Minijaturni roboti

U „Sandia National Laboratories” nastao je trenutno najmanji samostalno pokretni robot na svetu

Popularnost takozvane „nanotehnologije” polako, ali sigurno raste. Iako smo poslednjih godina mogli da vidimo ultra-mikroskopske zupčanike, propelere, pa i čitave motore, pravi nano'roboti kakvi su opisani u brojnim naučnofantastičnim delima još uvek ne postoje. Roboti koji su trenutno najbliži svojim fiktivnim nano-rođacima nalaze se u Albukerkiju u Novom Meksiku.

U ovom gradiću, koji je našim ljudima najpoznatiji kao mesto kod koga Duško Dugouško uvek pogrešno skrene kada ide na odmor, nalazi se jedna od najnaprednijih laboratorija za mikrorobotiku na svetu. „Sandia National Laboratories” je odeljenje američkog ministarstva za energetiku gde su početkom ove godine Dag Etkins (Doug Adkins) i Ed Heler (Ed Heller) uspeli da konstruišu mini-robota zapremine samo četiri kubna centimetra. U malom robotu, koji još uvek nema ime, tri baterije za ručni sat napajaju dva motora koji pokreću gusenice i omogućavaju maksimalnu brzinu od trideset metara na sat. Robotom upravlja procesor sa osam kilobajta ROM memorije, a poseduje integralni toplotni senzor. Ovakva osnovna konfiguracija teži ispod trideset grama, a otvorena konstrukcija ostavlja dovoljno prostora za ugrađivanje brojnih dodataka. Za sada od dodataka postoje mikro-kamera, mikrofon, minijaturni hemijski senzor i komunikacioni uređaj, a sve to zajedno omogućava koordinaciju velikog broja ovih robota.

Upravo saradnja većeg broja ovakvih malih uređaja je njihova osnovna prednost nad mnogo većim i skupljim robotima. Neki od potencijalnih zadataka koje bi ovi roboti u budućnosti mogli da preuzmu od svojih velikih rođaka, ali i od ljudi, kreću se od nalaženja i demontiranja nagaznih mina do rada u nuklearnim reaktorima i postrojenjima sa opasnim hemikalijama. Naravno, njihove male dimenzije biće od najveće koristi pri radu u skučenim uslovima. Tako bi „jato” mini-robota moglo da uđe u srušene zgrade posle zemljotresa i da mnogo brže i sigurnije pronađe preživele. Mogli bi da se koriste i kao mobilni čuvari prostorija ili čak kao čistači, ali to su tek neke od njihovih potencijalnih mogućnosti. NASA razmatra učešće armije mini-robota u budućim misijama na Marsu. Najveći izazov pri konstruisanju mini-robota bilo je stvaranje efikasnog i pouzdanog sistema za navigaciju. Roboti su se odlično pokazali u pronalaženju puta kroz polje rasutih novčića, ostaje da se vidi koliko će uspeha imati pri radu u realnim uslovima.

Naravno, niko ne može da sedne za sto i sastavi jednog od najmanjih robota na svetu. Tako i ovaj robot ima pretke na kojima su se Etkins i Heler učili. Još pre pet godina oni su predstavili MARV (Mini Autonomous Robot Vehicle, minijaturno autonomno robotsko vozilo) koji je, iako četiri puta veći od sadašnjeg mini-robota, u svoje vreme bio čudo tehnike. Tokom poslednjih pet godina MARV je od 4 x 1,8 x 1,7 cm u nekoliko koraka smanjivan do sadašnje veličine. Jedina prepreka daljoj minijaturizaciji trenutno su veličina i radni vek baterija koje pokreću ove robote. Heler i Etkins garatuju da će, ako se izvor energije dovoljno smanji, napraviti robota jedva vidljivog golim okom.

Dragan KOSOVAC