Epox 3S2A5, Acorp 6A815E, Microstar 815EM Pro i 815 Pro

Nakon što smo „Test drive” u prošlom broju skoro u celosti posvetili VIA-i, ovoga puta je u prvom planu „Intel” sa svojim i815 čip-setom. Na našim stranicama već je testirana jedna ovakva ploča (QDI), ali nas je pojava sve više ovakvih ploča „naterala” da im posvetimo više pažnje. Intel 815 je prvi stvarno dobar „Intelov” čip-set posle BX-a od čije je pojave prošlo više od dve godine. Intel i810 ili ne daj Bože i820 to svakako nisu bili, prvi zbog nepostojanja AGP porta i slabih performansi, a drugi zbog svoje cene i potrebe za preskupom RAMBUS memorijom. Ovaj čip-set predstavlja pokušaj „Intela” da odgovori na želje kupaca i vrati se na pozicije koje je imao pre promašaja vezanih za i8x0 čip-setove. Najvažnije je da su u potpunosti podržani takt magistrale od 133 MHz, UDMA 66/100 diskovi i AGP port u 4x modu. Naravno, tu su i USB portovi, APM (Advanced Power management) sa mogućnošću STR (Suspend To RAM) i AC ’97. Kao i na VIA pločama, omogućeno je i da memorija radi na za trećinu bržem taktu od onoga na kom radi magistrala. Jedina zamerka koja se može uputiti ovom čip-setu jeste nepostojanje podrške za ISA slotove: nema ih nijedna i815 ploča koje smo do sada videli.

Na test je stiglo pet modela od kojih ćemo opisati četiri, „Epoxov” 3S2A5, „Acorpov” 6A815E i „Microstarovi” modeli 815EMPro i 815 Pro. Prva tri koriste „E” varijantu čip-seta, što znači da su podržana četiri USB porta i standard ATA 100. MSI 815 Pro ima samo dva USB porta i podršku za ATA 66.

Acorp 6A815E

Model 6A815E iz „Acorpa” je full-size ATX ploča solidnog kvaliteta. Konektori su maksimalno dobro raspoređeni i pored toga što je ploča među najmanjima i sve je na njoj prilično skučeno. Napajanje procesora je „samo” korektno što se tiče kvaliteta, a zamerke su upućene na položaj nekih kondenzatora, jer su preblizu CPU podnožju. Pet PCI slotova trebalo bi da u potpunosti zadovolji vaše želje za „proširenjem”, dok će CNR slot najverovatnije ostati neiskorišćen. Za AC ’97 podršku ova ploča koristi „Avance Logicovo” rešenje i to je urađeno korektno. BIOS je AWARD 6.00 i to „grafička” varijanta, poput onog na „Lucky Starovoj” ploči iz prošlog broja. Ono što nudi potpuno je standardno, bez ikakvih specijalnih opcija.

Što se overkloka tiče, podržano je samo menjanje takta magistrale, ali način na koji je ovo rešeno nije najbolji. Ploča poput svih ostalih prepoznaje „default” takt procesora i sama određuje koje će sve brzine da ponudi korisniku, a to je u slučaju našeg Celerona 66–83 MHz. Nema dodatnih džampera ili DIP prekidača koji bi mogli da premoste ovo automatsko prepoznavanje. Tako se dolazi u situaciju da uobičajene Celerone nije moguće ubrzati na više od 83 MHz, što je mnogima nedovoljno. Slično je i sa Coppermine procesorima koji rade na 100 i 133 MHz. U prilog činjenici da ova ploča nije pravljena za ozbiljne overklokere govori i nepostojanje opcija za promenu napona. Samo podešavanjem magistrale uspeli smo Celeron 566, koji je korišćen i na ostalim pločama na ovom testu, da overklokujemo na svega 70 MHz (580 MHz). Za ovako nizak rezultat svakako nije kriva samo ploča već i primerak procesora koji je bio izuzetno loše „raspoložen” za overklokovanje. Što se tiče stabilnosti u radu, ploča je bila korektna i nije pravila nikakve probleme. Sve ovo, zajedno sa povoljnom cenom, dobra su preporuka kupovinu.

„Microstar” je na ovom testu bio zastupljen sa dva modela, 815 Pro koji predstavlja top-model ovog proizvođača sa čip-setom i815 i 815 EM Pro kome je primarna namena ugrađivanje u kancelarijske računare. Obe ploče su izrađene kvalitetno i korektno.

Microstar 815 Pro

Kao što smo već rekli, 815 Pro je najbolje što MSI ima da ponudi od i815 modela, međutim, ovo će važiti još samo neko vreme. Razlog je činjenica da je „Microstar” najavio i model 815E Pro koji dolazi sa i815E čip-setom i većim mogućnostima. MS-6326 (815 Pro) je ploča full ATX formata, visokog kvaliteta izrade i sa vrlo dobrim delom za napajanje procesora. Kondenzatori su tako postavljeni da ne bi trebalo da vas ometaju u želji da na procesor postavite hladnjake sa masivnijim telom. Ploča poseduje i sva rešenja kojima je MSI raspolagao kada je konstruisana. Ugrađen je dijagnostički sistem D-LED, a podržane su i tehnologije LiveBIOS i Fuzzy Logic. Srećom, kada je ova ploča dizajnirana nije bio dostupan „pričljivi” D-LED (ima u imenu dodatak Smart), pa ova ploča dolazi sa običnim D-LED-om. O LiveBIOS-u smo pričali u prošlom broju: obezbeđuje jednostavnu i laku zamenu sadržaja BIOS-a najnovijom na Internetu dostupnom verzijom. Fuzzy Logic je najmanje koristan i služi za automatsko overklokovanje računara iz Windowsa; sumnjamo da će biti od neke koristi. Nekako je primamljivije, a i više smo navikli da to radimo iz Setupa. Što se BIOS-a tiče, mnogi će se iznenaditi kada uvide da nema Awarda, a na njegovom mestu se nalazi AMI. U ovom BIOS-u nedostaje nekoliko opcija, i to onih koje se svrstavaju u red „naprednih” i retko se diraju, pa najčešće nije ni poznato čemu služe. Sve u svemu, nisu nam nedostajale, a AMI-jev BIOS nije se pokazao ništa lošijim od „Awarda” koji smo navikli da viđamo poslednjih godina. Od „specijalnih” mogućnosti tu je sekcija „Hardware Monitor Setup” koja sadrži sve opcije potrebne za dobar overklok. Napon je moguće povećati za 0,05; 0,1 ili 0,15 V, a frekvenciju magistrale od 66 do 161 MHz sa korakom od jedan MHz. Dobar overklok rezultat skoro je zagarantovan. Nažalost, naš procesor je opet ispao problematičan. Kada smo napon podigli na 1,65 V, najviše što smo postigli je 723 MHz, odnosno 85 MHz na magistrali. U svakom slučaju, problem nije do ploče već do procesora, a ako se potrudite da nabavite neki kvalitetniji, ili jednostavno imate sreće prilikom kupovine, ova ploča će vam pružiti mnogo zadovoljstva. Ploča je bila izuzetno stabilna u radu i zaslužuje sve preporuke. Jedino što može da umanji vrednosti ovom modelu jeste skora pojava modela 815E Pro. Verujemo da će razlika u ceni biti osetna, a kako mnogima nije potrebno 4 USB porta niti ATA 100 (koji je od ATA 66 brži samo u testovima), mišljenja smo da će 815 Pro i posle pojave modela E predstavljati dobru kupovinu.

Microstar 815EM Pro

Drugi „Microstarov” model MS-6135, odnosno 815EM Pro, u mnogo čemu se razlikuje od prethodnog i ostavlja utisak da je konstruisan namenski, za kancelarijske mašine. Mnogo toga ide u prilog ovoj tvrdnji. Pre svega tu je Micro ATX format, uobičajen za ovakve računare. Manji broj slotova za proširenje kod ovakvih računara nikako ne predstavlja problem, čak ni kada ploče nisu integrisane, a ovaj model je visokointegrisan. Uobičajeno za i815 čip-set, tu su i754 grafički i AC ’97 (SigmaTel) zvučni podsistemi. Ploča ima i jednu specijalnost u vidu „Intelove” PRO/100 VM mrežne podrške (100 Mbit/s) integrisane na samoj ploči i jedino po čemu se može identifikovati jeste RJ-45 (UTP) konektor iznad USB konektora na pozadini računara. Ne pada nam na pamet ništa više što bi pored svega ovoga bilo potrebno da bi računar opremljen ovakvom pločom uspešno odgovorio na sve kancelarijske zadatke. Što se tiče običnih korisnika, situacija je malo drugačija. Ploča nije namenjena onima koji su overklokerski nastrojeni. Ploča i njen BIOS u potpunosti su očišćeni od svih opcija neophodnih da se računar ubrza preko propisanih granica.

Na ploči postoji svega nekoliko uobičajenih džampera, a BIOS je AWARD-ova verzija 6 koja u odnosu na druge ploče deluje prilično ogoljeno. Opcije za overklok ne postoje, ponuđeno je samo menjanje magistrale i to u standardnim vrednostima od 66, 100 i 133 MHz. Kako nema promene napona, samo će oni najsrećniji sa uspehom podići magistralu na 33 MHz viši takt. Pod srećom se podrazumeva da imate npr. Celeron koji bez promene napona radi na 100 MHz. Bez takvih, retkih primeraka procesora nećete imati nikakvih uspeha sa overklokom na ovoj ploči. Kako je napajanje procesora kvalitetno, ostaje žal za tih nekoliko opcija.

Ipak, „Microstar” u svojoj ponudi ima i druge ploče koje bi trebalo da zadovolje i drugačije ukuse. 815EM Pro predstavlja idealno rešenje za sve one koji konstruišu mreže u preduzećima koja se ne bave grafički zahtevnim poslovima. Zadovoljiće i obične korisnike koji žele stabilne i pouzdane računare. Još ako vam treba i mrežna kartica, sa ovom pločom napravićete pun pogodak. Jedinu zamerku upućujemo na nedostatak kabla za osposobljavanje drugog serijskog porta. Možda „Microstar” smatra da on neće biti potreban, moguće da je i u pravu, ali mi bismo ipak voleli da ga vidimo u kutiji – nikada se ne zna kada COM2 može zatrebati.

Epox 3S2A5

„Epoxov” model 3S2A5 kvalitetne je izrade. Ploča je izrađena u full ATX formatu što je osiguralo da raspored konektora na njoj bude odličan. Napajanje procesora takođe je odlično, najbolje od svih testiranih ploča. Jedini problem predstavlja činjenica da je korišćeno više kondenzatora manjeg kapaciteta, pa je nekoliko njih postavljeno prilično blizu procesora. Zbog toga ćete na ovoj ploči, kao i na „Acorpu”, imati problema pri postavljanju masivnijih hladnjaka. Poseduje i jedan ekskluzivitet: konektor na koji je moguće spojiti specijalne kartice preko kojih slika sa integrisane grafike može da se prikaže na televizoru ili LCD ekranu. Naravno, one se dodatno kupuju i ne dolaze uz samu ploču. Ovo je prva „Epoxova” ploča koja, po ugledu na bolje „Microstarove” modele, ima „pričljivi” dijagnostički sistem koji se ovde zove Postman. Nažalost, jedina pomoć koju pruža prenosi se preko sintetizovanog govora koji je, poput onoga na MSI pločama, teško razumljiv. Kako nema dodatnih svetlećih dioda, mala je korist od njega. Prijatno iznenađenje krije se u BIOS-u koji izradio „Award” i koji pruža mnoštvo mogućnosti za podešavanje. Specijalnost se nalazi u sekciji „Frequency/Voltage Control” koja pruža do sada neviđena podešavanja pod nazivom „Skew Delay” (kašnjenje iskošenja?! – bukvalni prevod) za procesor, memoriju i AGP i PCI slotove. Nigde nema informacija koje bi objasnile o čemu se radi, pa ni mi ne znamo mnogo više, ali verujemo da bi se eventualna upornost u „čačkanju” ovih opcija isplatila. Tu su naravno i opcije koje omogućavaju promenu napona i takta magistrale, ništa manje impresivne od pomenutih. Napon je moguće povećati za 0,05-0,30 V u koracima od 0,05 V, dok je magistralu moguće namestiti na bilo koju vrednost od 66 do 250 MHz!!! Kome je sve ovo potrebno, baš se pitamo, ali čini se da „Epox” ovim modelom cilja vrlo visoko, verovatno i na „Abitove” overklokerske pozicije.

Kada smo se i mi poigrali sa svim ovim opcijama, naš Celeron je na 1,8 V stabilno proradio na 808 MHz (95 MHz FSB), što je ubedljivo najbolji rezultat na testu. Kako bi ova ploča poterala neki bolji procesor teško je zamisliti. Nažalost, postoji i jedan problem koji se manifestuje kod overklokovanja: kada se clock PCI magistrale namesti na više od 34 MHz integrisana zvučna kartica počinje da krči, dok preko 38 MHz ni ne radi! Verovatno da i neznatno povišen takt smeta ovom čipu, ali moguće da je problem do „Epoxa”, jer je isti takav AC ’97 čip (SoundMAX) uspešno radio na 815 Pro ploči na 42,5 MHz (preko toga nismo probali). Uz ploču stižu i svi potrebni kablovi i drajveri sa čijom instalacijom nije bilo nikakvih problema. Na disku se nalazi i softver koji ima istu svrhu kao i „Frequency/Voltage Control” u BIOS-u. Pomoću njega je moguće direktno iz Windowsa 98, 2000 ili čistog DOS-a nameštati pomenuta kašnjenja i takt magistrale. Nažalost, promena napona nije moguća, ali to se ipak ređe koristi i nije toliko neophodno. U samom radu, sem problema sa čipom AC ’97, nije bilo drugih, pa ovu ploču najtoplije preporučujemo svim overklokerima koji su spremni da integrisan zvuk zamene pravom zvučnom karticom. Verujemo da im to neće predstavljati nikakav problem kada shvate koliko će im zadovoljstva ona pružiti u „nasviravanju” procesora.

Testiranje je završeno vrlo povoljnim utiskom o svim pločama. „Epoxov” model najviše nas je impresionirao i predstavlja najbolju ploču od ovde pomenutih. MSI 815 Pro je malo starija ploča, mada ne sumnjamo da će i ona lako naći put do kupaca, pre svega zbog niže cene i stabilnosti u radu. „Acorpov” model predstavlja nešto jeftinije rešenje i dobar je za manje zahtevne korisnike. 815EM Pro je idealno rešenje za preduzeća i kancelarijsku upotrebu. Što se nas tiče, i815 je „prošao” i ovaj test. Sve ploče radile su stabilno i bez ikakvih problema vezanih za sam čip-set. Mogućnosti koje i815 donosi, poput ATA 100 i dodatnih USB portova, svakako će pomoći da se izbori za svoje mesto i priđe neprikosnovenom BX-u.

Performanse testiranih ploča skoro da su u dlaku iste i vrlo su blizu pomenutom BX-u, pa jedino cena može da predstavlja presudni faktor. Razlika u ceni je na strani BX-a, ali je to nedovoljan razlog da se ovakve ploče izuzmu iz razmatranja prilikom kupovine narednog „Intel inside” računara.

Saša UZELAC