Industrijski standard zvani MS Flight Simulator je, kao što je poznato, vrlo user-friendly kada je reč o neoficijelnim, korisnički kreiranim dodacima. Karakter ovih add-onova mnogi povezuju isključivo sa dodatnim avionima/terenima/aerodromima, što zapravo predstavlja „najniži” nivo njihovog pojavnog oblika. Prave stvari, nalik na globalnu mrežu kontrole leta o kojoj je ovde reč, u kvalitativnom smislu imaju neuporedivo veći značaj: VATSIM (Virtual Air Traffic Simulation Network) jeste mreža koja broji desetine hiljada članova i pokriva virtuelni vazdušni prostor gotovo celog razvijenog sveta. Svaki korisnik MS Flight Simulatora koji je povezan sa Internetom pomoću nje dobija priliku za gotovo profesionalnu asistenciju kontrolora leta tokom jezdenja vazdušnim prostorom koji pokrivaju VATSIM serveri. Nivo osećaja realističnosti koji doživljaj civilnog letenja podiže na sasvim novi nivo omogućen je putem specijalizovane ekipe kontrolora koji čine uži krug mrežnog „personala” za čije članstvo je potrebno položiti usmene i pismene ispite koji se nimalo ne razlikuju od onih koje polažu kontrolori koji žive od ovog posla!

Sa klijentske (pilotske) strane potrebno je da instalirate samo integrativni add-on, da posedujete slušalice i mikrofon i da se prijavite za članstvo u mreži. Vaš jedinstveni ID je vaša legitimacija na „kontrolisanom” nebu, a ujedno i osiguranje (legitimnim korisnicima) protiv party-poopera koji ne žele da poštuju instrukcije ili uleću u sistem samo da bi napravili svinjariju tipa obrušavanja na grad/aerodrom: greške i neozbiljnost se ne tolerišu u okviru VATSIM-a. Kao što rekosmo, jezgro sistema su kontrolori koji su prilično rigorozni i profesionalni: likovi koji su u ovome već godinama (među kojima ima i real-life pilota/kontrolora) i koji su mukom stekli pravo i obavezu da usmeravaju vazdušni saobraćaj.

Verovali ili ne, i kod nas funkcioniše prilično razvijena VATSIM „podružnica”, okupljena u SCGVACC (Serbia and Montenegro Virtual Area Control Center), koja povremeno organizuje vazdušna druženja u obliku unapred najavljenog „eventa” u kojem učešće može uzeti bilo koji korisnik MSFS-a koji ispunjava uslove običnog člana/pilota. U subotu 10. februara 2007. u igraonici „Net-Plus” kod Studentskog grada organizovan je „Belgrade Rush Hour 3”, u kojem je učestvovala većina domaćih kontrolora, kao i više stotina virtuelnih pilota iz celog sveta. Po rečima organizatora, frekvencija saobraćaja bila je veća nego u stvarnosti! Kontrola domaćeg neba vršena je putem ASRC-a (Advanced Simulated Radar Client), softvera koji verno simulira profesionalne sisteme koji postoje u kontrolnom tornju. Momčad raspoređena oko regionalne/prilazne i aerodromske kontrole komunicirala je putem VOIP-a sa pilotima koji su ulazili u naš vazdušni prostor, dajući im isti komplet letnih instrukcija koje bi dobili iz kontrole u Surčinu. Sve je delovalo totalno profi, uz korišćenje standardne terminologije koju ste možda videli u dokumentarnim emisijama ili u nekom filmu katastrofe sa avionom u nevolji. Niko se nije srušio niti je bilo ikakvih problema vrednih pomena, svi su se dobro zezali, ukoliko šest sati stroge koncentracije možemo nazvati zezanjem...

Na pitanje organizatoru: „Zašto ovi likovi ne rade za JAT?”, dobili smo sledeći odgovor: „Zato što znaju previše! Sistem treninga podrazumeva potrebu za ’čistim’ umom koji ranije nije imao dodira sa ovim poslom. Ovi momci znaju sve što iko treba da zna o ovom poslu i zato nisu pogodan materijal koji bi reagovao na način koji program obuke zahteva i podrazumeva. Budite sigurni da se svaki od njih više puta bezuspešno prijavljivao na konkurs”. Heh.

Za detalje vezane za lokalnu organizaciju, potreban softver i uslove priključenja sistemu bacite pogled na lokaciju http://www.scgvacc.net/.

Miodrag KUZMANOVIĆ