Internet ekonomija

Veliki Internet igrači postaju još veći

Pre samo nekoliko meseci bili smo svedoci kada je Google kupio YouTube za fantastičnih 1,65 milijardi dolara. Ovu kupovinu pratile su uglavnom u crno obojene vizije budućnosti njihove kombinacije. Izgleda da brojni saveti dušebrižnika nisu bili dovoljni da se Google „opameti” kada je kupovina u pitanju, tako da je veliki G ponovo potegao svoj debeli buđelar i pazario kompaniju DoubleClick, udvostručivši svoj novac, ali i broj kritičara. Ni konkurencija nije mirovala, tako da se posle uzaludnog kritikovanja zlih namera Googlea i sama, doduše nevoljno, opremila sličnim naoružanjem.

Posle dužih pregovora o kojima se samo nagađalo, Google i DoubleClick ozvaničili su akviziciju u petak, 13. aprila, pri čemu je saopšteno da je Google za ovu kupovinu izdvojio 3,1 milijardu dolara. Zauzvrat, Google je u posed dobio najrazvijeniju mrežu za digitalni marketing na svetu, sa ogromnom bazom oglašivača, digitalnih medija i agencija. Kompanija Double- Click specijalizovana je za prikazivanje raznih vrsta digitalnih reklama na ogromnom broju sajtova koje ima u svojoj mreži, pri čemu tipovi reklama variraju od klasičnih banera, preko rich media i video reklama, sve do affiliate programa i reklama u rezultatima pretrage. Iz navedenog jasno je da ovom kupovinom Google proširuje svoju bazu korisnika sličnih usluga, pre svega oličenih u programima AdWords i AdSense, tako da ova kupovina predstavlja logičan korak proširenja tržišta. Interesantna je i informacija koja je dugo bila prisutna u medijima – da je za kupovinu DoubleClicka u borbi sa Googleom do poslednjeg trenutka učestvovao i Microsoft, što su ljudi iz ove kompanije odbijali da komentarišu. Sve ovo, naravno, nije omelo Microsoft da zajedno sa AT&T-om, povodom Googleove kupovine DoubleClicka uloži žalbu Američkoj državnoj trgovinskoj komisiji (Federal Trade Commission) zbog navodnog mogućeg monopola koji bi Google mogao da uspostavi u oblasti online oglašavanja. Pored Microsofta, žalbu podneo je i Centar za privatnost elektronskih informacija (Electronic Information Privacy Center), doduše iz drugog razloga, zbog kojeg upravo najveći deo organizacija smatra spajanje dveju kompanija opasnim – a to je ugroženost privatnosti korisnika Interneta. Odakle potiče toliki strah od ugrožavanja privatnosti? Dosad je Google mogao da prati istoriju pretraga svojih korisnika, pre svega onih koji koriste njegove servise poput GMaila. Odskora je istorija pretrage i zvanično postala dostupna samim korisnicima (www.google.com/history). Na navedenoj adresi jasno se vidi da Google pomno prati šta korisnici traže i koje stranice potom posećuju. Sličnu stvar radi i DoubleClick na stranicama na kojima prikazuje svoje reklame, kojih je zaista mnogo. Iz svega ovoga prilično je jasno da se, kada se spoje informacije kojima barataju ove dve kompanije, dobija ogromna količina podataka o navikama svakog pojedinačnog korisnika: o tome šta traži, koje stranice posećuje, ukratko, kakva su mu interesovanja. Uzevši u obzir delatnost ovih kompanija, cilj prikupljanja ovih informacija je samo jedan – upoznavanje potreba i interesovanja korisnika kako bi im se prikazale relevantne reklame i povećala mogućnost da stvarno nešto i kupe. Najčešće bojazni u vezi sa pomenutim informacijama koje protivnici Googlea navode jesu da bi ove informacije mogle da budu ishakovane i da dođu u pogrešne ruke, da ih pod izgovorom borbe protiv terorizma zatraži vlada, čime bi se narušila privatnost korisnika, kao i da bi mogle da budu prodate nekoj drugoj kompaniji. Paranoja na sve strane, uz veliku količinu preterivanja, usuđujem se da kažem i lupetanja; na stranicama jednog veoma uglednog sajta pročitah komentar da bi Google mogao da iskoristi prikupljene informacije kako bi nas naveo da kupimo robu koju ne želimo?! Sve u svemu, dok god su mi brojevi kreditnih kartica na sigurnom, za istoriju svog surfovanja ne marim. A kada već moram da gledam reklame, sigurno je bolje da gledam one koje će me možda i zainteresovati.

Umesto tužakanja i kukanja, Yahoo je odlučio da pođe sličnim putem kao i Google, tako da je za 680 miliona dolara kupio preostalih 80% deonica kompanije Right Media, postajući tako stopostotni vlasnik. Budući da je ranije učestvovao sa 20% kapitala u ovoj kompaniji, Yahoo je prethodno integrisao prodaju svojih reklama u sistem, a očekuje se da će se posle kupovine integracija nastaviti. Profil kompanije Right Media veoma je sličan profilu DoubleClicka, tako da je jasno da ovaj korak Yahooa predstavlja pokušaj suprotstavljanja Googleu. S obzirom na to da je Yahoo već davno započeo integraciju Right Media u svoj sistem, može se reći da je u ovom trenutku u značajnoj prednosti u odnosu na Google, kojem ovaj obiman posao tek predstoji. Interesantno je da je Yahooova akvizicija Right Mediae prošla gotovo bez ijednog negativnog komentara zajednice koja se zdušno ustremila na Google, iako su obe kompanije praktično uradile istu stvar. Pored ove akvizicije, Yahoo je ovih dana proširio grupu svojih partnera sklapajući ugovor sa sajtom Comcast.net, koji ima više od 15 miliona posetilaca mesečno. Sve u svemu, nekada najveći pretraživač polako se priključuje žestokoj borbi na tržištu oglašavanja. U svetlu zamene sopstvenih servisa servisima kupljenih kompanija, Yahoo je odlučio da ukine svoj Yahoo Photos servis i zameni ga servisom kompanije Flickr, koju je kupio pre dve godine. Tranzicija će biti postepena i trajaće nekoliko meseci, a korisnicima kojima se Flickr ne sviđa, Yahoo preporučuje Shutterfly ili Kodak Gallery.

Pored pokušaja da osujeti konkurente u njihovim namerama, i Microsoft je odlučio da svoju ponudu ojača kupovinom kompanije sa već stabilnom pozicijom na tržištu. Ono što je razlika u odnosu na Google i Yahoo jeste da Microsoft cilja na tržište mobilnog oglašavanja koje je u izuzetnom usponu i za koje se očekuje da će do 2009. godine u Evropi i Americi biti vredno oko milijardu dolara. Kompanija koju je Microsoft kupio je francuski ScreenTonic, i budući da se radi o privatnoj kompaniji, detalji transakcije nisu poznati. Servisi kompanije ScreenTonic biće uključeni u Microsoftov adCenter, čime bi trebalo da bude zaokružena Microsoftova reklamna platforma nove generacije, koja nudi reklame na Webu, u video igrama, mobilnim telefonima i TV programima koji se emituju preko Interneta.

Vest o pregovorima Microsofta i Yahooa o integraciji koju je plasirao „Njujork post” zatalasala je Internet forume i blogove, ali i Yahooove akcije, koje su skočile za fantastičnih 10% i dostigle najviši nivo u poslednjih godinu dana. Uprkos neospornoj logici da bi spajanje ova dva giganta pomoglo i jednom i drugom da se ravnopravnije uključe u borbu sa Googleom oko udela na tržištu online oglašavanja, situacija se ubrzo smirila i postalo je jasno da od spajanja nema ništa, budući da se radi o suviše različitim kompanijama čije bi sjedinjavanjeenje donelo više problema nego koristi. Obe kompanije odbile su da komentarišu glasine, a ostaje utisak da sastanci zvaničnika dva giganta možda ipak najavljuju određeni vid saradnje u budućnosti.

Od nešto manjih igrača u svetu digitalnog oglašavanja, AOL je, sudeći po pisanju medija, pošao istim putem kao i Microsoft i vodi intenzivne pregovore sa mobilnom mrežom Third Screen Media. Na Webu ova kompanija prikazuje svoje reklame na hiljadama sajtova preko svog portala Advertising.com, a zahvaljujući dogovoru sa Googleom dobar deo prihoda ostvaruje i prodajući reklame u Googleovim rezultatima pretrage.

Ako se prisetimo nekih od naših već izlizanih priča o komšijinoj kravi ili o tome kako se uspeh u Srbiji ne oprašta, lako ih možemo preslikati na sadržaj ovog teksta, tako da vidimo koliko je zapravo savremeni način poslovanja svetskih kompanija blizak našem mentalitetu. Što se mene tiče, neka preživi najjača krava, a ukoliko kao rezultat još na stranicama koje posećujem, vijagru i ultraefikasne preparate za mršavljenje zamene reklame proizvoda koji me interesuju, tim bolje...

Dejan STEFANOVIĆ