Boris Tadić, savezni ministar za telekomunikacije

Proteklih deset godina naša država nije se ozbiljno bavila pitanjem razvoja telekomunikacija, niti Internet infrastrukturom. Šta o nagomilanim problemima misli gospodin Boris Tadić, novi savezni ministar za telekomunikacije?

Gospodina Borisa Tadića intervjuisali smo 23. decembra, na dan izbora za srpski parlament. Već na samom početku razgovora ministar je naglasio: „Trenutno ‘napadamo’ problem sistema mobilne telefonije i radio-difuzije, a u Internet, koji je jedan od ključnih telekomunikacionih resursa, uopšte nismo ušli toliko ozbiljno kao u ove sisteme. Radimo na reviziji ugovora sa naša dva operatera mobilne telefonije i svakim danom tražimo mogućnosti da ih osporimo.”

Da li to znači da će se Ministarstvo baviti i ugovorom o kupoprodaji JP PTT Srbije?

Ja sam, ulazeći u Ministarstvo, jedva dospeo do tog ugovora, bočnim kanalima, a sada mi je jasno i zašto. Mislim da je ugovor vrlo štetan po narod i po državu. U javnosti će uskoro biti objavljen osnovni duh i smisao to ugovora, a razmatramo dalje korake u rešavanju problema koje nam je on napravio.

U čitavom sektoru koji ja pokrivam veoma je značajno da ljudi vide i znaju šta se dešava. Ja ću tako i voditi politiku. Razlozi za tajnost politike u ovom Ministarstvu do mog imenovanja sada su očigledni. Najstrašniji segment ugovora je član u kome piše da se država Srbija obavezuje da se nikada i ni na koji način neće žaliti bez obzira na štetu koju operateri proizvedu svojim poslovanjem!

Ali zar naša država neće poštovati ugovor koji je potpisala?

Upravo u tome i jeste problem. Moramo da vodimo računa o tome kako da se odnosimo prema ugovoru koji je evidentno u samom nastanku štetan. U tom ugovoru nalaze se dva strana investitora i poruka koju nova politika šalje svetu mora da bude izbalansirana. Nas zanimaju strane investicije i mi u tom smislu ne bi trebalo da ugrozimo njihove ključne pozicije, jer bi to proizvelo komešanje među ostalim mogućim stranim investitorima. Mi poput Hudinija moramo da se iskobeljamo iz sarkofaga u koji smo stavljeni sa vezanim rukama.

No, Telekom nije jedini problem. Ugovor sa operaterima mobilne telefonije takođe su štetni. Takavi protivustavni monopoli sprečavaju bilo kakve investicije i ulaganja u razvoj.

Ako je to protivustavno, kako je moguće da imamo zakone koji omogućavaju stvaranje takvih monopola?

Naš zakonski sistem nije bio u skladu sa našim ustavom. Ja planiram da do maja meseca 2001. donesemo novi zakon o telekomunikacijama koji će obuhvatiti radio-difuziju, funkcionalne sisteme veze i telekomunikacije. Internet će u tom smislu sigurno biti zakonski regulisan, ali nije još uvek jasno u kakvoj formi. To naravno ne znači da ćemo mi pokušati da okujemo Internet, već upravo želimo da napravimo zakon koji će ukinuti monopole i liberalizovati uslove na tržištu.

Kako će biti zaštićen javni interes u procesu demonopolizacije telekomunikacija?

Našim monopolistima ugovori daju monopol i nad uslugama koje će možda pružati tek u budućnosti! Ovoj državi uopšte ne odgovara jedan takav „futuristički” monopol. Nama treba tehnološki razvoj. To možemo obezbediti tek u uslovima konkurencije.

U ovim okolnostima „Mobtel” i „Telekom” su kartelski podelili uloge i fino su ušuškani u svom neinvesticionom i nerazvojnom miru, a podelili su tržište kao što lovci podele lovište. U principu, to ne odgovara ni njima, a najmanje odgovara korisnicima.

Uostalom, korisnici bi i sami trebalo da vrše pritisak. Treba tužiti one koji nam ne pružaju usluge za koje smo platili. Ja, recimo, tri dana ne mogu da pošaljem poruku preko svog mobilnog telefona, poruke mi kasne ili uopšte ne stižu, a još i plaćam za to! Operateri su u apsolutnoj obavezi da omoguće korišćenje usluga koje su naplatili svojim korisnicima. Možda ću ja čak prvi da pokrenem tužbu, kako bi pokazao građanima šta treba da čine. Operateri će morati da nadoknade štetu koju su proizveli neispunjavanjem svojih obaveza.

Eventualni rok za demonopolizaciju?

Moja je želja da zakon bude gotov do maja. Na njemu će raditi ekspertski timovi, pravni i inženjerski, uz pomoć stranih konsultanata. U ovom trenutku najbliži sam rešenju da to budu engleski konsultanti. Sa njima smo u završnoj fazi pregovora, a možda ćemo imati i finansijsku pomoć njihove vlade za izradu tog zakona. Ipak, rok za samu demonopolizaciju ne mogu da postavim, mada znam da se radi o životnom pitanju koje mora da se reši.

Šta se planira sa Internetom?

Mada još uvek nemamo jasnu strategiju, ceo sektor telekomunikacija predmet je najveće moguće pažnje, naročito Internet i kablovski sistemi, mobilne komunikacije. To je oblast koja ima ozbiljne razvojne potencijale za čitavu zemlju.

Uključivanje Jugoslavije u tokove elektronske trgovine?

To je projekat vezan i za Narodnu banku Jugoslavije, no prethodno moramo da pređemo neke druge mostove. Moramo prvo da napravimo dobar zakon o telekomunikacijama, planove za prodaju putem Interneta, a za sve to neophodan je veći broj korisnika Interneta. Prema mojim podacima, svega jedan procenat populacije koristi prednosti globalne Mreže.

U svakom slučaju, neophodna je opšta edukacija za upotrebu Interneta. Imamo tim koji radi na projektu masovne obuke stanovništva. Treba da objasnimo ljudima da u budućnosti neće biti ozbiljnog posla bez Interneta.

Da li država planira da postavi neke standarde u oblasti Internet provajdinga?

Postavićemo generalne standarde i to je sve. U ostalo ne smemo da se petljamo. U novom zakonu treba da postavimo osnovne principe rada i definišemo pojmove provajdinga i korisnika, kao i standarde pružanja usluga. Što se naplaćivanja licenci tiče, još uvek smo u dilemi. Na nivou mobilne telefonije licenca je opravdana, ali je kod Interneta situacija drugačija.

Da li će Vlada uspostaviti bilo kakvu kontrolu nad sadržajima koji se mogu naći na Mreži?

Ne planiramo nikakvu kontrolu sadržaja na Internetu u ovom trenutku. To je moje stanovište. Ali kada je u pitanju javni etar – korišćenje frekvencija, nacionalnog dobra – emitovanje pornografskih sadržaja ne dolazi u obzir.

Da li država planira da uvede nadgledanje komunikacija na Mreži?

Trebalo bi da postoji nekakvo praćenje komunikacija po ugledu na zapadne zemlje. Problem je trenutno u kadrovskoj osposobljenosti i budžetu kojim raspolažemo.

Da li će biti nekakvih olakšica za domaće softverske kompanije?

Sigurno bi trebalo da bude. Moja ideja je čak da napravimo nešto što bi ličilo na fabriku softvera.

To ste spomenuli na Telforu u novembru 2000. O čemu se zapravo radi?

Moja vizija je da to bude nekakav „telekomunikacioni toranj”. Ideja je da zaposlimo što više softveraša, a to bi trebalo da budu ljudi koji zaista znaju svoj posao. Bez obzira na to da li će to biti državna ili privatna kompanija, država bi trebalo da podstakne njen razvoj. U to bi mogle da se uključe i sitnije privatne kompanije, a država bi možda mogla, u saradnji sa nekim firmama, da obezbedi prostor. To bi bilo ulaganje u budućnost.

Planiramo da u novoj srpskoj vladi napravimo Ministarstvo za nove tehnologije koje bi bilo korespodentno sa Saveznim ministarstvom telekomunikacija. Republičko ministarstvo za saobraćaj i veze podelili bismo na Ministarstvo za saobraćaj i Ministarstvo novih tehnologija. Naravno, planiramo i da pokrenemo jedan široki nacionalni talas edukacije za korišćenje novih tehnologija, da zadržimo postojeće inženjere u zemlji i da pokušamo da iz inostranstva vratimo neke. Razmišljamo i o pravljenju agencije za povratak stručnjaka, o programu kredita za stanove itd.

Kako planirate da rešite uključivanje Jugoslavije na evropsku Internet okosnicu (backbone) i razvoj lokalne?

Zatekli smo strašnu situaciju u ovom ministarstvu: voda curi na sve strane, a mi se trudimo da pre svega začepimo rupe iz kojih najviše curi. Nemamo čak ni zakonsku regulativu koja sve to pokriva.

Opet, imamo nekoliko fantastičnih ponuda za investicije u zemnu mrežu, ali to je sve u početnoj fazi. „Telekom”, koji je na neki način razvojno bio zadužen za Internet, time se apsolutno nije bavio. Politika stranih partnera u Telekomu bila je usmerena ka izvlačenju kapitala. Niko nije radio na planiranju razvoja.

Moramo prvo da rešimo nasleđene probleme, da donesemo nove zakone, a onda ćemo moći da se ozbiljno pozabavimo razvojem Interneta.

Miljan S. MIROVIĆ