko smo dobili u jednom piku. No i uz uobičajenu brzinu, dnevno se skidaju velike količine podataka (često i preko 1-2 GB), tako da će se uskoro postaviti pitanje koliko zaista košta sistem kada se uračunaju novi hard diskovi većeg kapaciteta i svi snimljeni CD-ovi sa sadržajem skinutim sa Mreže. Sada nam više nije problem da skinemo najnoviji demo neke igre od 100 do 200 MB. U to će se ljubitelji igara uveriti već u ovom broju. Prema nekim informacijama iz malo većih firmi koje imaju iznajmljenu vezu prema provajderu i ovaj satelitski sistem, za mesec-dva im se sve u potpunosti isplatilo, zbog uštede na penalima za prekoračenje prenetih podataka.

U čemu je budućnost? U zemaljskim linkovima ili satelitskim antenama? Odgovor je kao i uvek: satelitske komunikacije su za siromašne i slabo razvijene, dok bogati koriste zemaljske linkove. Da li mi imamo para i za satelitske veze? Danas je idealno imati ISDN za uplink i satelitsku antenu za downlink, a koliko korisnika to može sebi da priušti? Firme koje uspešno posluju, uradiće to kao od šale. A pojedinci? Bogatiji pojedinci će se snaći a ostali će verovatno sačekati bolja vremena uz svoj analogni modem.

Uostalom, cena modemskog pristupa stalno pada. Prošle godine je sat vremena pristupa koštao oko jednog boda, a sada se može naći upola jeftinije, noću i vikendom još jeftinije.

Dušan DINGARAC