Poslednjih nekoliko godina bilo je više nego zanimljivo pratiti kako se Britannica i Encarta, dva preostala dinosaurusa, bore za prevlast na polju multimedijalnih enciklopedija. Iako su mnogi prednost davali prvoj koja je, zbog dva veka duge tradicije (računajući tu i štampana izdanja) i nobelovaca u svojim redovima, iz sezone u sezonu osvajala pol-poziciju na startu, desilo se nešto sasvim neočekivano – Microsoftovi programeri pronašli su dobitnu kombinaciju. Pojednostavljeno upravljanje, revidirani tekstovi pisani „narodskim” jezikom, gomila multimedijalnog sadržaja, ugrađeno specijalizovano izdanje za najmlađe i više nego prihvatljiva cena učinili su svoje.

Odgovor iz suparničkog tabora stigao je vrlo brzo. Autori Britannice počeli su (bojažljivo) da napuštaju svoja konzervativna stanovišta i u nove verzije programa ubacuju sadržaj koji obična raja godinama unazad priželjkuje. Kao što smo konstatovali testirajući izdanje za prethodnu godinu, razvojni tim nalazi se na pravom putu, ali imamo osećaj da nije postignut potrebni konsenzus. Da li edicija za 2008. godinu ima šta novo da ponudi i da li je to dovoljno da poštovaoci Encarte podignu ispisnice iz kluba?

Britannica je ove godine ponuđena kupcima u dve varijante. Deluxe verzija (košta svega 30 dolara) namenjena je odraslima i studentima, tako da u sebi sadrži dve celine kojima se može pristupati odvojeno u zavisnosti od potrebe. Baza podataka sadrži 83.000 članaka (neko je čak izračunao da je u pitanju 47 miliona reči), 22.000 ilustracija, preko 1600 mapa, 288 video klipova i 643 zvučne datoteke. Pored toga, u paketu kupcima se isporučuje i elektronska verzija Merriam-Webster rečnika i dodeljuje besplatan nalog za šestomesečno korišćenje online resursa enciklopedije.

Ultimate Reference Suite koji smo mi imali na testu predstavlja punu verziju programa i sveobuhvatni izvor znanja za sva starosna doba. Korisnik u bilo kom momentu može da odabere svoju pripadnost kategoriji populacije (ukupno ih je tri), od čega direktno zavise količina i oblik dostupnog sadržaja. Encyclopaedia Britannica Library namenjena je studentima i odraslima, Britannica Student Library „gađa” učenike starosti između 10 i 14 godina, dok je Britannica Elementary Library namenjena najmlađima (deci između 6 i 10 godina). Baza podataka sastoji se od respektabilnih 100.000 članaka, od čega je 16.000 smešteno u sekciji Student, 2500 se nalazi u odeljku Elementary, dok je najbogatija Encyclopaedia Britannica Library koja objedinjuje celih 73.000 tema. Broj ilustracija isti je kao u Deluxe izdanju programa (oko 22.000), a isto se može konstatovati za video klipove i zvučne datoteke. Ne treba posebno isticati da se i u ovoj verziji Britannice dobija Merriam-Webster rečnik, ali i da kupci mogu očekivati jednogodišnji besplatan pristup online sadržaju. Ono što posebno raduje je činjenica da ceo paket košta svega 35 dolara, što je za čitavih 14 „zelenih novčanica” manje nego što je bilo potrebno izdvojiti za prošlogodišnje izdanje.

Iako je podela materijala na oblasti više nego pozitivan (doduše, lanjski) potez autora, a navedene brojke ulivaju poverenje, nova Britannica koncepcijski, ipak, ne donosi puno toga novog. Korisnički interfejs ostao je gotovo u potpunosti identičan onom iz prošlogodišnjeg izdanja, tako da se potraga za željenim informacijama i dalje obavlja u webolikom okruženju (vizuelno daleko neprivlačnijem od onog u Encarti). S obzirom na to da se ovakav pristup veoma dobro pokazao u praksi (svi moderni internet pretraživači funkcionišu na sličnom principu) u ovom segmentu nismo ni očekivali da će doći do značajnijih promena. Novina ipak ima, a najznačajnija je potpuno friška sekcija nazvana Workspace. U pitanju je svojevrsna virtuelna fioka u koju korisnik može da, dok pretražuje materijal, odabrane članke grupiše u obliku projekata i kasnije im pristupi bez mukotrpnog švrljanja po bazi. Odabrani sadržaj naknadno se može sortirati i odštampati, a može se dodati i kratka napomena koja služi kao neka vrsta podsetnika. Iako je ideja više nego dobra, čini nam se da metoda bez dodatnih intervencija neće previše dobro proći u praksi – korisniku je naprosto ostavljeno premalo opcija koje bi dozvoljavale manipulaciju sadržajem i njegovo uobličavanje u potrebnu formu.

Kada je tekstualni materijal u pitanju, treba reći da je baza doživela redovno godišnje osvežavanje, tako da se konačno i informacije o našoj zemlji mogu naći pod pravim imenom, dok su bivše državne tvorevine završile kao još jedna zanimljiva stavka u bazi. Takođe, sekcija Explore sadrži potpuno novu oblast – Great Minds, posvećenu najvećim umovima čovečanstva. Baza je podeljena na 12 oblasti (biolozi, hemičari, okeanografi, fizičari, nobelovci...) i sadrži detaljne biografije oko 2000 ljudi. Zanimljivo je da među nobelovcima nema jednog Ive Andrića, iako se podaci o poznatom književniku sasvim regularno mogu „izvući” putem Search opcije. Očigledno je da će i ova sekcija u budućnosti zahtevati dodatnu pažnju autora programa.

Za kraj ostavili smo nekoliko zapažanja vezanih za hardversku zahtevnost. Na našoj test mašini program je prilično tromo radio, što je u pojedinim momentima prevazilazilo svaku meru. Neke oblasti su se neuobičajeno sporo otvarale, a povremeno je bilo potrebno i po nekoliko klikova na neku opciju da bi se sadržaj pojavio na ekranu. Iako smo program probali pod Vistom i na računaru opremljenom sa 2 GB radne memorije, problem teško možemo pripisati operativnom sistemu i hardverskom sklopu.

Vladimir PISODOROV