Monopol je ovih dana prestao, ali to u bliskoj budućnosti neće dovesti do radikalnog porasta kvaliteta usluge ili pada cene...

Majke mi, ponekad bih radije orao nego pisao tekstove... Odvratno sparan letnji dan, znoj mi se sliva niz zadnjicu, inspiracije nigde na vidiku, nijedna loša društvena pojava me ne inspiriše da je hirurški obradim... Čak mi ni Mlađan Dinkić više ne izaziva mučninu. Hmm, da pokušam da se nekako iznerviram? Da upalim televizor ili kupim novine? Nah, najbolji recept za to je ipak refleksija: razmišljanje o spoju Srbije i savremene tehnologije, posebno u sferi Internet usluga i infrastrukture nikada ne omaši u paljenju vatrice. Wait! Radi! Meni je temperatura već počela da raste. Burning...

Šta mislite, koliko zaostajemo za svetom na ovom polju? Koliko zaostajemo za Albanijom na ovom planu? Svako od vas sigurno poznaje nekoga ko živi ili radi u Njemačkoj i ko vam je pričao horor priče o multimegabitnom flet protoku za mizerni paušal. Čekajte, pa toga ima i kod nas, reći ćete. Da, teorijski ima, ali praktično gotovo da ne. Sve ove simpatične DSL zavrzlamice sa agregacijama su najobičnija glupost za mađarske pojmove, za prave 2 (ili 10) MBit veze koje funkcionišu bez štucanja, za korisničku podršku koja vam šalje tehnički tim koji vam se duboko klanja i jecajući izvinjava ako vam ping u nekom MMORPG-u skoči za iznad 100 ms. Eh, sunce, daleko li si. Napolju postoji mogućnost pravog izbora Internet provajdera, dok se kod nas gotovo sve svodi na krajnju instancu: Telekom.

You see, Telekom je oduvek imao monopol na linkove ka inostranstvu. Niko drugi nije smeo da poseduje pipe ka slobodnom svetu zato što je mafija odavno napravila deal o podeli kolača i muži stanovništva koje želi da ima nekakav Internet. Monopol im je ovih dana prestao, ali to u bliskoj budućnosti neće dovesti do radikalnog porasta kvaliteta usluge ili pada cene. Plan je da se ta užasna mamutska pseudokompanija rasparča i privatizuje, a sigurno će se naći razlozi za višegodišnje odlaganje toga. Dobro, pretpostavimo da će 2010. sve makar polovično biti u redu, ali kako da se postavimo prema prošlom vremenu? Neko mora da fasuje katran, perje i kastraciju za bivšu i sadašnju sramotu koja se naziva Internet provajdingom. Treba nam žrtveni jarac. Ili žrtveno stado. Potrebna su nam imena, prezimena i kućne adrese. Treba nam pravda sa teksaške granice iz druge polovine pretprošlog veka, pobogu!

Pokušaj personalizacije krivca za najmanje 10 godina stagnacije na polju dostupnosti broadband Interneta u Srbiji uopšte nije toliko komplikovan zadatak. Ubogi vrazi koji rade u tehničkoj službi i inženjerijski timovi koji stoje iza ovog đubreta koje imamo svakako nisu krivi. Ko je kriv? Ja glasam za Draška Petrovića, dugogodišnjeg predsednika upravnog odbora kompanije. Čovek verovatno nije prekršio nijednu formalnu uredbu, zakon ili podzakonski akt, a i da slučajno jeste, nečist veš bi sigurno bio veeeoma dobro zataškan. He’s legit as sunshine, ali to je ipak samo formalna strana medalje. Ja (naravno, ne samo ja) mislim da je on jedan od glavnih krivaca za naš voz koji je od stajanja odavno zarđao na stanici. On je eksponent, a verovatno i delimični ili potpuni kreator politike miniranja svake ideje koja bi ovom narodu donela jeftin i kvalitetan Internet. Da ne govorimo o telefoniji, koja ipak ne spada u uži obim ove priče.

Ne znam da li se sećate afere s nuđenjem jeftinog VOIP-a (telefoniranje preko Interneta) koji su neki manji provajderi onomad počeli da nude kao uslugu. Draško nije časio ni časa: uhvatio ih je za mošnice, raskinuo im ugovore o iznajmljivanju linkova i osudio ih na propast. Neće neki kvaziprovajderi iz Arilja ili Požarevca da zavrću ventil na pumpi za cash, pomislio je naš debeljuškasti junak. Zašto bi neki omladinac dobio priliku da jeftino razgovara s majkom u inostranstvu kada Telekom za 30 puta više para nudi istu uslugu. Svi su pognuli glave, praveći se blesavi na bahatost jednog glavonje i grupe političara-mafijaša koji mu suspenzorima osiguravaju debelu zadnjicu.

Lokalni provajderi su doskora bili prinuđeni da Internet stopostotno naplaćuju po taksimetru zbog derikožačke cene iznajmljenih linkova ka inostranstvu. Koga boli uvo što je to običan kabl koji leži u zemlji i što strani provajderi saobraćaj tarifiraju desetak puta jeftinije? Draško je gazda, Telekom ima monopol, bez obzira na činjenicu da je taj link njegov koliko je i moj. Telekom je firma čiji je vlasnik država i sve zgrade, objekti i tehnika koje imaju kupljeni su od keša vaših i mojih roditelja. Ljudi, jeste li vi svesni činjenice da ste pokradeni? Neko upravlja vašom imovinom na vašu štetu, onemogućavajući vam da imate neku korist od poreza koji plaćate. Svaki problem postaje vrlo transparentan ako analiziramo pitanje prostog vlasništva, koje je za sada još uvek vaše i moje.

Ljudi ovde imaju vrlo kratko pamćenje, a i gora dela od Draškovih i kompanijinih imaju tendenciju da vrlo brzo budu zaboravljena ili potisnuta u drugi plan posle pojave neke banalne pornjave s domaćom estradnom zvezdom. Ne znam koliko ukazivanje na ovakve likove i pojave uopšte ima smisla u zemlji kao što je naša...

Mada, borba protiv smradova ne mora da donese trenutne plodove. Biće dobro ako makar svaki deseti čitalac zapamti ovo ime i prezime, seti ga se za 30 godina i pljune na prozor vozila u kojem se baškari bogati starac, nekadašnji sudija za vešanje u zabačenom Gulchu na obodu Interneta. Pljuvačka koja se bude slivala sa stakla biće pečat na njegovom bogatom životopisu i finalna potvrda o lifetime skoru koji je ostvario. Onakav si kakvim te drugi doživljavaju, brale.

Ničija nije gorela do zore, generale Drakkissath.

Miodrag „Daleko je sunce” KUZMANOVIĆ