Izrada jednostavnih Web prezentacija (4)

Ima neka tajna veza, za sajtove zakon krut...

Nakon što smo se u prethodnim brojevima pozabavili načinima unosa teksta u Web dokument i manipulacijom slikama, kao i neophodnim konvencijama pri obrazovanju radne Home Page verzije na sopstvenom računaru, na red je konačno došla i navigacija i povezivanje delova sajta u jednu logičku celinu. Iskustvo pokazuje da je bolje prvo uobličiti pojedinačne stranice i organizovati elemente na njima, pre nego što se pristupi linkovanju, odnosno povezivanju. Ovo je posebno važno jer kada se stranice jednom povežu, svako dalje pretumbavanje nosi opasnost od gubljenja tih veza. Programi za Web dizajn kao što su Front Page i Dreamweaver uglavnom vode računa o svim takvim izmenama i automatski usklađuju promene na jednoj stranici sa ostalima, ili barem izveštavaju korisnika da tu nešto „ne štima”. Međutim, i njima se dešavaju propusti, a pogotovo kod sajtova sa velikim brojem stranica, te je stoga zaista potrebno biti vrlo oprezan i sve delove i dokumente pripremiti što je više moguće pre linkovanja.

Prva strana

Prva i najvažnija stvar jeste određivanje prve stranice sajta, odnosno one koju će posetilac prvu ugledati kada u svom Web browseru ukuca željenu adresu. Taj dokument mora biti nazvan index.htm ili default.htm. Sve druge dokumente na sajtu možemo imenovati kako god hoćemo (naravno, poštujući konvencije o imenovanju fajlova o kojima smo pisali na početku ovog serijala), sem ovog osnovnog. Ta stranica može biti uvodnog karaktera, sa slikom i linkom koji vodi ka glavnoj stranici sajta, ili može sama biti „kičma” navigacione strukture, ali je bitno da se zove index.htm. Podjednako je važno i da se ta stranica nalazi u osnovnom direktorijumu/folderu sajta, a nikako ne na nekom drugom mestu.

Da bi ova priča bila razumljivija, uzećemo za primer još tri dokumenta i nazvati ih ingeniozno pera.htm, mika. htm i laza.htm. Uz pretpostavku da u svakom od njih imamo nešto teksta i pokoju sličicu, možemo dodati u sadržaj fajla index .htm listu tri najpominjanija srpska imena, sa velikim početnim slovima, naravno. Nije važno da li se natpis u tekstu i pripadajući istoimeni ulinkovan fajl razlikuju u veličini slova – važno je da se prilikom povezivanja ne naprave greške te vrste.

Prvi link

Nakon unesenih imena, obrađujemo sve po spisku... Prvo označimo ime Pera i iz menija Insert izaberemo opciju Hyperlink (FP), odnosno iz menija Modify opciju Make Link (DW). U ponuđenom dijalogu ćemo u listi fajlova pronaći fajl pera.htm, označiti ga i svoj izbor potvrditi sa OK (mislim na dugme, a ne na govornu komandu – sofisticiranije verzije kompjutera u stanju su da raspoznaju komande date glasom; međutim, sumnjam da jugoslovenski čitaoci raspolažu takvim mašinama). Ovaj nadasve komplikovani proces je sve što je potrebno da bi se deo jedne Web stranice povezao s nekom drugom. Stvoreni link biće jasno izdvojen podvučenom rečju promenjene boje u odnosu na ostatak teksta. Sa bojama aktivnih i posećenih linkova možete se naknadno igrati pomoću istoimenih opcija unutar Page Properties. Kada se pređe mišem preko hiperlinka, pointer menja oblik iz strelice u ruku koja aludira da se iza označenog natpisa krije nešto novo.

Kako Front Page i Dreamweaver poseduju Preview opciju, predlažem da je iskoristite na fajlu index.htm. Pod pretpostavkom da ste sa linkovanjem nastavili sve po spisku, pa su i mika i laza.htm odgovarajuće povezani, prošetajte se pomoću netom postavljenih hiperlinkova kroz nekoliko svojih dokumenata. Nakon što dođete k sebi od sreće, možemo preći na zahtevnije stvari.

Prva od njih je povratak na početnu stranicu. Izvesno ste se sa stranice mika.htm vratili na index.htm pomoću ekranskog tastera Back u vrhu browsera. Elegantnije rešenje bilo bi linkom unutar teksta. Zato bi bilo dobro ubaciti natpis tipa „Home” negde na stranici mika.htm i linkovati ga sa početnom stranom, u ovom slučaju index.htm (gde ćete postaviti ovaj natpis zavisi od ličnih afiniteta i anticipacije potreba posetilaca). Kada to isto uradite i na preostale dve stranice, izvesno ćete poželeti da i one budu međusobno povezane. To već usložnjava celu priču, jer pored natpisa „Home” treba ispisati i nazive preostala dva dokumenta i sve ih povezati. Kako se sajt razvija i raste, ova kibernetska verzija popularne dečije igre „Kolariću- -paniću” dobija sve više čari...

Likovni linkovi

Naravno, kao što ste već primetili na brojnim sajtovima, linkovi ne moraju biti organizovani po spiskovima, već mogu polaziti i iz sredine rečenice, omogućavajući nelinearno kretanje kroz materiju i popriličnu interaktivnost – glavne odlike kompjuterskog medija. Proces je uvek isti – označite reč, reči ili čak i cele rečenice ako to smatrate potrebnim i pozicionirate fajl na koji treba „skočiti” odatle. Jasno, tekstualni link ne mora upućivati na novu stranicu, već i direktno na sliku, i obrnuto.

Ako želimo da kliktanjem na sliku odvedemo posetioca sajta na sledeći dokument, jednostavno ćemo mišem označiti ilustraciju kao što bismo i reč, i istom procedurom je ulinkovati. Oko slike koja predstavlja link tada će se iscrtati okvir, čiju debljinu možemo menjati promenom parametra Border Thickness u Page Properties. Ovaj okvir može se i potpuno ukinuti (vrednošću 0), ali tada posetioca sajta potencijalno dovodimo u zabunu, jer možda neće shvatiti da slika predstavlja link sem ako ne pređe preko nje mišem. Doduše, ako je slika malih dimenzija i jasno predstavlja ikonu ili thumbnail, teško da može doći do takve zabune. A ako su za navigaciju iskorišćeni grafički simboli koji dodatno i menjaju oblik ili boju kada se preko njih pređe mišem, okvir takvih slika je ne samo nepotreban nego i suvišan. Ali, više o tome u sledećem broju...

Nenad VASOVIĆ