Povratak posrnulog džina

Razlozi zbog kojih popularnost Internet Explorera već duže vreme neumoljivo opada danas su jasni i tibetanskim monasima. Ograničena funkcionalnost i sigurnosne „rupe” koje su mnoge pojedince i kompanije koštale mnogo više od živaca jesu najvažnije mane, ali ono što je ovom softveru najviše nedostajalo bila je veća posvećenost razvojnog tima. Ako se izuzme tona sigurnosnih zakrpa, IE nekoliko godina nije unapređen ni u jednom segmentu. U međuvremenu, Mozillin Firefox je preuzeo više od 15 procenata evropskog tržišta browsera, uz tendenciju daljeg rasta. Da je narasla konkurencija zabrinula uspavane Microsoftove stratege, postalo je jasno još pre godinu dana kada je Bil Gejts najavio Internet Explorer 7, kao integralni deo Windows Viste. Ipak, druga public beta verzija pojavila se u verziji za Windows XP, kao samostalna aplikacija.

Postoje dve neprijatne činjenice vezane za instalaciju Internet Explorera 7 Beta 2. Najpre, neophodan je Windows XP sa Service Packom 2 i, što je daleko važnije, validacioni program na početku instalacije prihvata isključivo autentične (čitaj: legalne) verzije Windowsa – na nelegalnim kopijama instalacija nije moguća. Nije poznato da li će potvrda autentičnosti biti uslov i u konačnoj verziji, ali budući da je Microsoft potpuno svestan broja nelegalnih Windows instalacija, promene na ovom planu su sasvim moguće.

Druga beta verzija za „običan narod” predstavlja uglavnom sve ono što će finalni IE7 pokazati na jesen i nudi look&feel konkurentskih browsera, uz nekoliko jedinstvenih opcija i nekoliko evidentiranih bagova koji mogu da onemoguće pravilnu deinstalaciju, ali uglavnom ne remete surfovanje. Molerski radovi na grafičkom interfejsu urodili su lepšim izgledom i bolje iskorišćenim prostorom: polje za adrese je fiksirano i nalazi se na samom vrhu prozora, a ispod njega su elementi čiji se raspored može menjati – meniji, trake s prečicama i tabovima, kao i toolbar s ikonicama. Kartice (tabovi) su bolje organizovane nego u prethodnoj verziji i mogu se lakše rearanžirati, a poboljšana je i mogućnost zumiranja stranice pomoću točkića na mišu. Funkcija za štampanje sada uključuje mogućnost automatskog umanjenja stranice kako bi ona bila odštampana u celosti, a postoji i vrlo korisna mogućnost prikazivanja većeg broja umanjenih stranica na jednom ekranu, radi lakšeg praćenja većeg broja sajtova u isto vreme (Quick Tabs).

Novi Internet Explorer ima kompletno razvijenu RSS (Really Simple Syndication) strukturu koja se ugrađuje u sam operativni sistem i zasebne RSS čitače koji koriste sopstveni engine i dodatne resurse čini praktično nepotrebnim. Organizacija RSS stranica je odlična, a Microsoft je, u dogovoru s Mozillom, usvojio grafičko rešenje RSS ikonice koje postoji u Firefoxu. U program su integrisani i najvažniji pretraživači (MSN, Wikipedia, Google, Yahoo!), a na jednostavan način se mogu dodati i drugi, što je još jedan korak na stazi koju je utabao Firefox.

Što se bezbednosti tiče, ona je u IE7 za Vistu čvrsto vezana za bezbednost samog operativnog sistema, a neke od tih tehnologija primenjene su i u varijanti za Windows XP. To će verovatno obeshrabriti mnoge hakere, ali nije isključena mogućnost da se pojave nove „pukotine” koje će se naknadno krpiti. Najkorisniji dodatak na polju bezbednosti verovatno je antiphishing filter koji heurističkom analizom i algoritmima, pre nego prostim upoređivanjem s „crnim listama”, proverava karakter sajtova koje posećujete i procenjuje da li se radi o „lažnjaku” koji samo pokušava da provuče reklamne poruke ili nešto gore (Microsoftovi inženjeri nas uveravaju da se podaci koje antiphishing filter sakupi o odabranoj adresi procesiraju bez identifikacije korisnika, čime se štiti privatnost). Eventualne greške u identifikaciji moguće je ispraviti preko trake koja se pojavljuje u vrhu ekrana, slično kao u slučaju funkcije za blokiranje pop-up prozora (uzgred, pop-up prozori su konačno dobili polje u kojem je ispisan URL tako da se lakše mogu razaznati reklamni sadržaji). U okviru Internet opcije u Control Panelu pojednostavljen je meni za podešavanje nivoa sigurnosti, a podrazumevani nivo sada je na nešto višem nivou (uključuje više tekstualnih poruka upozorenja na potencijalno opasne).

Priča o bezbednosti Internet Explorera ne bi bila potpuna bez osvrta na ActiveX kontrole, neiscrpan izvor problema u ranijim verzijama (u pitanju je komponenta Windowsa koju hakeri najlakše zloupotrebljavaju upravo preko browsera). U novoj verziji ove funkcije su „ošišane” i svedene na one najosnovnije, dok se druge uključuju postupno, kada se ukaže potreba i ukoliko korisnik pristane. Ovo rešenje bi trebalo da redukuje broj kriminalnih hakerskih malverzacija, ali je potrebna dorada radi udobnijeg korišćenja (IE za sada ne pamti podešavanja za pojedinačne sajtove). Na kraju, korisnici koji koriste e-banking i e-commerce servise primetiće da je većina sertifikata koje primaju sada označena kao „manje sigurna” zbog strožijih polisa koje davaoce ovih usluga treba da nateraju da prihvate novu Microsoftovu politiku izdavanja sertifikata za online autorizaciju.

Na testu performansi IE 7 nije zakazao. Program se pokreće nekoliko puta brže od Opere i Firefoxa, a i učitavanje i renderovanje stranica, prema subjektivnoj proceni, traje kraće (doduše, rezultati variraju od stranice do stranice). Što se tiče dodatnih funkcija, Microsoft je ovoga puta pribegao rešenju koje je slično Firefoxovom, kreiravši lokaciju na kojoj se sakupljaju svi third party programi – recimo, dodatak koji uvodi popularnu mogućnost navigacije pomoću miša, mouse gestures (www.ieaddons.com). Nezavisni programeri na taj način dobijaju i besplatnu promociju, u koju je uključen i CNET (vlasnik najpopularnijeg download servisa download.com). To je nesumnjivo dobar potez i, iako Firefox na planu ekstenzija ima ogromnu startnu prednost, logična je pretpostavka da će se u izradu dodataka za browser koji i dalje drži blizu 80 procenata svetskog tržišta uključiti veliki broj „dobrovoljaca”. Organizacija i preuzimanje dodataka obavljaju se preko pomenutog sajta ili putem odgovarajuće opcije u meniju Tools. Razvijene su i odgovarajuće RSS stranice za lakšu evidenciju novih i najpopularnijih dodataka.

Sve u svemu, razočaranju nema mesta – Internet Explorer 7 je veliko unapređenje s dovoljno „mesa” za nastavak maratonske trke. Ipak, njegova svrha nije da od Firefoxa povrati „odmetnutu” klijentelu, već da spreči ili barem uspori dalji odliv korisnika, utvrdi zatečeno stanje i ukopa rovove pred buduće bitke koje će se voditi prevashodno oko pitanja ukupne bezbednosti. Kako stvari stoje, ovo je tek početak velikog rata u kojem će opstati samo oni browseri koji korisnicima Interneta budu nudili i udobnost korišćenja i sigurnost.

Gradimir JOKSIMOVIĆ