Polazak na dalek put sopstvenim automobilom, pored izvesnih organizaciono-konformističkih prednosti, svakom putniku namerniku donosi barem jednu veliku glavobolju – planiranje putovanja. Ako pri tom na put vodite i članove porodice koji žele da vide odredišnu destinaciju u što kraćem roku i ne zanimaju se previše za mesta za odmor i prenoćište, zadržavanje na oronulim pumpama radi dolivanja goriva, promašeno skretanje na raskrsnici koja slučajno nije ucrtana na mapi ili, daleko bilo, kvarovi na vozilu usred neke nedođije samo su neki od mogućih problema. Spasonosno rešenje u takvim okolnostima jesu programi za planiranje putovanja koji upotrebu auto-karte čine izlišnom. Među desetak takvih programa nalazi se i Microsoftov AutoRoute, po mnogim mišljenjima najbolji i definitivno najprodavaniji u svojoj klasi.

Microsoft je i ove godine pripremio ispoliranu verziju popularnog paketa za auto-avanturiste, koja sadrži sve funkcije koje su proslavile ranija izdanja. Izgleda da su programeri iz Redmonda potpuno zaboravili na vizuelni identitet korisničkog interfejsa , budući da već nekoliko godina unazad AutoRoute ima identičan raspored komandi i ružnjikavo grafičko okruženje. Po tom pitanju ni nova verzija nije nikakav izuzetak jer osim naizgled bržeg rada ne donosi bilo kakva poboljšanja u odnosu na prethodna izdanja. Određivanje ruta obavlja se na istovetan način kao i ranije i podrazumeva obeležavanje čvornih tačaka na mapi. Pored određivanja tačnog mesta i vremena polaska, program dozvoljava „štelovanje” svih relevantnih aspekata vezanih za planiranje putovanja: veličine rezervoara automobila, potrošnje u gradu i „na otvorenom”, cene goriva, trajanja vožnje itd. Mape su načičkane korisnim informacijama i, uz mogućnost zumiranja na nivo ulica u naseljenim mestima, nude podatke o položaju restorana, motela, supermarketa i drugih lokacija od značaja.

Ako se pitate čime opravdati ulaganje prilične svote novca u AutoRoute 2005, to bi mogla biti poboljšanja skrivena „ispod haube”, na prvi pogled nevidljiva običnom korisniku. Najznačajniji pomak načinjen je na polju implementacije GPS uređaja, čiju upotrebu olakšava tzv. GPS Task Pane. Poboljšana je i opcija za prebacivanje izrađenih ruta na prenosne „igračkice” poput PDA uređaja ili odgovarajućih mobilnih telefona. Ubačena je i opcija za prikazivanje geografskih širina i dužina lokacija na mapi, a „pojačana” je i funkcija za preuzimanje informacija s Interneta. Konačno, ono što nas je najviše zanimalo, u principu nas je najviše i razočaralo. Naime, iako ima proširenu zonu pokrivenih država, ona je i dalje fokusirana na zapadnoevropske zemlje, uz potpuno ignorisanje „malih ljudi” s istoka kontinenta. Verovatno je potpuno nepotrebno podvlačiti da je podrška za našu zemlju ponovo izostala (postoji, doduše, karta s ucrtanim naseljima, ali bez putne mreže), a bolje nisu prošle ni zemlje iz okruženja (čak ni novopečene članice Evropske unije). S druge strane, Grčka je „velikodušno” dobila podršku u vidu mape okruženja Atine što znači da su, za naše ljude, noviteti AutoRoutea u izdanju za 2005. godinu u suštini beznačajni.

Ukoliko planirate putovanje u našoj ili u zemljama iz okruženja, jednostavno ćete morati da se pomirite sa činjenicom da od korišćenja naprednih tehnologija još uvek nema ništa. Zastarela auto-karta, tabak čistog belog papira, grafitna olovka i kalkulator još uvek su jedini „prijatelji” na koje se možete osloniti. A za funkcionalnost, komfornost i kliničku preciznost Microsoftovog AutoRoutea 2005 neka mare oni kojima je i namenjen. Mi, nažalost, još uvek ne spadamo u tu kategoriju.

Vladimir PISODOROV