Prenos informacija od tačke A do tačke B na Internetu po pravilu se ne ostvaruje najkraćom putanjom. Da bi, recimo, poruka stigla do vašeg prijatelja koji živi u istom gradu, može se dogoditi da pre finalnog odredišta obiđe ceo svet. Zato geografska blizina ili daljina u Internet svetu često nema mnogo zajedničkog sa brzinom prenosa podataka. Često će se desiti da sa geografski udaljenijeg mesta podaci stižu mnogo brže. Naime, u slučaju Interneta brzina prenosa zavisi od opterećenosti i broja servera kroz koje podaci prolaze, a do udaljenijeg servera često može da ima manje čvorišta kroz koje paket prolazi. Stanje se lako može utvrditi preko naredbi ping i traceroute, ali njih malo ko zna da koristi (pogotovo što je potrebno koristiti DOS prompt, koji za mnoge korisnike računara danas predstavlja izlet u nepoznato).

VisualRoute je alat koji će ove naredbe izvršiti iz vizuelnog okruženja, a nakon toga tabelarno i grafički sumirati sve podatke. Na taj način će korisnik na karti sveta imati priliku da vidi putanju kretanja poslatog paketa kroz Internet. Sa ovim programom lako se mogu naći i identifikovati svi problemi vezani za nestizanje (ili otežano pristizanje) podataka na određenu Web adresu.

Analiza putanje kretanja podataka prikazuje se na dva načina – tabelarno i grafički. U tabelarnom modu vide se IP adrese servera kroz koje je paket prošao, njihova imena, geografske lokacije na kojoj se nalaze, vremenske zone kojoj pripadaju itd. Takođe, tu se sumirano daje ukupan broj prolaznih servera kao i minimalna, maksimalna i srednja brzina protoka podataka. Drugi (grafički) način iste ove podatke prikazuje na karti sveta. Praćenjem linija mogu se videti gotovo sva čvorišta kroz koje je paket prolazio. Naglasak na „gotovo sva” neophodan je jer program na mapi i u tabeli tačno prikazuje samo ona čvorišta o kojima ima podatke u svojoj bazi. Ukoliko neko čvorište ne postoji u bazi, ono će biti navedeno u tabeli, ali s obzirom da program nema podatke o njegovoj geografskoj širini i dužini, neće biti nacrtano na mapi već će biti ignorisano. Jasno je dakle da se mnogo detaljniji i tačniji podaci vide u tabelarnom prikazu, ali se mora priznati da je vizuelni mod daleko atraktivniji. Dobijene informacije mogu da se snime u tekstualni ili HTML fajl, uz napomenu da se u drugom slučaju pored tekstualnih podataka snima i slika (u formatu PNG ili JPG).

Branislav BUBANJA