CeBIT 2002, Hanover

Novina je malo, ali informatička industrija se dobro drži

Početak svakog CeBIT-a u suštini je kraj obimnog jednogodišnjeg posla. S jedne strane imamo organizatore koji se iz godine u godinu trude da prevaziđu same sebe, i kako to Nemcima dolikuje, u tome i uspevaju. S druge strane, ništa manje nije obiman ni posao izlagača.

Krenimo redom. CeBIT 2002. je u odnosu na prošlu godinu delimično proširen zahvaljujući „ExPo” izložbi koja je zahtevala nove objekte. Izlagači informatičke industrije bez problema su popunili kompletnu ponuđenu površinu (26 ogromnih hala), što se vidi i po malom broju sedišta za kratak predah. To je inače jedan od sitnih kurioziteta: možete da se odmorite isključivo u jednom od velikog broja restorana i bifea sa cenama koje su na granici prihvatljivosti.

Ono što naše čitaoce najviše zanima jeste stanje među proizvođačima hardvera. Situacija je gotovo neizmenjena u odnosu na prošlu godinu. Kada su grafički čipovi u pitanju, osetna je prednost „nVidie” kao proizvođača. Ono što je takođe vidljivo još od prošle godine jeste polarizacija proizvođača video kartica na one koji su vezani striktno za „nVidiu”, i ostale koji koriste isključivo ATI-jeve čipove. Najveći, poput „Asusa”, „Microstara”, „Guillemota”, „Leadteka” itd. vezani su, pretpostavka je, jakim ugovorima za „nVidiu”. Samo mali broj tajvanskih proizvođača, ili bolje rečeno zakupaca proizvodnih traka u Kini, trudi se da i dalje ima oba imena u svojoj ponudi.

Na polju proizvođača SOHO opreme za video montažu „Pinnacle” je dobio i neke relativno nove i svakako ozbiljne konkurente. Američka firma „Hauppauge” (izgovara se „Haupag”; ime je dobila po indijanskom plemenu nekada naseljenom u okolini Njujorka, gde je i sedište firme) pored dobre zabave posetiocima (sa podelom nagrada), prikazala je i zavidan asortiman analognih i digitalnih TV tjunera, kao i solidan dijapazon opreme za kućnu i skoro profi digitalizaciju slike i video editing. Proizvod koji će interesovati i naše kupce jeste digitalni TV tjuner sa Common interfejsom (za skremblovane satelitske kanale), koji ujedno služi i kao satelitski Internet „modem” (ukoliko imate pretplatu kod nekog od evropskih sat-provajdera).

Velika gužva na terenu je među proizvođačima matičnih ploča. Neprikosnoveni „Asus” nema mira pored „Microstara” i ponovo probuđenog „Gigabytea”, dok je po kvantitetu i zavidnoj paleti i dalje prvi ECS („Elite Group”). Teško je uopšte praviti poređenja u ovoj IT grupi jer se neko bitno ime vrlo lako i nenamerno može preskočiti. Za naše tržište važno je da su velike firme poput „Chaintecha”, „Legend QDI-a”, „Abita”, FIC-a i sličnih i dalje veoma aktivne i da nisu prepustile svoje visoke pozicije.

Dobra, stara katodna cev ne predaje se u odnosu na elegantni TFT, dok je plazma ekran i dalje san mnogih kućnih korisnika. Veliki novac uložen u tehnologiju i proizvodnju klasičnih katodnih cevi ne dozvoljava brz prelazak na TFT, ali bez obzira na još uvek veliku razliku u ceni, tanki ekrani su sve prisutniji. I ove godine dominiraju južnokorejski giganti i nema nikakvih smetnji da se i dalje bave proizvodnjom frižidera i TV aparata, jer su im PC monitori vrhunski. Ono što svakako impresionira više nisu velike, već male dijagonale, ali sa impresivnim kvalitetom slike. „Samsung”, kao jedan od vodećih u ovoj oblasti, prikazao je paletu svojih mini LCD ekrana i ručne računare koji u paketu sa bežičnom mrežom daju Internet i video konferisanje bukvalno na dlanu.

Ako ne dominantan, onda svakako jedan od najzanimljivijih trendova predstavlja i bežična komunikacija u svakom obliku. Pored sve prisutnijeg BlueToutha u svim formama, bežičnog LAN-a, primetan je i značajan broj novih proizvoda koji nude zamenu za bukvalno svaku žičanu vezu. Da napomenemo i to da je značajan deo CeBIT-a posvećen GSM proizvođačima.

Proizvođači nosača podataka pokazali su ono što se i očekivalo: veće kapacitete, bolje performanse i neke nove forme. Hard diskove, čitače i pisače svih plastičnih medija nema potrebe posebno pominjati, ali bi trebalo izdvojiti „poplavu” memorijskih modula kao i njihovih čitača u svim formama. Krivac za to pre svega je digitalna fotografija a ne zaostaju ni ostali multimedijalni oblici (MP3 i slično). Za pozitivnu posledicu ovog trenda imamo lepezu novih uređaja za prenos i bekap podataka (USB diskovi sa kapacitetima već preko 512 MB i njegove varijacije, koje staju bukvalno u džep).

Za kraj ovog kratkog dopisa iz Hanovera, opšti je utisak da nije ponuđeno skoro ništa novo, ali da se IT industrija itekako dobro drži. Stvari su, bar za sada, pod kontrolom i sigurno da ima još dovoljno kečeva u rukavu za ovako zahtevno i dinamično tržište. Računari s moćnim softverom biće sve prisutniji, ali ujedno sve manji i nadasve bežično umreženi. Do sledećeg CeBIT-a ima još samo godinu dana, pa nećemo puno čekati nova iznenađenja. Za posetioce i izlagače s one strane okeana sprema se nešto sasvim novo – CeBIT USA.

Željko SAMARDŽIĆ