Selektivni bekap podataka

O nužnosti redovnog bekapovanja važnih podataka pisali smo nebrojeno puta do sada. Bez obzira na to kojom se vrstom posla bavite (ili koristite računar isključivo za zabavu), postoji sijaset načina da u odsudnom trenutku ostanete bez važnih fajlova. Uzroci mogu biti raznoliki: od kvarova izazvanih neispravnošću hardvera, šokova generisanih neurednim snabdevanjem električnom energijom, pa sve do softverskih problema koji mogu prouzrokovati gubitak čitavog kontingenta važnih informacija. Bekapovanje podataka predstavlja, dakle, neizbežnu meru predostrožnosti koju morate preduzeti ukoliko želite da sačuvate živce i materijal na kojem ste vredno radili.

Teoretski, proces pohranjivanja bitnog sadržaja sa lokalnog hard diska na neki drugi medij može se obaviti na tri načina, i to kopiranjem kompletnog sadržaja koji se nalazi na određenom drajvu/particiji upotrebom specijalizovanih programa za izradu egzaktnih „slika” zatečenog stanja na njima (jedno od popularnijih rešenja u klasi je program pod imenom Ghost o kom smo u više navrata pisali), svojeručnim prebiranjem po šumi podataka i pojedinačnim izdvajanjem najvažnijih datoteka ili automatizovanim procesom selektivnog bekapa uz upotrebu nekog od autentičnih softverskih rešenja. CyberLink PowerBackup spada upravo u ovu poslednju grupu.

Proces selektivnog bekapa podataka ima nekoliko veoma značajnih prednosti u odnosu na ostale načine. Dok su prednosti nad ručnim sistemom pohranjivanja očigledne, one se u poređenju s programima kakav je Ghost uglavnom ogledaju u vremenu trajanja čitave operacije, koje je u ovom slučaju znatno kraće (s obzirom na to da se vrši „sklanjanje” samo onih podataka koje korisnik odabere, a ne sadržaja celog diska/particije, proces je višestruko brži). Pored toga, bekapovanje podataka može se izvršiti i bez prethodnog konsultovanja s korisnikom (u pozadini, dok se računar koristi za obavljanje svakodnevnih radnji) definisanjem vremenskih intervala u kojima će programska rutina obaviti proveru zadatih destinacija i, po potrebi, izvršiti neophodan bekap.

Kao što smo već navikli kada su programi kompanije CyberLink u pitanju, PowerBackup krasi izuzetan korisnički interfejs, sa jasno naznačenim funkcijama koje su upakovane u vizuelno dopadljiva grafička rešenja. Proces rada je podeljen na četiri koraka tako da je korisniku u svakom momentu jasno šta treba da uradi (za svaku akciju ponuđena su propratna objašnjenja). Prvi korak, logično, predstavlja selekciju podataka, to jest definisanje materijala koji želite da sačuvate. Po ovom pitanju program uopšte nema ograničenja tako da se mogu označavati pojedinačni fajlovi, direktorijumi, čitave particije itd. Postupak se obavlja jednostavnim „štikliranjem” željenog materijala, a iskorišćena mehanika krstarenja sadržajem na diskovima biće jasna svima koji su barem jednom pokrenuli Windows Explorer. Određivanje lokacije na kojoj će se izvršiti skladištenje podataka obavlja se u drugom koraku. Svi označeni podaci „lepe” se u okviru jednog fajla (interne ekstenzije PBF), a mogu se čuvati u bilo kom direktorijumu na hard disku ili narezati, direktno iz programa, na CD/DVD medij. U okviru drugog koraka korisnicima je ostavljena i mogućnost definisanja automatske podele izlaznog fajla nakon dostizanja određene veličine (za CD/DVD standard, u zavisnosti od primenjenog fajl sistema, upisivanjem željene vrednosti), što se u praksi pokazalo kao odlično rešenje. Treći korak je rezervisan za određivanje metode kojom će biti izvršen proces bekapa podataka. Pored opcije Full backup koja podrazumeva skladištenje svih podataka iz označenih direktorijuma/particija/drajvova bez prethodne provere (i sprovodi se u slučaju inicijalnog bekapa), tu su još i Differential backup za dodavanje isključivo novoformiranih fajlova ili fajlova izmenjenih posle poslednjeg „punog” bekapa i Incremental backup za dodavanje novih i izmenjenih fajlova nakon izvršenog „diferencijalnog” bekapa (poslednja dva razlikuju se u brzini obavljanja posla, veličini okupiranog prostora i brzini povraćaja podataka u prvobitni položaj). Ukoliko baratate velikom količinom materijala, nad fajlovima se može primeniti kompresija (u tri nivoa), verodostojnost materijala nakon skladištenja može biti automatski proverena, a izlazni fajl se može zaštititi šifrom tako da bude osiguran od znatiželjnih pogleda. Nakon podešavanja svih opcija, u četvrtom koraku korisniku jedino još ostaje da odluči da li želi da odmah izvrši definisani proces ili će ga „ubaciti” na Schedule listu radi kasnijeg automatskog izvršavanja. Kada već govorimo o „zakazivanju” automatizovanog bekapa, bitno je napomenuti da su autori ostavili bogat izbor mogućnosti. Tako se bekapovanje može izvršiti u unapred definisano vreme, tačno određenog datuma („zakazivanje” je dozvoljeno i nekoliko meseci unapred), može se obavljati svakog dana, jednom nedeljno ili na mesečnom nivou. Inače, proces je prilično brz i bezbolan, a za to vreme na računaru se mogu obavljati i drugi poslovi bez bitnijih usporavanja operativnog sistema. Radi potreba testa, sa različitih lokacija na lokalnom hard disku (sa tri particije) odabrali smo ravno 12.000 fajlova ukupne veličine 2 GB (među njima i jedan celovečernji film, gomilu fotografija, pedesetak programa, stotinak zvučnih fajlova...) čije je bekapovanje, u Full backup modu bez kompresije, potrajalo nešto „jače” od osam minuta.

Pored sekcije Backup, program sadrži i korespondentnu Restore oblast za vraćanje podataka u prvobitno stanje. Kao i u prethodnom slučaju, proces rada podeljen je na četiri koraka uz postojanje pisanih objašnjenja kojima je jasno naznačen domen svake od opcija. Po odabiranju PBF kontejner fajla, od korisnika se u prvom koraku zahteva da naznači da li želi da izvrši povraćaj svih uskladištenih podataka ili samo nekih. Primenjeni „drvo” sistem prikaza podataka umnogome olakšava navigaciju i sadrži sve relevantne podatke o strukturi pohranjenih datoteka (čak i oznake particija/drajvova s kojih je proces bekapa izvršen, tako da u svakom momentu znate odakle je koji fajl „povučen”). Nakon određivanja željenih fajlova, u drugom koraku sledi odabiranje odredišne lokacije, koja ne mora po pravilu da bude ona s koje su fajlovi prvobitno i „uzeti” (može se odabrati alternativna destinacija na kojoj će se izraditi identična struktura zapisana u PBF datoteci ili se svi podaci mogu zajedno iskopirati u jedan direktorijum). Konačno, pre započinjanja procesa povraćaja označenih podataka, u trećem koraku korisnik treba da odluči kako će se program ponašati ako naiđe na istoimene fajlove u odredišnom direktorijumu. Ostavljene su četiri mogućnosti, a najznačajnije je što se ceo posao može odraditi i ručno, tačnije program se može podesiti tako da svaki put pre kopiranja i zamene podataka upita korisnika šta želi da učini s dotičnim fajlom.

Inače, uz opisane oblasti Backup, Restore i Scheduler, PowerBackup sadrži i funkciju Compare za upoređivanje bekapovanog i „živog” materijala na hard disku, kao i komandu Erase Disc za „nulovanje” izbrisivih CD/DVD medija.

Bez sumnje, PowerBackup je odličan program čije korišćenje mirne duše možemo preporučiti svim (a prvenstveno manje iskusnim) korisnicima koji žele da budu uvereni u sigurnost svojih podataka. Mnoge će obradovati i više nego popularna cena kojom su odgovorni ljudi iz CyberLinka dodatno želeli da privuku pažnju na svoje novo ostvarenje. Naše mišljenje je da su u tome i uspeli.

Vladimir PISODOROV