S malim zakašnjenjem u odnosu na tržišni izlazak Microsoftove Encarte, popularna štampano-elektronska enciklopedija Britannica konačno je dobila izdanje za 2004. godinu. Ako ste do sada imali prilike da koristite neku od prethodnih verzija, sigurno vam je jasno šta može da se očekuje od izdanja za ovu godinu. Manja kozmetička poboljšanja i izmene u upravljačkom interfejsu, uz naraslu bazu podataka, glavni su aduti.

Već po startovanju programa vidi se da Britannica izgledom radnog okruženja i načinom upotrebe ne može više da se meri sa Microsoftovim rivalom (mada je to donekle i stvar ukusa). Iza prilično konzervativnog okruženja krije se prepoznatljiv search & explore endžin koji ne nudi toliko slobode kao njegov pandan iz Encarte, obogaćen sa nekoliko noviteta. Prvi od njih je svojevrsna rekapitulacija događaja u periodu između 1993. i 2002. godine. Ova baza sadrži 8000 članaka, a pretragu je moguće vršiti po datumima, bitnim ličnostima, svetskim „aferama” i glavnim događajima koji su obeležili izabranu godinu. Pored toga, za svaku godinu je moguće pročitati uopšteni komentar kao neku vrstu preseka najvažnijih događaja. Drugi novitet se odnosi na zbirku probranih originalnih tekstova objavljivanih u štampanim izdanjima Britannice u prošlosti. Oni su podeljeni na tri oblasti (Autori, Izdanja i Naslovi), a napisali su ih poznati autori kao što su Albert Ajnštajn, Sigmund Frojd itd. Tu je i ekskluzivni Knowledge Navigator zamišljen tako da ponudi brz i vizuelno dopadljiv način pretrage podataka. Od ponuđenih početnih deset oblasti, procesom postupne eliminacije korisnik dolazi do željenih pojmova, usput otkrivajući more podataka povezanih s odabranom temom.

Kao ni do sada, Britannica ne oskudeva u broju podataka – prisutno je više od 75.000 pojmova, uz prilično mršavu bazu multimedijalnog sadržaja. Nešto više od 160 video klipova u niskoj rezoluciji (dodatni su dostupni on–line) i osamdesetak zvučnih zapisa veoma je malo i prilično zaostaje za Encarta materijalom. Osvežen je i sadržaj World Atlasa (sadrži preko 1300 mapa), mada su podaci o našoj zemlji i dalje prilično oskudni, a tu su i novi podaci na interaktivnoj „vremenskoj liniji”.

Sve u svemu, Encyclopaedia Britannica 2004 Deluxe Edition i dalje predstavlja (tekstualno) najopširniju elektronsku enciklopediju koja će potpuno zadovoljiti one sa osećajem za dobre informacije. Iako nije „našminkana” kao Encarta i nedostaju joj neke od naprednih pretraživačkih i edukativnih funkcija (recimo interaktivni multimedijalni vodiči), sadržaj i kvalitet članaka nije za potcenjivanje. Naprotiv, čini nam se da je na višem nivou nego u Encarti, uz podsećanje da je multimedijalna podrška potpuno zakazala.

Vladimir PISODOROV