Blizzard gubi hiljade pretplatnika koji odustaju zbog pucanja granice fizičke i psihičke izdržljivosti.

Dok broj pretplatnika World of Warcrafta polako počinje da načinje sedmi milion, neke od ozbiljnih pukotina u strukturi cele stvari počinju da postaju izuzetno evidentne. Politička paralela može biti sasvim umesna: Blizzard Entertainment je za godinu dana od pozicije ministra kulture zauzeo sva mesta u vladi države razbacane na pet kontinenata. Skokoviti put ka nebesima uzrokovao je delimično nesnalaženje brojčano ograničenog staffa ove severnoameričke kompanije, uzrokujući tipičan niz problema od kojih pati svaka vlast u tranziciji. Posrtaji tipa kombinovanja ministarstva policije i slobode štampe u jednoj ličnosti, potpisivanja štetnih ugovora sa dugoročnim posledicama, nedostatka kvalifikovanih menadžera i inflacije u dlaku su preslikani na virtuelnu teritoriju igre. Veliki broj oldtajmera koji ovo igraju još od beta verzije nalazi sebe u poziciji sličnoj veteranima revolucije koja je izdala sopstvene principe, počela da jede svoju decu, pošavši putem koji se drastično razlikuje od nadahnutih proglasa sastavljenih od čednih ideala i čiste potrebe da se čovečanstvu ponudi nova vrednost.

Osnovni problem s kojim se Blizzard bori sve vreme jeste potreba da se zadovolji glad eksponencijalno rastuće mase za novim i zanimljivim sadržajima. Usled nedostatka vremena, ljudstva i drastičnih disproporcija u mentalitetu nacija koje čine ovu fiktivnu državu, pošli su putem fiktivnog zadovoljavanja bazičnih ljudskih potreba za sticanjem, multiplicirajući koncept grinda do apsolutno neslućenih razmera. Potpuno iste stvari prefinjenog nivoa, prirodno, ne mogu da zadovolje Amerikance, Srbe, Šiptare i Kineze, stoga je umesto sofisticiranih koncepata fokus autorskih timova prebačen na dizajniranje questova i sadržaja koji ne traže veštinu i organizaciju, već apostrofiraju upornost koja donosi rezultate male vrednosti u poređenju s uloženim vremenom. Razvoj i optimizacija raid instanci za 40 ljudi (koje predstavljaju vrhunac složenosti i izazova u igri) teku sporo, uz prilično pokvarene fazone implementirane radi njihove duže aktuelnosti. Najbolji primer je famozni Ahn’ Qiraj, prva takva instanca pet meseci posle Blackwing Laira, čiji su najsočniji segmenti namerno učinjeni nesavladivim. Dva poslednje bossa iz nje (Ouro i C’Thun) do pre nekoliko nedelja jednostavno nisu mogli da budu ubijeni, bez obzira na tvrdnje dizajnera da je playtest pokazao da je dizajn encountera u redu. Zamislite desetine hiljada ljudi iz top-end guildova širom sveta koji tokom dva meseca, najčešće svakodnevno, udaraju glavom u ovaj bezobrazni „cockblock”, trošeći šest i više sati po raidu zarad čekićanja po nesalomljivom staklu. Ali niko ne odustaje zbog strasti za prestižom i besmrtnom slavom koja pripada guildu odgovornom za World First™. Ljudi počinju da odlepljuju, Blizzard gubi hiljade pretplatnika koji odustaju zbog pucanja granice fizičke i psihičke izdržljivosti, a lideri najvećih guildova počinju da prave sasvim ozbiljne peticije i proglase koji najširoj gaming publici detaljno objašnjavaju ovaj planski kurvaluk. A onda, preko noći, nevidljivi hotfix kompanije rešava stvar: bosovi bivaju oslabljeni u skladu sa mogućnostima živih ljudi koji igraju igru i posle svega nekoliko sati world-wide killovi počinju da se nižu. Kao i svaki režim kojem moć udari u glavu, Blizzard nastavlja da poriče da je slučajno ili namerno napravio grešku.

Sledeći ogroman problem igre je potpuno nekvalifikovano osoblje za tehničku i in-game podršku, kombinovano sa drskim, arogantnim i glupavim community managerima koji moderišu službene forume. Nesposobnost GM-ova (Game Mastera) ponekad dostiže biblijske razmere: veliki broj ne zna ni da speluje (na primer) ime instance u kojoj je raid naleteo na bag/problem (Blackwing Layer), a 90% odgovora na probleme igrača svodi se na jedan od generičkih copy-paste odgovora bez ikakvog praktičnog značaja. Činjenica da za stotine servera širom sveta jednostavno ne može da se nađe dovoljno kvalifikovanih ljudi sposobnih za podršku neće i ne može biti otklonjena u bližoj budućnosti, osim ako nekim čudom ne uspeju da kloniraju nekoliko onih koji imaju veze sa životom.

Najveća muka za igrače sa područja Evrope jeste lag, bez obzira na geografsku lokaciju playera i tip konekcije kojom raspolaže, što je posledica Blizzardovog cicijašluka pri izboru ISP-a. Telia je jedan od najjeftinijih evropskih provajdera, koji nisku cenu kompenzuje poluadekvatnom infrastrukturom za koju se u februaru 2005. verovalo da će biti dovoljna za potrebe starog kontinenta. Wrong. Blizzard već nekoliko meseci pokušava da sanira situaciju sistemom „seci uši, krpi d*pe”, relocirajući većinu data centara iz Francuske u skandinavske zemlje i nudeći interserversku migraciju ljudima. Sve to je too little, too late, bojim se. Šta će se desiti kad dođe ekspanzija i kad svaki server bude morao da primi 25% više ljudi, ne usuđujem se da pomislim...

Brak sa WoW-om za većinu ljudi počinje da podseća na pravi: posle godinu dana ljubakanja i svakodnevnog seksa, na površinu počinju da izbijaju nesuglasice koje lako mogu dovesti do razvoda.

Miodrag „Ministar policije i slobode štampe” KUZMANOVIĆ