LaCie d2 Blu-Ray Drive

LaCie d2 Blu-Ray Drive

Priča o optičkim uređajima koji koriste plavi laser stara je već više od jedne decenije. Glavni kamen spoticanja u implementaciji ove tehnologije bio je nedostatak dovoljno malog izvora plave laserske svetlosti. Razvoj elektronike i poluprovodničkih tehnologija je 1996. godine konačno omogućio proizvodnju poluprovodničkih lasera koji daju svetlost u plavom i ljubičastom delu spektra. Ovo je, između ostalog, otvorilo vrata i primeni plavog lasera u optičkim uređajima za čuvanje podataka.

Razvoj uređaja sa plavim laserom vremenom se podelio na dva glavna pravca, Blu-Ray i HD-DVD. Ovog meseca smo imali priliku da prvi put vidimo kakve mogućnosti nudi Blu-Ray. Uređaj koji smo testirali dolazi iz firme LaCie i nosi jednostavnu oznaku d2.

LaCie d2 Blu-Ray Drive

Da se prvo podsetimo prednosti plavog lasera. Osnovna prednost standarda koji koriste ovaj laser jeste kapacitet medija, jer on direktno zavisi od talasne dužine svetlosti kojom se podaci čitaju i upisuju. CD je koristio crveni laser talasne dužine 780 nm, dok je DVD svoj kapacitet ostvario crvenim laserom talasne dužine 650 nm. Za razliku od crvenog, plavoljubičasti laser koji koriste BD (Blu-Ray Disc) i HD-DVD ima talasnu dužinu 405 nm i omogućava znatno veću gustinu pakovanja podataka.

Kao standard, Blu-Ray je zasnovan na Sonyjevom PDD-u (ProData Disc) i namenjen je pre svega distribuciji multimedijalnih sadržaja visoke definicije. Razvijen je od strane Sonyja uz saradnju mnogih drugih proizvođača hardvera i sadržaja udruženih u Blu-ray Disc Association (BDA). Kao format za izdavanje sadržaja, BD je usvojilo osam holivudskih studija: Disney, Fox, Warner, Paramount, Sony, Lionsgate i MGM, dok njih pet svoja izdanja plasira isključivo na ovom formatu.

Plavi diskovi Mediji koje koristi BD imaju standardne gabarite od 8 i 12 cm. Po vrsti, razlikuju se BD-Rom, BD-R i BD-RE (rewriteable) mediji. BD-Rom i BD-R mediji mogu biti dvoslojni. BD-RE mediji su izdržljiviji od DVD±RW medija. Prema standardu, ovi mediji su u mogućnosti da izdrže do 10.000 pisanja. Što se razlika u odnosu na ranije medije tiče, na prvom mestu je raspored pojedinih slojeva medija. Naime, dok se kod CD-a organski sloj (na kojem se zapisuju podaci) nalazio sa gornje strane podloge, a kod DVD-a između dva sloja podloge, kod BD-a je ovaj sloj postavljen ispod podloge da bi bio što bliže glavi. Ovakva izrada je umnogome kompromitovala dugotrajnost i otpornost medija na oštećenja, pa su proizvođači morali da razviju posebne transparentne premaze kako bi zaštitili ovaj sloj od oštećenja. TDK je bio prvi sa svojim premazom pod imenom Durabis, ali ubrzo su usledili i drugi proizvođači, tako da i Sony i Panasonic imaju svoje premaze koje koriste u replikaciji diskova, dok Verbatim za svoje BD-R/RE medije koristi premaz pod imenom ScratchGuard. Kapacitet jednoslojnih i dvoslojnih medija je 25 GB, odnosno 50 GB (decimalni brojni sistem). Međutim, pojedini proizvođači medija već su razvili prototipove novih medija. TDK je napravio medij sa šest slojeva kapaciteta od po 33 GB (ukupno oko 200 GB), dok je Ritek uspeo da napravi BD i HD-DVD medije sa deset slojeva što omogućava kapacitete od 250 (BD), odnosno 150 GB (HD-DVD). JVC je krenuo u drugom smeru i napravio kombinovani DVD/BD medij ukupnog kapaciteta 30 GB. Posebna pogodnost BD medija jeste što bi mogli postati i prvi „ekološki” optički mediji. Sony je u saradnji sa firmom Toppan Printing razvio papirne medije. Papir se kod ovih medija koristi za izradu podloge i čini 51% ukupne mase medija. Iako će ovi mediji imati kraći životni vek, njihova niža cena činiće ih pogodnim za masovno korišćenje. Mediji visokog kapaciteta, kao i papirni mediji, još uvek nisu podržani važećim specifikacijama za Blu-Ray uređaje. Međutim, sama činjenica da se razvijaju najavljuje da će BD imati svetlu budućnost, makar kao optički medij za čuvanje podataka.

Osnovne odlike standarda BD jesu: kapacitet medija od 25 GB po sloju (23,3 GB u binarnom sistemu), protok od 36 Mbit/s pri brzini od 1x, kao i podrška za savremene formate materijala i metode zaštite autorskih prava. Većina BD rezača podržava i CD i DVD medije, ali ih reže nižim brzinama. Na tržištu su se takođe pojavili i prvi uređaji koji podržavaju i BD i HD-DVD.

LaCie d2 Blu Ray Drive je eksterni BD rezač. Sa računarom se može povezati bilo putem USB 2.0 ili FireWire interfejsa. U pakovanju se pored rezača smeštenog u elegantno kućište od eloksiranog aluminijuma nalaze svi potrebni kablovi za povezivanje, kratko uputstvo i dva DVD medija na kojima se nalaze Roxio Easy Media Creator 8.2 XE, kao i Roxio Toaster namenjen rezanju pod operativnim sistemom MacOS X.

Pri povezivanju sa računarom, prijavljuje se kao MATSUSHITA BD-MLT SW-5582 BXE6. Iz ovoga se može videti da je LaCie u d2 spakovao uređaj iz kuće koja je direktno učestvovala u razvoju BD standarda, Matsushite, odnosno Panasonica. Čip na kojem je baziran jeste Panasonicov MN103S98HB koji samostalno podržava sve standarde optičkih medija (za razliku od Phillipsovih čipova kod kojih je BD izdvojen u poseban čip).

Kao čitač, d2 se pokazao maltene besprekorno. Ostvarene brzine čitanja niže su nego kod DVD uređaja, ali d2 u potpunosti ispunjava podatke sa deklaracije. Što se robusnosti tiče, moramo priznati da spada u najkvalitetnije uređaje koje smo imali prilike da testiramo, s obzirom na to da je bez većih problema pročitao praktično sve medije koje koristimo za test.

Kada je u pitanju upisivanje medija, stvari su malo komplikovanije. Prema specifikacijama proizvođača, da bi ispravno radio, d2 mora da bude povezan na računar koji raspolaže najmanje Pentium D procesorom na 3 GHz, ima 512 MB RAM-a i Windows XP. Iako smo na raspolaganju imali računar koji ispunjava hardverske zahteve, rezanje BD medija brzinom 2x pokazalo se uglavnom nedostižnim. Jedina situacija u kojoj smo to uspeli bilo je rezanje test diska programom Nero CD/DVD Speed i proces je trajao oko 45 minuta. Prilikom narezivanja kompilacija, bez obzira kojim je interfejsom uređaj povezan sa računarom i koji se softver koristi (Nero 7.0 ili Roxio Easy Media Creator 8.2 XE), brzina osciluje oko 1x i rezanje može potrajati čak do 105 minuta. Ovo smatramo nelogičnim, jer pri brzini od 2x protok podataka iznosi 52 Mbit/s, manji je od protoka koji se ostvaruje pri narezivanju DVD medija brzinom 5x (55,4 Mb/s) i sigurno je dostižan na mnogo slabijim računarima. Izuzev problema sa rezanjem BD medija, d2 se, očekivano, pokazao kao odličan rezač. Deklarisane brzine za rezanje DVD medija su ostvarivane bez problema i rezanje DVD±R medija brzinom 8x traje devet minuta.

Blu-Ray je stigao i kod nas. Uprkos malim brzinama, stekli smo utisak da se radi o izuzetno kvalitetnom uređaju, što je i očekivano s obzirom na cenu od tričavih 800 evra. Uređaji poput LaCie d2 zasad su namenjeni produkciji HD video materijala, ali verujemo da će za godinu do godinu i po dana na tržištu postojati BD uređaji namenjeni širokim narodnim masama koji će pored niže cene moći da režu BD medije većim brzinama. Rat obaranja cena već je počeo. Kao odgovor na Toshibino spuštanje cena HD-DVD uređaja, Sony je skresao cene BD plejera za 100 dolara. Ova trka polako će se ubrzavati. Jedini problem ostaju mediji koji sada koštaju oko 25 dolara.

Bojan ŽIVKOVIĆ