Svi znamo kako muzejska postavka može da izgleda. Čudni predmeti nedefinisane namene, neuobičajena odeća, prastari rukopisi, skeleti davno izumrlih životinja... S druge strane, isto nam je tako jasno kakva fizionomija treba da krasi moderno multimedijalno ostvarenje. Gomila slika, tekstualnih pojašnjenja, video klipova... Kada se ova dva koncepta pomešaju i objedine pod kapom programskog rešenja dobija se Images of Disease – virtuelni muzej namenjen vlasnicima PC-a, otvoren 24 časa, sedam dana u nedelji.

Šalu na stranu, Images of Disease pravi je raj za doktore i medicinsko osoblje koje bi na posredan način volelo da sazna više o pojedinim bolestima (patološkim stanjima) i njihovom uticaju na ljudske organe. Ovo ostvarenje predstavlja bogatu kolekciju korespondentnih slika organizovanu na prilično neuobičajen način. Naime, autori su sve prikupljene informacije o bolestima razvrstali u 28 grupa i podelili ih u samostalne muzejske postavke. Korisnik po startovanju programa prolazi kroz virtuelna vrata elektronskog muzeja i nakon toga može da bira kojoj će se postavci posvetiti. Materijal je više nego bogat i obuhvata endokrinologiju, bolesti stomaka, vaskularne poremećaje, kožna oboljenja, neurološke i srčane poremećaje, pedijatriju, probleme u vezi sa radom mišića, oboljenja kostiju...

Ideja autorskog tima da se korisniku manifestacija određenog poremećaja prikaže putem serije kvalitetnih ilustracija odlično funkcioniše u praksi. Images of Disease sadrži bukvalno na hiljade slika, tako da je svaka bolest predstavljena sa po nekoliko fotografija iz različitih uglova. Pored sticanja saznanja vizuelnim putem o tome kako poremećaji utiču na deformisanje pogođenih organa, korisnici putem pratećih tekstualnih objašnjenja mogu pobliže da se upoznaju sa primećenim simptomima i njihovom manifestacijama u realnim slučajevima. Naime, autorski tim do materijala je došao ili kroz proces lečenja pacijenata ili nakon obdukcije u slučajevima fatalnog ishoda. Kompjuterskih 3D modela i teoretskih prikaza u slučaju ovog ostvarenja nema.

Ukoliko vam se pristup materijalu putem virtuelnih muzejskih postavki iz nekog razloga učini komplikovanim, do informacija možete doći i na konzervativniji način. Disease Catalogue donosi spisak svih bolesti obuhvaćenih programom, sortiranih po abecednom redu. Naprednih pretraživačkih rutina u ovom slučaju nema, tako da ćete do željenih saznanja ovim putem stizati isključivo uz direktno kliktanje na temu koja vas interesuje. Slična je situacija i u sekciji Organ Catalogue, s tom razlikom što se ovde do rezultata dolazi „listanjem” pogođenih organa a ne njihovih direktnih uzročnika (čitaj: bolesti). Konačno, potrebna saznanja mogu se dobiti i alternativnim (zaobilaznim) putem preko sekcije koja je nazvana Proces Catalogue. Kao što joj ime sugeriše, ona nudi pristup informacijama o bolestima na osnovu specifičnih procesa koji mogu biti zajednički imenilac (na primer, ako izaberete traumu, kao „pogotke” dobićete rane izazvane hicem iz vatrenog oružja, opekotine na koži, napuknuće jetre...).

Vladimir PISODOROV