Internet razglednica iz Niša

Klinac od desetak godina ulazi u ovdašnji Internet klub i tajanstveno izjavljuje: „Pronašao sam Bankerov IP! (niški lokalni provajder – prim.aut.) Idem da ga oborim!”

Evidentan porast kriminala na Internetu u našoj zemlji i nedovoljna obučenost u njegovom suzbijanju doveli su do javnog pokretanja ove teme, te je 7. i 8. juna u organizaciji Univerziteta u Nišu i Regionalne privredne komore na Fakultetu zaštite na radu održan seminar sa ovom tematikom. Program seminara obuhvatao je četiri aspekta koji prožimaju ovu temu, a bavila su se tehničko-organizacionim pitanjima zaštite, pravnom regulativom, ekonomijom na Internetu i zaštitom i upravljanjem rizikom. Pažljivo odabrana predavanja veoma kvalitetnih predavača dala su prave informacije o tome kako i šta raditi sa kriminalom na Internetu. Po prvi put, može se reći, javno su predstavljena i iskustva provajdera. Opšti utisak po završetku skupa jeste da je započeta kampanja protiv hakera i hakerskih organizacija.

Prazne reči ili...

Jedan od inicijatora ovog skupa niški provajder CentNet imao je gorke razloge za učestvovanje u tehničkoj organizaciji ovog skupa. Naime, na jednom od američkih sajtova početkom ove godine postavljena je strana sa „login” i „password” podacima CentNetovih korisnika. To je bio pravi mali „raj”, pa je otpočela krađa sati: neobaveštene su „skratili” čak i po 50 sati. Ko je tu izgubio? Provajder, naravno, jer je to oteralo dosta korisnika, koji su se priključili preko drugih provajdera, a naravno i sami korisnici. Šta raditi? Po prvi put u Jugoslaviji ovaj provajder je pokrenuo devet krivičnih prijava protiv pojedinaca krajem maja u Okružnom javnom tužilaštvu u Nišu. Ovo je imalo dosta odjeka među hakerima, a reakcije su bile različite – od zbunjenosti do pretnji.

Po kom zakonu ???

Kao što smo pisali ranije, nacrt krivičnog zakona koji jedini obuhvata ovakvu vrstu kriminala bio je predstavljen još 1998. godine. Do njegovog usvajanja do danas nije došlo, ali se po najavama koje su se čule na skupu to očekuje ovog leta, a stupanje na snagu će uslediti početkom 2001. godine. Da li su do tada hakeri sigurni da vršljaju po Internetu? Izgleda da ne. Zbog činjenice da su takve kriminalne radnje kod nas u velikom porastu, omogućeno je da se hakeri osude prema dosadašnjim zakonima do stupanja na snagu novog krivičnog zakona, uz veštačenje kompjuterskih stručnjaka i prihvatanje određenih fajlova (log-fajlova, na primer) kao materijalnih dokaza. Moguće je pozvati se, u nekim slučajevima, i na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji važi od 1998. godine i obuhvata zaštitu prava građana na privatnost.

Međutim, tu nastaju problemi. Ako imate za dokaz neki falsifikovan rukopis, postoje tehnike da se to dokaže. Ali, da li postoje metodi za otkrivanje falsifikovanog fajla? Drugi problem, naizgled bezazlen, jeste kompjuterska neobrazovanost sudija, advokata i pripadnika MUP-a, čime se dovodi u pitanje njihovo razumevanje slučajeva. Ovi problemi nemaju veze sa kvalitetom zakona, tako da samo usvajanje novog krivičnog zakona ne znači puno. Moramo biti svesni činjenice da ova vrsta kriminala postoji u mnogim zemljama, u nekim mnogo pre nas, a da nisu uspele da ga reše u potpunosti. U prilog tome ide i osnovna osobina Interneta – globalan pristup, koji ne poznaje granice, pa kriminalne radnje na našim sajtovima uopšte ne mora prouzrokovati kriminalac iz naše zemlje. Ne treba se, dakle, zavaravati da će se savršenim zakonom pobediti kriminal, ali su ozbiljni udarci mogući uz pravi pristup.

Asocijacija provajdera

Da bi pristup bio „pravi”, treba počistiti prvo ispred svog dvorišta. Tako je jedna od tačaka seminara bila inicijativa za stvaranje asocijacije provajdera na nivou Jugoslavije. Ona ima za cilj da oformi globalni kodeks za ponašanje korisnika Internet usluga, s jedne strane, i provajdera, s druge strane, čime bi se pružila bolja zaštita svih na Internetu. Saglasnost za formiranje ove asocijacije dali su skoro svi niški provajderi, kao i nekoliko provajdera iz drugih mesta, a podršku i saradnju ponudili su i predstavnici Akademske mreže i „Telekoma”. Konkretne akcije oko ove asocijacije tek se očekuju.

„Internet ulica”

Obično se o hakerima koji provaljuju u velike sisteme priča da su to bubuljičavi klinci, koji se na taj način dokazuju. To je psihološki profil koji se čuo i na seminaru, proširen motivima iz našeg društva. S druge strane, svima su poznate akcije za suzbijanje nedoličnih sadržaja na Internetu. O čemu se ovde radi? Ovo nas podseća na priče o „ulici”, još bolje na izraz „Njega je odgajila ulica”. Ako već posmatramo Internet kao ulicu, na kojoj se mogu naći nedolični i razni drugi štetni sadržaji (kao i u svakoj trafici), jedno od rešenja da klinac iz destrukcije krene u nešto korisno nalazi se – u školi. Naše školstvo trebalo bi da upozna mlade ljude sa pravim vrednostima Interneta, ali i sa postojanjem kriminala i načinima odbrane od mrežnih siledžija, i to istim onakvim sredstvima kakvim se deca pripremaju za „ulicu”. Pitanje školstva i obrazovanja mladih naraštaja prožimalo je skoro sva predavanja, ali bi konkretna inicijativa sigurno smanjila broj onih koji hakerišu.

Dušan STOJIČEVIĆ