Dvodimenzionalni post-rendering efekti

Gledajući razne animacije velikih majstora video-efekata, često se zapitamo kako li su sve to napravili. Talenat, godine iskustva, specijalizovan hardver i skupi programi neki su od odgovora na to. Međutim, razvili su se i rendering programi za kućne računare, pa više nije nikakav problem da i prosečan korisnik napravi dobru animaciju. No, da bi ona izgledala realno nije dovoljno samo napraviti 3D scenu, već su potrebni i dodatni efekti koji simuliraju realni svet, poput odbljesaka, magle itd, a naročito je teško napraviti amorfne strukture kao što su vodoskok, dim i slično. Naravno, svi vodeći render-paketi umeju da rade sa partiklima (česticama) u sceni (koji, uzgred, nemilice troše vreme i resurse računara). Postoji li neki drugi, lakši način da se sve to ostvari? Možda je Illusion odgovor na to pitanje.

Princip rada programa zasniva se na post-renderingu, što znači da dodaje efekte kada je rendering već gotov. Da bismo shvatili kako to funkcioniše zamislimo da treba napraviti raketu koja leti preko brda. Raketu i brdo nije teško napraviti, ali da bi scena izgledala uverljivo, iz motora rakete treba da se vijori dim.

Umesto da koristimo neki plug-in za pravljenje dima i komplikujemo stvar, sličan efekat možemo dobiti i tako što ćemo renderovati raketu bez dima (što je brže), a zatim uz pomoć Illusiona dodati dim na već postojeću animaciju.

Pored dima, u Illusionu postoji i niz drugih efekata baziranih na česticama kao što su razne eksplozije, vodopadi, vatra, kloniranje objekata (npr. padanje lišća, jato riba) i slično.

Rad s česticama veoma je jednostavan. Ne utiče se, naravno, na pojedine čestice, nego se u određene tačke ili putanje postavljaju tzv. emiteri, a dalje ponašanje čestica određuje se opisno: zadaje im se brzina, gustina, moć regeneracije... Treba ih samo precizno postaviti na scenu i uklopiti u gotovo 3D okruženje (mogu se praviti i posebni efekti). Sem pomenutih emitera postoje još i deflektori i blokeri. Deflektori su barijere od kojih se odbijaju čestice, a blokeri su područja gde se partikli ne vide. Svi parametari su određeni vremenskom skalom, pa se tokom animacije mogu menjati veličina, brzina, rotacija, gustina objekata itd. Sve što uradite prikazuje se trenutno i to onako kako će izgledati i na kraju, ali treba imati neku OpenGL karticu jer je softverski rendering prava noćna mora.

Nedostatak možda predstavlja to što su sve operacije zapravo dvodimenzionalne. Time se dobija na brzini, ali se i otežavaju neke stvari, pre svega postizanje utiska dubine. To se donekle može popraviti lejerima (slojevima). Uz pažljivo postavljanje emitera, deflektora i blokera po lejerima i kombinacijom sa render-programom mogu se dobiti odlični rezultati, a neki efekti bukvalno deluju „kao pravi”.

Illusion omogućava uštedu vremena i truda nevičnim korisnicima, ali i onim iskusnijim. Odlična je ispomoć za niskobudžetne rendering programe. Adresa za demo-verziju je www.coolfun.com/illusion.

Dejan STEPANOVIĆ