Kompjuterski efekti u domaćem filmu

Krajem oktobra u naše bioskope dolazi novi film „Agi i Ema” za koji Milutin Petrović potpisuje i scenario i režiju. U pitanju je priča o devetogodišnjem dečaku Agiju čiji su roditelji toliko zauzeti da ih sin viđa više na fotografijama nego uživo. Pošto se zbog posla često sele, Agi nigde ne ostaje dovoljno dugo da bi stekao prijatelje. Situacija se menja kada se nakon jedne od selidbi nađu u komšiluku vedre starice Eme. Ema živi u susednoj oronuloj kući koju Agi zove Začarani zamak, i dok polako popravljaju staru kuću Ema i Agi popravljaju i sve ono što im je do tada nedostajalo u životu. Glumačka ekipa na ovom projektu je impresivna. U naslovnim ulogama su Milena Dravić kao Ema i mladi Stefan Lazarević kao Agi, zatim Ana Sofrenović i Dragan Mićanović kao mama i tata, a tu su i Nikola Đuričko, Lena Bogdanović, Boris Milivojević, Nađa Sekulić i Boda Ninković.

Kod „Agija i Eme”, sem činjenice da je u pitanju prvi film za decu napravljen u Srbiji posle 25 godina, interesantna je i tehnička strana filma. Ceo film je sniman u digitalnom High Definition formatu, a pošto su ubacivani kompletno digitalno kreirani „likovi”, korišćene su i treking kamere. Milutin Petrović je imao poverenje u relativno mladu kuću 3d-BIT čiji su iskusni umetnici napravili dva i po minuta, odnosno deset kadrova specijalnih efekata. To se možda ne čini mnogo, ali u pitanju su fotorealistični efekti, za koje se gotovo i ne primećuje da je u pitanju animacija. Tri umetnika iz 3d-BIT-a radila su tri meseca na ovim efektima. Andreja Vučković je bio vođa tima, odgovoran za modeliranje, teksture, rendering, osvetljenje i sinhronizaciju celog tima. Marko Tomašević je radio kompoziting jer na tom polju već ima dosta iskustva, a za 3D animaciju i riging bio je zadužen Kostadin Martić. U 3d-BIT-u su koristili radne stanice sa Core2Duo procesorima, a od programa koristili su Zbrush i Photoshop za modelovanje i teksture, Mayu za animaciju, BouJou za treking kamere i After Effects za kompoziting.

Efekti na ovom filmu podrazumevali su ubacivanje fotorealističnih konja, kokoške, delfina i dvoglavog miša u kadrove gde ti kompjuterski generisani karakteri interaguju sa glumcima. Najveći deo vremena tim za specijalne efekte utrošio je na oko minut kadrova sa konjima (a oni imaju i najveći stepen interakcije sa realnim likovima), pa je Andreji Vučkoviću i kolegama taj deo rada predstavljao najteže, ali i najinteresantnije iskustvo. Uzor pri modeliranju konja bila je Marelica, konj sa beogradskog hipodroma. High Definition snimci Marelice korišćeni su kao referenca za sam 3D model, teksture i na kraju animaciju modela.

3d-BIT nastavlja sa radom na specijalnim efektima u manjim produkcijama i reklamama, ali želja im je, naravno, da ponovo rade efekte za neki film. Jedva čekamo da vidimo njihov rad na „Agiju i Emi” i kadrove koji su izazvali komentar: „Ma, kakvi napredni efekti, samo su stavili glow preko snimka običnog konja.”

Dragan KOSOVAC