Keronsoft iMpeg Converter 1.4, YASA MPEG/AVI to VCD/DVD/SVCD/MPEG/AVI Converter 2.4, WinAVI Video Converter 6.0, TMPGEnc 2.524, D.I.K.O. 0.77

Priprema video-materijala za reprodukovanje u kućnim DVD plejerima

U novembarskom broju „Sveta kompjutera” pisali smo o tzv. DVD kompresorima – programskim alatima koji služe za „čupanje” materijala s Video-DVD-ova i kompresovanje u popularni MPEG-4 format. Ovog puta pozabavićemo se srodnom metodom koja, međutim, daje potpuno suprotne rezultate, a podrazumeva enkodovanje video-materijala (naglasak je na MPEG-4 sadržaju) u format pogodan za reprodukciju u kućnim (standalone) DVD uređajima.

Kućno DVD tržište: dokle se stiglo?

Tržište ovih aparata trenutno je u velikoj ekspanziji i slobodno se može reći da je, bar što se cene tiče, njihova nabavka u ovom momentu više nego povoljna i opravdana. Međutim, iako se za male pare dobija multifunkcionalan uređaj (omogućeno je „puštanje” DVD/(S)VCD naslova, audio CD-ova, MP3 muzike, slika...), gotovo sve ih karakteriše jedna velika mana – nemogućnost reprodukcije široko rasprostranjenog MPEG-4 sadržaja (čitaj: DivX filmova). Naravno, u ponudi se odavno nalaze modeli koji imaju i ovu funkciju, ali njihova kupovina, iz nekoliko veoma važnih razloga, još uvek predstavlja priličan rizik. Prvi i osnovni problem jeste nedovoljno razvijena podrška za prikazivanje titlova (govorimo isključivo o MPEG-4 reprodukciji), što je mnogima kod nas i te kako važna stavka. Ovaj problem se manifestuje u suviše sitnom i nečitljivom ispisu, podršci samo za određene formate zapisa, ograničenju prilikom imenovanja fajlova (nije redak slučaj da tekstualne datoteke moraju da imaju isto ime kao film kako bi se njihov sadržaj prikazao na ekranu), nepostojanju podrške za prikazivanje naših slova itd. Da stvar bude još gora, većina brand name aparata ne nudi nikakvu podršku za titlove, a kupovina dalekoistočnih skalamerija (čast izuzecima) najviše se može porediti s nabavkom mačke u džaku. Očigledno postoji strah proizvođača od škakljivog pitanja legalnosti usled implementiranja punog spektra mogućnosti (kompanije se plaše optužbi za podsticanje piraterije i zbog toga još uvek bojažljivo ispituju celu situaciju). Ipak, u poslednje vreme na tržištu se sve češće mogu pronaći modeli kompanija Pioneer, Philips, LG i drugih sa implementiranom funkcijom za prikaz titlova, na veliku radost potencijalnih korisnika. Nadalje, kao otežavajuća okolnost javlja se i nedovoljno kvalitetna podrška za nadograđivanje softvera u uređaju (tzv. „flešovanje” firmvera). Iako se na prvi pogled to ne čini tako važnim, ovaj zahvat predstavlja jedini način za unapređivanje funkcionalnosti uređaja (moglo bi se reći i za očuvanje funkcionalnosti) jer se tim putem obezbeđuje ispravka eventualnih bagova (pa i ubacivanje podrške za lepše i veće titlove, naša slova...), ali i implementiranje novih tipova i verzija dekompresionih alata (kodeka) koji predstavljaju rak-ranu uređaja (usled brze promene aktuelnih kodeka, uređaj sa MPEG-4 podrškom vrlo brzo može da postane obična limena kanta jer ne podržava nove standarde, što nije slučaj sa MPEG-2 kompresijom čiji su temelji nepromenjivi). Konačno, potencijalni problem može da predstavlja i cena koja je u nekim slučajevima i dvostruko viša od cene ekvivalentnih uređaja bez MPEG-4 podrške, pa se kupci veoma teško opredeljuju za izlaganje dodatnom trošku zarad sumnjive funkcionalnosti.

Ako ste upravo zbog gorenavedenih razloga odlučili da sačekate još malo s nabavkom DVD uređaja sa podrškom za MPEG-4 standard, sigurno ste se unapred pomirili s nemogućnošću reprodukcije ovog popularnog formata u klasičnom DVD uređaju. Međutim, ukoliko već imate računar, CD/DVD rezač, malo entuzijazma i dosta slobodnog vremena, lepo je znati da na softverskoj pijaci postoje desetine programskih rešenja koja veoma efikasno mogu poslužiti za pripremu MPEG-4 materijala (tačnije njegovo konvertovanje) za „emitovanje” na običnim DVD uređajima. Ne treba isticati koliko je važno posedovati kvalitetan alat ovog tipa, i to ne samo zbog očiglednih razloga, već i zbog činjenice da DivX format sve više počinje da dobija svoje (zasluženo) mesto u realnoj primeni na polju video-tehnologije (na primer, većina digitalnih kamkordera novije generacije podržava beleženje materijala direktno u MPEG-4 format). Testirali smo neke od njih i sačinili ovaj kratak uporedni prikaz mogućnosti.

Jednostavnost pre svega

Prvi program koji nam se našao na testu jeste ostvarenje kanadske softverske grupe Keronsoft (poznate, između ostalog, i po popularnom alatu za pregled grafičkih datoteka IrfanView) pod nazivom iMpeg Converter 1.4. Može se reći da je ovaj program pravi raj za početnike. Sve dostupne opcije nalaze se na jednom ekranu, a od korisnika se jedino zahteva da označi ulazni fajl, upiše ime izlaznog i da se opredeli za format novonastalog materijala. Pored izrade DVD, omogućeno je „renderovanje” VCD ili SVCD fajlova, i to u PAL ili NTSC standardu, a postupak „pretvaranja” može se izvršiti iz jednog ili dva odvojena fajla (odabira se posebno video, a posebno audio komponenta koja može biti u obliku WAV ili MP3 datoteke). Što se tiče broja podržanih ulaznih formata, mora se priznati da će iMpeg Converter „progutati” gotovo sve što mu servirate. Neizbežnim AVI datotekama (kompresovanim ili ne) pridodata je podrška za QuickTime, ali i, kako su se autori pohvalili, svim ostalim zapisima koje je moguće „otvoriti” iz Windows Media Playera. Konvertovanje materijala vrši se iz dva „prolaza”, uz postojanje nekoliko osnovnih filtera za peglanje prikaza. Inače, program ne spada u brzinske šampione (uključena je samo optimizacija za Intel procesore i multiprocesorske sisteme), ali se ne može nazvati ni sporim, a pohvalno je što je hardverski neprobirljiv i što će raditi na bilo kom Pentium računaru „opremljenom” sa 128 MB radne memorije. Najveća zamerka mogla bi da se uputi nepostojanju opcije za ubacivanje tekstualnih fajlova s titlovima (to jest njihovo renderovanje preko slike), kao i nepostojanju dugmeta za pauziranje procesa konverzije (postoji samo Stop komanda), to jest odsustvu podešavanja za određivanje prioriteta podele raspoloživih resursa tokom rada.

U grupu nešto složenijih alata u ovoj klasi ostvarenja mogao bi se svrstati program podužeg imena: YASA MPEG/AVI to VCD/DVD/ SVCD/MPEG/AVI Converter 2.4. Međutim, spisak podržanih funkcija koje ćemo ovde izneti ne treba da vas uplaši jer je rad u programu veoma logičan i jednostavan. Za to su zaslužni odlično koncipiran korisnički interfejs (sa potpuno autentičnim, fancy grafičkim rešenjima) i postojanje ugrađenog „čarobnjaka” za podešavanje željenih funkcija korak po korak. Najveća snaga programa leži u izuzetno velikom broju podržanih formata i mogućnosti njihove konverzije u gotovo neograničenom broju kombinacija. Pored konvertovanja u (S)VCD i DVD format, podržana je izrada nativnih MPEG-1/2 datoteka, WMV i ASF fajlova, ali i DivX zapisa. Bogat spektar podešavanja sadrži funkcije za setovanje izlazne rezolucije (veoma korisno radi izbegavanja izobličenih video-snimaka kao produkta korišćenja nestandardnih formata slike), frameratea, kvaliteta MPEG kompresije itd. Prilikom kompresije u DivX format, neizbežan je izbor audio/video kodeka i njihovo podešavanje „u sitna crevca”. Tu je i svojevrsna preview sekcija sa osnovnim komandama za kontrolu toka reprodukcije, kao i rutina za iščitavanje karakteristika ulaznog video-fajla (ovo je veoma korisna opcija jer se na osnovu dobijenih podataka omogućava pravilno setovanje izlaznih parametara, a korišćenje eksternih programa postaje izlišno). Naravno, tu je i opcija za određivanje veličine izlaznog fajla izborom jedne od predefinisanih, standardizovanih vrednosti ili ručnim ukucavanjem željene „težine” u MB. Na kraju, treba istaći da program podržava tzv. Batch procesiranje, a da je osim konverzije moguće vršiti spajanje (Join) i deljenje (Split) video-zapisa, odsecanje njegovih delova ili „čupanje” statičnih slika i njihovo snimanje na hard disk. Sve u svemu, radi se o odličnom programu sa samo dve mane: izuzetno sporim postupkom konverzije i odsustvom podrške za implementiranje titlova.

Brzi Gonzales

S obzirom na količinu procesiranih informacija i samu prirodu posla, nije nikakvo čudo što su programi iz ovog domena prilično spori i praktično neupotrebljivi za brzo stizanje do željenih rezultata. Kao što to obično biva, izuzeci uvek postoje, a u ovom slučaju u pitanju je program pod nazivom WinAVI Video Converter 6.0. Slobodno se može reći da je ovaj program jedan od najpopularnijih u svojoj branši te da predstavlja idealan izbor za sve koji nemaju strpljenja i živaca da na proces konverzije čekaju i po pet-šest sati. Naime, po rečima autora, za konvertovanje klasičnog kompresovanog AVI fajla u DVD format WinAVI Video Converter utrošiće samo između 60 i 90 minuta na mašini prosečne snage. U istinitost ove neverovatne tvrdnje uverili smo se i sami, koristeći kao uzorak celovečernji film (kompresovan XviD kodekom) i podešavanja zatečena pri startovanju programa. Na našoj test mašini (Barton 2500+, 512 MB RAM-a) programu je za obavljanje posla trebalo tek nešto više od 30 minuta, što je fantastično vreme i služi na čast autorima. Međutim, pored izuzetne brzine, WinAVI Video Converter 6.0 bogat je podešavanjima i dodatnim mogućnostima upakovanim u skladno dizajnirano korisničko okruženje. Pored konverzije u (S)VCD i DVD format, podržano je transferovanje materijala u AVI, WMV i RM format, uz prepoznavanje ulaznih fajlova u MPEG, AVI, ASF, MOV, RM, WMV, SWF i RMVB formatu zapisa. Svaka sekcija programa načičkana je opcijama za fino podešavanje karakteristika izlaznog fajla (format slike, standard prikaza, veličina izlaznog fajla, upotrebljeni kodek, raspored poglavlja...), a raduje i postojanje Batch funkcije, kao i komande za narezivanje izrađenog materijala na CD/DVD medij (program će, doduše, „pozvati” u pomoć Nero). Kao i u prethodnim slučajevima, najveći problem programa je nedostatak podrške za rad s titlovima.

Najslađe je besplatno

Za sam kraj ovog prikaza ostavili smo dva programa koja će, ako ni zbog čega drugog, biti zanimljiva zbog činjenice da se mogu naći u besplatnim verzijama. Prvi od njih, TMPGEnc 2.54, delo je poznate softverske grupe Pegasys Inc. (www.pegasys-inc.com), čuvene po vrlo kvalitetnim alatima za manipulaciju MPEG sadržajem. Ovaj program je već duže vreme prisutan na softverskoj pijaci i predstavlja izbor mnogih, prvenstveno zbog pouzdanosti u radu i vrlo dobrih izlaznih rezultata. Pri startovanju programa postaje jasno da autorima nije bio cilj privlačenje korisnika nacifranim radnim okruženjem, već pametnim odabirom uključenih opcija, značajnih za izvlačenje maksimuma iz procesa konverzije. TMGEnc bi mogao da se preporuči kako početnicima tako i iskusnijim korisnicima jer se ispod naizgled jednostavnog komandnog interfejsa (podržan je i rad putem „čarobnjaka”) mogu pronaći ekstenzivna podešavanja koja ne postoje u drugim programima ove vrste. Ukoliko vam se upotreba TMPGEnca dopadne, možete da probate i njegove dve komercijalne verzije: TMPGEnc 2.5 Plus i TMPGEnc 3.0 XPress.

Ostvarenje od kojeg u budućnosti najviše očekujemo jeste program pod nazivom D.I.K.O. 0.77. Radi se o veoma kvalitetno zamišljenom projektu koji korisnicima omogućava kreiranje SVCD i DVD naslova iz AVI fajlova uz postojanje gomile pratećih opcija. Već sada, u svojim „beta” verzijama, program je izuzetno koristan i, ako se zanemari evidentna nestabilnost u radu i pojava bagova, može se reći da je trenutno najbolji „u struci”. Ovo je jedno od retkih rešenja koja zaista nude sve što biste poželeli da nađete na jednom mestu kada je u pitanju proces konvertovanja AVI materijala u MPEG sadržaj. Rad u programu podrazumeva prolazak nekoliko koraka u kojima se korisniku nudi izbor podešavanja radnih parametara sopstvenim potrebama. Pored izbora radne rezolucije i standarda za prikaz slike, ostavljena je mogućnost definisanja audio i video kodeka, broja prolaza, aktivnog bitratea, veličine izlaznog materijala... Međutim, najviše nas je oduševila sekcija za rad s titlovima (podržan je samo SRT format) jer dozvoljava manipulaciju veličinom i položajem ispisa na ekranu, tipom fonta i slično, što je za svaku pohvalu. Prilikom formiranja DVD kompilacije dozvoljeno je setovanje poglavlja, odabir tekstualnih oznaka za audio i subtitle podnosioce, a čak je omogućena izrada DVD image fajla ili direktno narezivanje materijala na medij upotrebom DVD Decrypter enginea. Izlazni rezultati koji se dobijaju ovim programom vrlo su dobri, ali su sveopšta funkcionalnost i kvalitet skupo naplaćeni sporim radom: za konverziju celovečernjeg filma potrebno je od dva pa do čitavih deset sati.

• • •

Ponuda programskih rešenja u klasi DVD enkodera sasvim je zadovoljavajuća. Međutim, kao što to možete zaključiti, gotovo sva ostvarenja koriste sličan pristup tematici i namenjena su prvenstveno neiskusnim korisnicima. Prostora za unapređenje i te kako ima i realno je očekivati da će se u vremenu pred nama pojaviti gomila novih programa vrednih pažnje. Naravno, programi koje smo u ovom tekstu opisali predstavljaju samo kratak pregled onoga što se trenutno može naći na Internetu i čine sasvim dobru polaznu osnovu. Takođe, osnovna zamerka većini ostvarenja vezana je za izuzetnu sporost u radu (mada i tu ima izuzetaka), kao i za nemogućnost rada s titlovima (što je problem koji se može rešiti na drugi način, ali to je priča za neku sledeću priliku). To su očigledno stavke na kojima će programeri u budućnosti raditi. Bar se nadamo.

Vladimir PISODOROV