Dostojan naslednik Družine Prstena

Nakon godinu dana drugi deo filmske trilogije po Tolkinovom „Gospodaru prstenova” dolazi u naše bioskope, sredinom januara. U odnosu na „Družinu Prstena”, „Dve kule” je mnogo drugačiji film. Dok je prvi bio vedriji uvod u priču i upoznavao nas sa likovima, drugi film je mnogo tmurniji. Teži je za realizaciju i sa dramaturške strane jer prati više paralelnih radnji. Jedna priča prati Frodoa i Sema na njihovom napornom putovanju u Mordor. Zatim je tu bekstvo Pipina i Merija iz kandži orkova i njihov susret sa entovima i na kraju potraga Aragorna, Legolasa i Gimlija za otetim drugovima.

Vrhunac ovog filma je bitka kod Helmovog ponora. Ljubitelji knjige sigurno se sećaju da se paralelno sa ovom bitkom odvija i napad entova na Isengard koji nikada nije direktno opisan. Piter Džekson se odlučio da spoji ove dve bitke u neverovatnu akcionu sekvencu od preko četrdeset pet minuta i time stvorio jednu od najvećih filmskih bitaka svih vremena. Za stvaranje ovih neverovatnih sekvenci najodgovorniji je program Massive, stvoren u kompaniji „Weta Digital”. Njegova osnovna namena je upravo da na filmsko platno prenese sukobe enormnih razmera. Massive smo mogli da vidimo na delu i u prologu filma „Družina Prstena”. To nije standardni grafički program za koordinisanje velikog broja objekata na ekranu, već svakom virtuelnom ratniku daje veštačku inteligenciju i specifična uputstva kako da se ponaša kada bitka počne. Zato za kadar sa desetinama hiljada ratnika nema potrebe za korišćenjem trikova kao što je umnožavanje i kopiranje iste grupe od nekoliko stotina vojnika, već je svaki borac na kraju jedinstven.

Naravno, bitke nisu sve u filmu „Dve kule”. Kompjuteri su ponovo oživeli brojna fantastična stvorenja od orkovskih vargi do olifaunta i krilatog nazgula. Ali, dva digitalna lika posebno se ističu. Prvi je Ent Drvobradi, kome glas pozajmljuje Džon Ris-Dejvis (Gimli). Iako je u pitanju stvorenje nalik živom drvetu, izražajnost i uverljivost ovog lika je neverovatna.

Drugi digitalni glumac u filmu „Dve kule” ujedino predstavlja i vrhunac današnje filmske tehnologije; naravno, govorimo o Golumu. Napaćeno stvorenje koga je Prsten vekovima mučio modelirano je prema glumcu Endiju Serkisu koji mu je pozajmio glas i koji ga je odglumio u većini scena, a kasnije je zamenjivan digitalnim dvojnikom. Zbog neverovatnog raspona njegovih izraza, uverljivost Goluma je naveća baš kada je na ekranu krupni plan njegovog lica na kom bukvalno može da se prepozna unutrašnji konflikt između Smigola i Goluma. Kao u prethodnom filmu, i ovde su korišćeni minijaturni modeli oko kojih su kasnije dodavani glumci i digitalne kulise. Tu treba izdvojiti Edoras, prestonicu kraljevstva Rohan i samo utvrđenje Helmov ponor čije se „minijature” protežu desetinama metara.

„Dve kule” je više nego dostojan naslednik „Družine Prstena”. Da li će Džekson ostvariti het-trik, videćemo za godinu dana kada se avantura završava filmom „Gospodar prstenova: Povratak kralja”.

Dragan KOSOVAC