Sony PlayStation 2

Sony PlayStation 2

Kada je „Sony Computer Inc.” 13. septembra 1999. godine objavio tehničke detalje nove konzole „inventivnog” imena – Playstation 2, u igračkoj populaciji su strasti dobrano uzavrele. Verni poklonici „Sonyjeve” prve konzole su neko vreme pre ove najave čežnjivo gledali sveže naslove na modernim AGP karticama, pa je za njih najava konzole Playstation 2 bilo pravo osveženje. Ovu najavu pratila je i gomila drugih pikanterija kakve su recimo: 2 USB porta, dva kontrolerska porta, memorijska kartica od 8 MB, optički digitalni izlaz, DVD-ROM i još mnogo toga. Jedini problem bio je kako sačekati 4. mart 2000. za kada je zakazana promocija u Japanu.

Od promocije je prošlo dosta vremena, pojavili su se i prvi Playstation 2 naslovi, pa se konačno konzola pojavila i u Beogradu. Na prvi pogled, Sony je ispunio dobar deo obećanja: „Emotion Engine” – 128-bitni CPU ugrađen u novu konzolu je bar za sada potpuno odgovorio zahtevima koji su pred njega postavljeni. Sistemski takt je 294 MHz, čime je „Emocionalni motor” oslobođen sporosti memorije i ostalih periferija. Daleko od toga da je ugrađenih 32 MB direct RDRAM-a sporo. Ova memorija radi na taktu od čitavih 147 MHz i slobodno možemo reći da ni na PC-u nismo videli ništa brže, računajući i najnoviju generaciju mašina. S obzirom da Playstation 2 ima tzv. posvećen (dedicated) operativni sistem, 32 MB je više nego dovoljno za bogate teksture i izvanredan zvuk koji karakterišu ovu konzolu. Grafika je poverena „Graphics Synthesizer” setu kome pomaže i 4 MB cache VRAM memorije. Može se učiniti da to i nije bogzna koliko, ali je u stvari sasvim dovoljno za potpuno glatku animaciju sa velikim brojem poligona. Tim pre što se ova memorija, izgleda, koristi samo kao frame buffer (eventualni double buffering), a ne za čuvanje tekstura i geometrije.

Ugrađeni DVD-ROM je 4-brzinac, dok se čitanje CD-ova vrši brzinom od 24x. Audio CD-ovi su reprodukovani bez ikakvih problema uz funkcionalan, ali ne prebogat interfejs. Zvuk je odličan, a za reprodukciju je zadužen odlični SPU2 sa hardverskih 48 glasova (što može biti i znatno više, umeša li se softver). SPU2 raspolaže sa 2 MB sound memorije, što desinhronizaciju čini gotovo nemogućom.

Konačno pogledajmo šta se dobija sa ovom mašinerijom. Ako je suditi po dva naslova koji smo probali, grafika je fantastično brza i bogata. Frame rate je „zakucan” daleko iznad 30 fps-a bez obzira na kompleksnost scene koju gledate. Ako je ikako moguće, preporučujemo da ovu konzolu priključite na video-ulaz i da samo u krajnjoj nuždi posegnete za RF kablom. Razlog je daleko bolji kvalitet slike na TV-u preko video ulaza, što se i moglo očekivati. Međutim slika preko antenskog priključka je dosta ispod očekivanog nivoa, pa ovo jednostavno nismo mogli da preskočimo.

Iako nas je konzola oduševila svojim performansama, mora se reći da se „Sony” nije proslavio dizajnom. Playstation 2 pre liči na neki stabilizator napona koji se mogao naći pored TV prijemnika domaće industrije od pre nekih 20-tak godina, nego na modernu konzolu koja će ući u 21. vek. Sa prednje strane se nalaze priključci za Dual Shock 2 kontrolere (koji su sada poptuno analogni), USB portovi, kao i kriptični S400 port. Naravno, treba napomenuti da smo probali japansku verziju konzole, a šta će biti sa evropskom verzijom ostaje da se vidi.

Treba još napomenuti da će do pojave čipova za čitanje kopija igara korisnici ove konzole biti „osuđeni” isključivo na originalne CD-ove. Što se reprodukcije DVD filmova tiče, nismo uspeli da pronađemo film iz odgovarajuće zone, tako da vam direktna iskustva ne možemo preneti. Ipak, po uvodnim prerenderovanim scenama iz igara i MPEG2 filmu na demo CD-u, sasvim sigurno ne treba očekivati nikakve probleme. Kad smo kod gledanja filmova, treba reći da prikaz može biti 16:9 i da je dosta ugodan, ali to ipak ne pokriva celo video područje. Možda je to ipak preveliki zahtev za „najbolju igračku na svetu”, koja pored svih svojih igračkih kvaliteta, zamenjuje DVD video i CD audio plejer. Možda stvarno nije fer u ovom slučaju tražiti „dlaku u jajetu”. Ostaje nam da se nadamo da će Playstation 2 pošteno „natrljati nos” Microsoft X-Box-u, samim tim što Gejtsova super-igračka u startu kasni nekoliko vrlo bitnih meseci. Ova konzola ima snage za takav poduhvat. Zlurado, jedva čekamo taj sukob i, naravno, osetniji pad cena kao njegov rezultat!

Stevan JOSIMOVIĆ, Igor MILANKOVIĆ