Sedam programa za izradu panorame od niza snimaka

Došlo je proleće, makar i sa poplavama. Ovo je vreme kada se budi priroda i kada vlasnici digitalnih fotoaparata počinju da škljocaju (ili proizvode ekvivalentan digitalni zvuk). Srećnici i profesionalci mogu bez ikakvih problema da uhvate sve čari prirode u panoramskoj fotografiji, ali šta raditi kada je SLR aparat s dobrim objektivom daleko? Preostaju softverska rešenja koja neki proizvođači fotoaparata nude uz kupljen proizvod, a tu su i nezavisni proizvođači panoramskog softvera koji zaista imaju šta da ponude.

Dok se kod aparata koji imaju odgovarajući objektiv kao rezultat slikanja dobija već gotova panoramska slika, kod običnih digitalaca procedura je nešto komplikovanija. Posao se sastoji od slikanja više fotografija koje se preklapaju tako da ih je posle prebacivanja na kompjuter moguće softverski obraditi kako bi se dobila jedna velika, panoramska fotografija. Pri uklapanju se neizbežno javlja deformacija koja je karakteristika svakog objektiva (neki od programa prepoznaju EXIF informacije, dok je kod nekih potrebno ručno uneti karakteristike fotoaparata) tako da je neophodno na neki način korigovati fotografije. Postoji više načina spajanja u panoramu i više načina prikaza – dok sam način spajanja nije toliko bitan ukoliko je rezultat dobar, način prikaza i čuvanja fotografija može dosta uticati na odabir programa. Dobijanje obične digitalne panorame je zadatak kojem je dorastao svaki program koji je moguće naći, naravno sa razlikama u brzini, kvalitetu i lakoći korišćenja. Ukoliko je potrebna interakcija, neophodni su drugi formati – Quick Time, Java ili Flash (neki od programa nude i posebne formate i viewere). Iako je moguće napraviti interaktivnu panoramu i od obične fotografije, nas je zanimalo kakve rezultate je moguće dobiti direktno iz programa, dakle bez dalje manipulacije. Testirali smo sedam programa, sa dodatnim osvrtom na mogućnosti Photoshopa CS. U pitanju su komercijalna ostvarenja – postoje i open source rešenja, međutim ona zaslužuju poseban osvrt (možda u nekom od sledećih brojeva).

Testirali smo brzinu rada programa, kao i snalaženje u otvorenom prostoru i enterijeru koji je dosta zahtevniji po pitanju procesiranja slika. Pri sklapanju panorame nekog pejzaža relativno je jednostavno ručno uklopiti fotografije tako da je teško dobiti lošu panoramu osim u slučaju zaista lošeg polaznog materijala. Dok je pejzaž jednostavno napraviti, enterijer stavlja programe na testu pred pravi izazov – u ovom slučaju su fotografije mnogo više deformisane tako da finalni rezultat uglavnom zavisi od umešnosti programera koji su pisali program. Takođe nas je zanimalo kakve su razlike u korišćenju sa i bez stativa, to jest kako se programi snalaze sa fotografijama rađenim „iz ruke”.

Panorama Composer je proizvod kompanije Firm Tools i na prvi pogled deluje zaista lepo. Interfejs je baziran na Flash tehnologiji i jeste lep, međutim pitanje je koliko je ovo rešenje dobro ukoliko se program koristi na starijim kompjuterima. Rezultati su dosta dobri, za sklapanje naše test panorame mu je bilo potrebno nešto više od pola minuta, a sama panorama je kvalitetna, bez loših spojeva ili preklapanja. Mana ostaje upravo lep interfejs koji je izgleda namenjen korisnicima koji ne žele da se preterano udubljuju u proces generisanja panorame. Upravo zbog toga ne možemo pohvaliti ovaj interfejs – jedino što nudi jeste osnovno generisanje, a od dalje obrade panorame nema ni naznake. Ovde mislimo pre svega na opciju Crop jer se čak i sa stativom desi da fotografije ne budu savršeno sklopljene tako da je posle sastavljanja panorame neophodno dalje obrađivanje. Još jedan od problema vezanih za interfejs jeste bespotrebno iskomplikovan proces ručnog raspoređivanja slika od kojih se generiše panorama. Ukoliko program loše proceni redosled fotografija, što se dešava dosta često, potrebno je prevući ih na prava mesta i tu dolazi do izražaja nefunkcionalnost Flash interfejsa. S druge strane imamo samo pohvale jer se Composer odlično snašao i u enterijerima slikanim s malih udaljenosti. Zaista je šteta što autori nisu našli za shodno da dodaju opcije za osnovnu manipulaciju fotografijama jer izgleda da osnovni engine programa nudi mnogo više nego što je ovako moguće iskoristiti. Pored standardnih podešavanja preciznosti uklapanja, ponuđeno je još nekoliko preseta, međutim mi smo dobijali odlične rezultate i sa podrazumevanim podešavanjima. Od raspoloživih standardnih formata tu je samo JPEG, dok je panoramu moguće snimiti i kao HTML, pri čemu program generiše Flash fajlove i HTML stranu zajedno sa ogromnim brojem JPEG slika, tako da ovo nije preterano kvalitetno rešenje. Takođe postoji i opcija snimanja u EXE fajl koja nam se više dopala jer se kao rezultat dobije samo jedan fajl koji jednostavno – radi.

Panorama Factory se već dugo nalazi na tržištu. Stare verzije ovog programa su do sada bile dosta popularne, ali se nisu isticale brzinom rada. Nova verzija se može naći i u varijanti za 64-bitne i višejezgarne procesore, što bi trebalo da ubrza rad. Ovaj program nudi pregršt opcija, počevši od odabira automatskog ili ručnog uklapanja slika, što u slučaju fotografija sa malo detalja može proizvesti znatno bolje rezultate od automatike. Doduše, na našem testu automatsko uklapanje je radilo savršeno – ni na jednoj od panorama nije bilo grešaka u spajanju, a jedino što se može zameriti je to što sa podrazumevanim podešavanjima program malo lošije rešava prelaze između različito eksponiranih fotografija. Ovaj program ne izdvaja lepota interfejsa, ali se zato tu nalaze mnoge male ali odlično osmišljene opcije. Recimo, fotografije je moguće rotirati već pri samom odabiru. Što se tiče obrade fotografija, i tu ima pregršt podešavanja – moguće je podesiti ekspoziciju, opsecanje, podesiti korekciju boja, birati više formata za snimanje, podesiti veličinu i kvalitet rezultujuće panorame. Mana je vreme potrebno za generisanje slike – za našu test panoramu bilo mu je potrebno više od četiri minuta. S druge strane, nije postojala situacija u kojoj se program zbunio ili pogrešio – sve panorame koje smo napravili jednostavno su bile savršeno uklopljene, čak nije bilo problema ni sa prepoznavanjem redosleda fotografija. Rezultate je zaista teško (ili skoro nemoguće) razlikovati od panorama fotografisanih odgovarajućim objektivom, tako da ovaj program prevazilazi amatersku upotrebu.

Pixtra PanoStitcher deluje neugledno jer nudi potpuno zastareo interfejs koji liči na programe iz vremena Windowsa 98 i prilično je neudoban za rad. Već pri učitavanju fotografija ovo može da zasmeta jer je interfejs toliko spor da je lakše potražiti fotografije nekim viewerom van ovog programa. Naprednih opcija korekcije slike nema, dok je moguće podesiti preklapanja slika, rotaciju i povezivanje u 360 stepeni. Rezultati su iznenađujuće kvalitetni, spojeve slika je nemoguće videti na finalnoj kompoziciji, ali se dešava da cela panorama bude blago zamućena. Ponuđeno je snimanje panorame i u Quick Time formatu, dok su od standardnih formata tu JPEG i TIFF.

Realviz Stitcher 5.1 se izdvaja već i samom veličinom – dok se ostali programi drže veličine od desetak megabajta, Stitcher je težak čitavih osamdeset. Razlog je tutorijal koji je isporučen u instalaciji i koji zajedno sa pratećim fotografijama teži čitavih 60 MB po instalaciji. Još jedna od razlika ovog programa jeste to što radi u 3D modu – sam interfejs je dvodimenzionalan, ali se uklapanje fotografija dešava u trodimenzionalnom prostoru tako da je već pri sklapanju panorame moguće videti kakvi će biti rezultati interaktivne panorame. Dok je kod prethodnih programa moguće samo sklapanje fotografija u jednom redu, Stitcher nudi i sklapanje panorama iz više redova fotografija što je zaista korisna opcija. Na ovaj način je moguće uraditi i kompletnu panoramu, dakle punih 360 stepeni po horizontali i 180 po vertikali, tako da finalni rezultat bude veoma sličan profesionalno napravljenim interaktivnim panoramama. U skladu s ozbiljnim pristupom, sva automatika radi perfektno tako da nismo došli u situaciju da bilo šta ispravljamo ili ručno podešavamo. S konačnim rezultatom ispod tri minuta Stitcher je proizveo zaista kvalitetnu panoramu, ali se čini da je primarna namena ovog programa rad sa interaktivnim panoramama. Sve napredne opcije su tu i funkcionišu odlično, međutim ovaj program poseduje i neke prilično neobične opcije: pored sferične i cilindrične projekcije moguća je i izrada panorama u kubičnoj projekciji. Ovakav način prikaza panorame nudi i zaista zanimljivu mogućnost za štampu i sklapanje kocke od dobijenih slika, što je za sada jedinstvena opcija ovog programa.

Autopano Pro se od ostalih programa izdvaja po algoritmu za uklapanje slika SIFT i, pored Realviz Stitchera, jedini je sposoban za rad sa više redova fotografija. Ovaj algoritam uklapanja je nastao od open source algoritma SIFT koji se koristi u nekim od open source rešenja, međutim u Autopano Pro je iskorišćen unapređeni komercijalni algoritam koji bi trebalo da donosi bolje rezultate. Dobijeni rezultati govore u prilog kvalitetu, barem što se tiče prepoznavanja i pozicioniranja fotografija – program nismo uspeli da zbunimo, čak ni namernim krivljenjem aparata, tako da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi nastao problem. S druge strane, konačna panorama nije uvek savršena, problemi se javljaju na predmetima koji se nalaze blizu objektiva (kada je deformacija slike najveća)– tada se javljaju „duhovi” na slici. Ovaj program nudi i napredne opcije podešavanja koje nismo videli kod drugih – moguće je podesiti horizont i vertikale nezavisno na delovima panorame tako da se i od lošeg polaznog materijala može dobiti sasvim upotrebljiv rezultat. Interfejs programa nije upečatljiv, ali je od svih programa na testu najudobniji i najbrži u obradi polaznih fotografija. Nudi kolornu korekciju, pa čak i podešavanje nivoa boja. Opcija za kreiranje panorame od 360 stepeni svodi se na eksportovanje u PTSitcher (najpoznatije open source rešenje). Dakle, u slučaju da je potrebna interaktivna panorama, neophodno je još rada i još softvera. Najveća mana ovog programa jeste nemogućnost kreiranja potpune panorame, jedino što je ponuđeno je eksportovanje u pomenuti PTSitcher tako da Autopano ne predstavlja kompletno rešenje. Za test panoramu mu je bilo potrebno čitavih pet minuta tako da je na kraju teško doneti sud o njemu – nudi zaista kvalitetne opcije, ali ima i dosta mana koje mogu da smanje upotrebljivost. Ipak, u pitanju je tek prva verzija programa tako da se nadamo da će u nekoj od narednih mane biti ispravljene.

ArcSoft Panorama Maker i interfejsom i opcijama dosta podseća na Panorama Composer. U pitanju je još jedan „eye candy” interfejs koji lepo izgleda, ali ne nudi skoro nikakve opcije – jedino što se ponekad zahteva od korisnika jeste da ručno uklopi fotografije s kojima automatika ne može da se snađe. Ovo jeste korisna opcija, međutim nekada je nemoguće ručno napraviti bilo kakav napredak tako da je bolje odustati od korišćenja u slučajevima kada automatika zakaže. Na testu smo dobili prilično čudne rezultate. Naime, neke od panorama su savršeno uklopljene, dok s nekima jednostavno nije bilo moguće dobiti ikakav rezultat. Već samim nedostatkom opcija i šarenim interfejsom Panorama Maker spada u amaterske programe tako da je za takve namene sasvim upotrebljiv. Za test panoramu mu je bilo potrebno svega dvadeset sekundi, što je ubedljivo najbrže na testu, ali je konačan rezultat verovatno najlošiji, sa vrlo primetnim zamućenjem, tako da je ozbiljnija primena isključena.

Korisnici neke od CS verzija Photoshopa već imaju sav neophodan softver za izradu panorama – od prvog CS-a moguće je automatsko sklapanje panorama. Opcija se nalazi u meniju Automate i zove se Photomerge. Za sada ova opcija nije kvalitetna kao nezavisna rešenja tako da je moguće naići na dosta problema u sklapanju panorame (naša test panorama nije uspešno prošla kroz automatsko sklapanje). Pored lošeg automatskog pozicioniranja slika, velika mana je i loš blending, tako da je sa običnim digitalnim aparatom nemoguće dobiti upotrebljiv rezultat bez daljeg obrađivanja panorame. Panorame nisu primarna primena Photoshopa, ali ipak nas je iznenadio kvalitet nezavisnih rešenja u poređenju s ovim programom. Ukoliko je neophodno dalje manipulisanje fotografijama, nije loše početi baš u Photoshopu jer je moguće sačuvati fotografije na odvojenim lejerima tako da ovaj pristup ipak ima neke prednosti. U slučaju da je potrebno sklopiti više panorama ili su u pitanju veće panorame, prednost je svakako na strani automatskih rešenja.

• • •

Zaista nije lako odabrati pravi alat za ovakav posao: tu su sasvim jednostavna rešenja za koja nije neophodno poznavanje fotografije, ima i profesionalnih sa velikim brojem opcija i neophodnim predznanjem, dok su korisnici Photoshopa već zbrinuti. Za amaterske potrebe su sasvim dovoljni Panorama Composer i Panorama Maker, ali u slučajevima kada zakažu, jedino rešenje je ponovno fotografisanje, što može biti veliki problem. Za ozbiljniju upotrebu tu su PanoStitcher, Panorama Factory i Realviz Stitcher koji se izdvajaju ponuđenim opcijama, kvalitetom, ali i cenom. Između ove dve grupe nalazi se AutopanoPro, kao rešenje koje kombinuje lakoću korišćenja i kvalitetne rezultate, ali ne nudi sve napredne opcije. Na kraju su ipak najvažniji oštro oko i mirna ruka, od kojih će zavisiti i rezultat.

Obrad KOSTADINOVIĆ