Prečice – pokažite se!

Prilikom obavljanja uobičajenih poslova na računaru često smo u situaciji da zbog količine pokrenutih programa (čitaj: šume prozora) ne možemo dopreti do željenih elemenata (ikonica) na desktopu. Minimizovanje jednog po jednog prozora, priznaćete, nije baš sjajno rešenje pa su vispreni programerski umovi giganta iz Redmonda osmislili zgodnu komandu Show Desktop (po defaultu je smeštena na Quick Launchu) koja jednim potezom „spušta” sve prozore na taskbar, čineći na taj način desktop ponovo vidljivim. Međutim, ovakav sistem kontrole ima jednu veliku manu – vraćanje prozora na prvobitne lokacije je prava noćna mora (čak i ako ih držite maksimizovane). Da bi se situacija rešila i izbeglo mukotrpno kliktanje i rulanje mišem, potrebno je iskoristiti neko eksterno rešenje, a Desktoplet je jedno od njih.

Ovaj program, jednostavan za korišćenje i zbog upotrebljivosti zlata vredan, nakon instalacije se smešta na systray odakle mu se može pristupiti u bilo kom momentu (dovoljan je jedan klik mišem). Ako ste, podstaknuti uvodnom pričom, pomislili da je njegova namena da pamti položaje prozora na ekranu i nakon minimizacije ih jednim potezom vraća u prvobitno stanje – potpuno ste pogrešili! Desktoplet ne samo da nije dopuna generičke Show Desktop komande već tematici pristupa na sasvim drugačiji (originalan) način.

Pozivanjem programa, pred korisnikom će se pojaviti minijaturni prozor (ispred svih ostalih prozora) koji sadrži sve ikonice originalno smeštene na desktopu. Na taj način dobija se prilika za bezbolno pokretanje bilo kog programa (ukoliko je korespondentna prečica parkirana na desktopu), bez minimizacije pokrenutih programa. Da sve bude još bolje, ikonice su u ovoj svojevrsnoj karbonskoj kopiji desktopa raspoređene na identičan način kao na „pravom” desktopu (jedino im nedostaju nazivi zbog ograničenog prostora i umanjenog prikaza) i imaju prepoznatljiv izgled. Takođe, Desktoplet prozor „prepoznaje” pritiskanje desnog dugmeta na mišu pa se neometano može pristupati kontekstnim menijima, a samim tim i dodatnim funkcijama koje operativni sistem nudi. Autorski tim mislio je i na vizuelnu komponentu programa, tako da je prisutno nekoliko propratnih opcija putem kojih se izgled prozora može prilagoditi sopstvenom ukusu. Pre svega, u pozadini se može postaviti slika po želji, ivice prozora se mogu modifikovati...

Zanimljivo je što je neregistrovana verzija programa u potpunosti funkcionalna tokom naznačenog probnog perioda i „ne guši” korisnika (prečesto) informacijama o registraciji. Takođe, autori su se potrudili da tržištu ponude i izvedbu za 64-bitnu verziju Windowsa, kao i da omoguće načelnu kompatibilnost sa predstojećim operativnim sistemom Windows Vista (program je testiran sa prelease verzijama operativnog sistema i funkcionisao je besprekorno). Samo da je cena za koji dolar niža...

Vladimir PISODOROV